Nova fabrika nemačkog Folksvagena, odnosno češke Škode, koja od 1991. posluje u okviru koncerna Folksvagen, ako je suditi prema poslednjim oficijelnim informacijama, ipak će se graditi u Turskoj ili Bugarskoj, a ne u Srbiji kako su do skora priželjkivali, pa najavljivali najviši domaći zvaničnici, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić, koji su Nemcima nedavno ponudili i lokacije za tu investiciju – Indjiju i(li) “negde u okolini Jagodine”.
- Definitivno su izabrane Turska, gde je solidna infrastruktura ali nesigurno političko okruženje, a druga ozbiljna lokacija je stabilnija Bugarska koja je deo Evropske unije, kazao je o izboru dva finalna kandidata za Folksvagenovu (Škodinu) investiciju, preneli su juče domaći mediji, lider Sindikata u Škodi Jaroslav Povšik, poručivši da će taj sindikat zahtevati procenu “da li će izgradnja nove fabrike u inostranstvbu utucati na nezaposlenost u Češkoj”.
Škodin sindikalac je, u stvari, samo potvrdio ono što su svojevremeno već objavili češki portal Aktuelne cz. i nemačka novinska agencija DPA, koji su još pre mesec i više dana izvestili da je Folksvagen suzio izbor zemalja u kojima bi trebalo da otvori novu fabriku, te da su u konkurenciji još Turska i Bugarska. Pored te dve zemlje, kandidati za izgradnju nove Folksvagenove multibrend fabrike na Balkanu, za godišnju proizvodnju 300.000 vozila (mahom Škodinih modela), bile su još Srbija, Rumunija i Severna Makedonija. Domaći mediji bliski vlasti i dalje su, nauprot informacijama iz Nermčke i Češke, širili optimizam tvrdnjama da je Srbija i dalje “u igri”, što je, pokazalo se, bila jeftina propaganda bez ikakvog osnova.
Koncern Folksvagen koji je, po svemu sudeći, nosilac projekta vezanog za izgradnju nove fabrike na Balkanu, u kojoj će se mahom, barem u početku, proizvoditi Škodini modeli, tako je po treći put u poslednjih 30-tak godina “zaobišao” Srbija. Prvi put je to učinio 1990., kada je želeo da uspostavi strateško partnetsrvo sa kragujevačkom Zastavom, koja je u to vreme još uvek bila najmoćnija I najsasavfemenija fabrika automobila u jugoistočnoj i cengtralnoj Evropi. Nemci su iz Kragujevca ipak otišli neobavljena posla, pošto su ih u Zastavi obavestili da su podaleko odmakli u formiranji zajedničke fabrike sa Fijatom. Folkvagen je odmah potom otišao u Češku i sa tamošnjom Škodom napravio bum… Drugi put, u martu 2008., kad je Folksvagen, kako je ozbiljno najavljivano, planirao da u okolini Kragujevca napravi fabriku za proizvodnju 150.000 automobila, ali se, nakon što je Fijat u septembru te godine sa Vladom Srbije ugovorio preuzimanje Zastave, ponovo povukao. Treći put sada, kada je, umesto u Srbiji, ako je verovati medijskim informacijama, odlučio da novu fabriku na Balkanu gradi u Bugarskoj ili Turskoj.
Podsetimo s ovim u vezi da je informaciju da Folksvagen planira da u jednoj od pet balkanskih zemalja – Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj, ili Severnoj Makedonoji, početkom prošlog marta najpre objavio Dojče vele, a da su je potom preuzeli i “obradili” ne samo domaći nego i mediji širom Balkana i Evrope. Srbiju su medju favorite za dolazak Folksvagena uvrstli pojedini domaći tabloidi bliski vlasti, od kojih je jedan čak tvrdio da je nemačka kompanija definitivno odlučila i još pre dva i po meseca odabrala Srbiji za lokacinu nove investicije.
Nedugo potom oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je, na osnovu svojih izvora, prvo tvrdio da su favorite za dolazak Folksvagena Turska i Srbija. Po povratku iz poslednje posete Nemačkoj, gde je, u Volfsburgu, posetio Folksvagenov muzej, priču je opet vratio na pet zemalja, ali je umesto Severne Makedonije, iz samo njemu znanih razloga, medju kandidate uvrstio Ukrajinu, koja je balkanska država taman koliko i Tanganjika.
Ali,tragom one prve Vučićeve izjave da Srbija i Turska prednjače kad su planovi Folksvagena na Balkanu u pitanju, domaća javnost je rukovodjena razumljivim ekonomski patritizmom bila skoro ubedjena da će zvanično da bude saopšteno da je konačni izbor Folksvagena – Srbija.
Ispostavilo se, medjutim, da nije tako, odnosno da se Folksvagen odlučio za Tursku koja, uprkos političloj nestabilnosti, ima veliku automobilsku industriju koja proizvodi 1,7 miliona vozila godišnje, te Bugarsku, koja nema nikakvu tradiciju u oblasti automoboilske industrije, ali ne i Srbiju koja ima gotovo 80 godina dugu tradiciju sklapanja i proizvodnje teretnih, terenskih i putničkih vozila koja je, u Kragujevcu, ponovimo, decenijama imala najsavremeniju fabriku automobila u jugostočnoj centralnoj Evropi, i koja je vozila, kad to nisu mogli ni Fijat ni Pežo, na primer, prodavala na najprestižnijem svetskom tržištu, onom američkom.
Pouzdanih informacija i podatakao tome zašto Folksvagen nije izabrao Srbiju za svoju invetiocionu destinaciju –naravno, nema. Niti će Nemci ikada to zvanično da saopšte. Poznavaoci ove problematike smatrajne bez osnova, reklo bi se, da su se Nemci pri donošenju odluke o lokaciji svoje nove fabrike na Balkanu uveliko rukovodili i geopolitičkim razlozima.Bugarska je, naime, već godinama članica NATO i Evropske unije, što znači da ta zemlja prtaktikuje evropska i evroatlanska pravila igre, koja garantuju političku i pravnu sigurnost investiciji od 1,5 milijardi evra, koliko, kako je najavljeno, treba da košta izgradnja i oremanje nove Folksvagenove fabrike. Turske prednosti su njeno i tržišta njoj geografski, religijski i politički bliskih zemalja na Bliskom i Srednjem istoku, te arapaskom svetu od nekoliko stotina miliona ljudi, Usput je i članica NATO alijanse.
Za razliku od Bugarske, Sbija nije članica ni Evrpske unije, ni NATO. Kako trenutno stvari stoje, neće još dugo biti članica EU, ako ikada i bude. Srbija je, volljom političke elite kako u vlasti, tako i u dominantonoj opoziciji, izgleda osudjena na nastavak trodecenijske izolacije od razvijenog sveta, čije su posledice nepostojanje pravne države, visoka korucija na svim nivoima odlučivanja i u svim društvenim delatnostima, burazerska ekonomija, privredni i mafijaški kriminal…U takve zemlje ne ulaže se milijardu i po evra. Fijat jeste u rekonsrukciju i opremanje nekadašnje Zastavine fabrike automobila uložio više stotina miliona evra (ukupna investicija Fijata i države iznosi oko 1,4 milijarde evra) ,ali su Italijani u poslovnu avantruru u Srbiji krenuli 2008., kad je bilo ozbiljnijih naznaka da će ovde napokon da bude izgradjena koliko – toliki normalna država, koja će, nakon popisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanu sa EU, da počne da poštuje pravila igre u razvijenom svetu.
Piše: Zoran Radovanović