Iako je bio stvaralac koji se realizovao u više oblasti (profesor, bibliotekar, književnik, prevodilac…) i diplomata po mišljenju organizatora izložbe iz Narodne biblioteke Zarija D. Vukićević i danas je nepoznat široj javnosti.
Nastavljajući da neguju kulturu sećanja na ljude koji su zadužili naš grad i zemlju zaposleni u kragujevačkoj Narodnoj biblioteci su pripremili izložbu (sa adekvatnom partećom publikacijom) posvećenu životu i radu Zarije D. Vukićevića književnog stvaraoca i diplomate.
U petak, 25. decembra na Galeriji Narodne bibliotekke „Vuk Karadžić” otvorena je izložba (po)malo kabastog imena: „Možda će se jednom videti koliko sam voleo svoju zemlju i svoj narod Zarija D. Vukićević – profesor, bibliotekar, književnik, prevodilac i diplomata” čiji su autori Gordana Vučković, Jasmina Marković (iz Zavičajnog odeljenja) i Mirko Demić, direktor biblioteke.
– Sam naslov je veoma provokativan, jer to nije samo rečenica iz njegovog dnevnika „Tragična 1915. – dnevnik đaka dobrovoljca” koji je preživao Albansku golgotu već je to i njegov životni kredo koga se on do smrti držao jer je bio patriota i rodoljub u pravom smislu te reči, smatra Gordana Vučković, koautor postavke.
Iako je rođen u Valjevu 1898. godine Zarija D. Vukićević je čitav svoj život je proveo u Kragujevcu – mladost i dečaštvo a vratio se našem gradu i posle završenog fakulteteta u Engleskoj, gde je radio prvo kao suplent a potom i profesor u Muškoj gimnaziji. Bio je jedno vreme i bibliotekar u kragujevačkoj javnoj biblioteci i u dva navrata njen upravnik. (Organizatori izložbe podsećaju na podatak da je pokušavao da naša biblioteka tada dobije „svoj krov” kao i na činjenicu da se i danas posle 100 godina na tom polju ništa nije promenilo).
Kragujevčanin student na Kembridžu
Vukićević je u Kragujevcu vodio veoma bogat i aktivan stvaralački život. Bio je član mnogih udruženja i društava u oblasti kulture, a čak i predsednik Fudbalskog i sportskog kluba „Šumadija”. Aktivno je pisao u ovdašnjoj štampi i sa njegovim dolaskom u Kragujevac posle studija (na Kembridžu i Mejdenhedu) po prvi put u kragujevačkim novinama počinju da se objavljuju kritike i prikazi pozorišnih predstava, koncerata i izložbi. Jedan je od osnivača Akademskog pozorišta u Kragujevcu, u kome se oprobao kao glumac, reditelj i upravnik.
Po odlasku u Beograd počinje da se bavi diplomatijom. Jedno vreme je bio sekretar i načelnik Kraljevske kancelarije a potom i angažovan i u Centralnom presbirou Kraljevine Jugoslavije.
– Kako su se menjale političke okolnosti tako su se menjala i njegova zvanja i postavljenja jer je i kod njega, poput njegovog oca i mnogih drugih iz porodice Vukićevića, karijera zavisila od političkog trenutka.
Prvi put je penzionisan 1941. godine zbog sukoba sa vlastima. Tu odluku je AVNOJ odbacio ali je ponovo penzionisan 1946. kao monarhista. Vraća se u Kragujevac gde je (pro)živeo nekoliko godina i odlazi u dobrovoljni egzil u Opatiju gde će nastaviti da se bavi prevođenjem i pisanjem. Iza Zarije D. Vukićevića je ostalo preko 4.500 rukopisnih stranica.
Naša biblioteka je do sada objavila pet njegovih knjiga od kojih je jedna (o crkvi na Oplencu) reprint.
Izložba u biblioteci je organizovana u okviru projekta „Zarija D. Vukićević – profesor, bibliotekar, književnik, prevodilac i doiplomata” i po rečima ljudi iz Narodne biblioteke samo je kockica u mozaiku koji oni već duži niz godina popunjavaju, kao legatari jedne od najvećih rukopisnih zbirki u njihovim fondovima.
– Njegov život je zaista bio ispunjen, to je jedna sjajna biografija ne samo diplomate već i čoveka koji je do kraja svog života bio izuzetno vezan za Kragujevac. Na žalost posle Drugog svetskog rata bio je stigmatizovan od komunističkih vlasti i objavljivao je samo povremeno, ističe Gordana Vučković, koja napominje da je Zarija D. Vukićević, bio čoveka koji je čitav svoj život posvetio Srbiji koju je voleo iznad svega.
Trn u oku svake vlasti
Preminuo je 1978. godine a svoju bogatu literarnu zaostavštinu odlučio je da ostavi baš Kragujevcu gradu u kojem je po sopstvenim rečima „proveo najlepše dane svog života” ali i zbog velikog prijateljstva sa Miroslavom Čomićem, upravnikom kragujevačke biblioteke.
Posle Zarijine smrti njegova supruga Zora je donela deo legata u biblioteku a prošle godine je njihova komšinica iz Opatije je donela ostatak, tako da je sada kompletan njegov legat u Kragujevcu.
Za vizuelni identitet izložbe (i istoimene publikacije Nemanja Brkić) pobrinula se Sanja Vučković a izložbu je pomoglo Ministarstvo kulture i informisanja RS i Skupštini grada Kragujevca, zahvaljujući čijoj pomoći se realizuje ovaj obimni projekat.
Nastavljajući sa objavljivanjem Vukićevićevih knjiga kragujevačka bibloteka je objavila još dve njegove knjige koje su promovisane 28. decembra. Reč je o knjigama „Na dvoru Karađorđevića”koja opisuje njegov život i rad na dvoru i takozvane „dvorske suncokrete” (po autoru metaforično okretanje glave za svakom vlašću čemu smo i danas svedoci) i „Pripovetke – prvi deo”. U autorovoj zaostavštini po rečima Mirka Demića, direktora biblioteke ima još pripovedaka (u pripremi je druga knjiga) kao i četiri neobjavljena romana.
Uprkos svemu po mišljenju zaposlenih u Narodnoj biblioteci Zarija D. Vukićević i danas je potpuno nepoznat široj javnosti. Zbog toga se oni trude da objavljivanjem dela iz njegove zaostavštine i legata isprave ovu nepravdu i revanširaju čoveku koji je neizmerno zadužio naš grad i Srbiju. Kako je na promociji Vukićevićevih knjiga rekao Mirko Demić ne samo da mu se odužuju već i da ga vrate na mesto u kulturnoj istoriji grada, koje mu i pripada.
Kragujevčani će izložbu o životu i radu Zarije D. Vukićevića moći da pogledaju sve do manifestacije „Dana kragujevačke knjige” (biće i na njoj) što znači do polovine februara 2021. godine.