Izložba Teodore Micić biće otvorena u četvrtak, 1. juna, u Malom likovnom salonu u Kragujevcu u 19 sati.
Biografija
Teodora Micić (1998, Svilajnac) je završila osnovne studije na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, smer likovne umetnosti, modul grafika. Radi kao Saradnik u nastavi na istom fakultetu, na odseku za primenjenu i likovnu umetnost. Članica je ULUS-a od 2023. godine. Do sada je ostvarila pet samostalnih i preko šezdeset grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je više pohvala i nagrada.
Samostalne izložbe:
- Svetlost identiteta, Kulturni centar Svilajnac
- Svetlost identiteta, Memorijalna galerija ,,Dušan Starčević“, Smederevska Palanka,
- Svetlost identiteta, Galerija kuća Vojnovića, Inđija
- Možda spava, Galerija Čedomir Krstić, Pirot
- Možda spava, Galerija Masuka, Velika Plana
Nagrade i pohvale:
• Pohvala za grafiku Solaris, dodeljena od strane žirija HH Bijenala studentske grafike Srbije, Dom kulture Studentski grad, Beograd, 2020.
• Treća nagrada za crtež Spavač 2, dodeljena od strane žirija II Međunarodnog trijenala autoportreta i portreta, Memorijalna galerija ,,Dušan Starčević“, Smederevska Palanka, 2021.
• Pohvala u oblasti grafike, dodeljena od strane žirija Međunarodnog takmičenja Konstantnin Veliki, Niš, 2021.
• Pohvala za grafiku Majka, dodeljena od strane žirija Međunarodne izložbe grafika i knjiga umjetnika u Rijeci, Akamedija primijenjenih umjetnosti, Sveučilište u Rijeci, 2021.
O izložbi:
Proučavajući međusobna osećanja i sećanja, nesvesno i intimno, serijom grafika prikazujem funkcionalnu povezanost svesnih i nesvesnih procesa i sadržaja, koji se mogu sagledati kroz jednu melanholičnu prizmu. Likovno-grafičkim sredstvima istražujući fenomen zaborava putem odlaska u san, sinhrono gubljenju elemenata pamćenja, grafički listovi postepeno gube elemente facijalnih delova spavača.
Kroz bogatsvo grafičkih mogućnosti u prvi plan je postavljen san, ali i želja da se kroz isti pribegne zaboravu. San na mojim grafikama nema očekivanu ulogu primarnog. U prvi plan stavlja se upravo odsustvo sna, pod teretom potrebe za apsolutnim odsustvom svesti. Kroz motiv spavača prikazana je potreba čoveka da se izopšti iz svakodnevnih tokova. Insistirajući na svesnom zaboravu, istražujem do koje granice pojedinac sme filtrirati svoju prošlost.
U kojoj meri je čovek sposoban da kontroliše svoje doživljaje i pamćenje istih, i otkud tolika potreba pojedinca da bude homo faber, svojevrsni graditelj lične svesti? Ta potreba počiva na paradoksu gradnje i rušenja, u kontekstu pamćenja i zaboravljanja, gde je taj rušilački čin u rukama svakog svesnog čoveka. On zaboravljanjem gradi, stvarajući sebi idealno okruženje za bivstvovanje