Večeras, u utorak, 1. marta u 20 sati u Galeriji SKC-a biće otvorena izložba „Izveštaj sa terena” beogradskog likovnog umetnika Vladimira Sekulića. Izložbu će otvoriti Jasmina Cukić, istoričarka umetnosti.
Izveštaj sa terena
Izložbom Izveštaj sa terena, Vladimir Sekulić u fokus stavlja grad koji sagledava kroz savremeni društveno-politički kontekst. U prirodi grada jedna od stalnosti je njegova promena. Međutim, pitanja koja pokreću radovi odnose se na to ko kreira te promene i na koji način. Kalemegdan, Terazije, Trg Republike, Bulevar kralja Aleksandra, neki su od delova Beograda koje prepoznajemo u radovima, u kojima se pojavljuju naftne platforme, dizalice, termoelektrane, cevi, uspostavljajući hegemoniju nad javnim prostorom.
Pozicionirajući (ne)stvarne konstrukcije poput termoelektrane na Kalemegdanu (akvarel TE Novi Kalemegdan) ili cevi koje se protežu utvrđenim putem koji pratimo na mapi Beograda (akvareli Trasa Beograd A), Sekulić upućuje na osvajanje, označavanje i simbolizaciju javnog prostora kao mesta refleksije političke moći koja kreira, konstruiše i dekonstruiše njegov identitet. Istovremeno, osvešćuje nas u kolikoj meri se urbani prostor transformiše izvan naše kontrole i postaje hibridan, a njegov identitet fluidan.
Dodatno, kako neretko ono što je fiktivno olako može postati stvarno, a stvarno shvaćeno kao fiktivno, donoseći novu dimenziju viđenja i razumevanja pojavnosti grada. Sekulićeva strategija građenja fiktivnih sadržaja je višeznačna i možemo je iščitati i u kontekstu formulacije Mišela Fukoa, prema kojoj suština fikcije nije da se pokaže nevidljivo već da se pokaže koliko je nevidljiva nevidljivost onoga vidljivog.
Ulice su u radovima uglavnom ispražnjene od ljudi čime se dodatno ističu mašine kao rezovi u tkivu grada. Na ovaj način umetnik nas stavlja u ambivalentnu poziciju jer dobro poznate topose menja intervencijama, izaziva osećaj začudnosti, destabilizuje našu percepciju. U izvesnom smislu možemo reći da nas poziva na pravljenje razlike između onoga šta gledamo i onoga šta vidimo/primećujemo u svakodevici, kao i u kontekstu iščitavanja značenja svih aktuelnih metamorfoza grada.
One su oličene u procesima rušenja, građenja, menjanja, izmeštanja, kroz brojne planove i vizije o razvoju u ime ideja o napretku i prosperitetu. Umetnik se bavi javnim prostorom otkrivajući ga u njegovoj polisemičnosti. U akvarelu Nalazište 1 glavni gradski trg od mesta okupljanja-nalazišta pretvara se u mesto naftnog nalazišta, čime se u njegov simbolički značaj upisuju različita i promenljiva značenja.
Ovom izložbom Sekulić nastavlja sa dokumentovanjem događaja koji se nisu desili. On ne dokumentuje stvarnost, već se bavi interpretacijama / predstavama / prividima / simulacijama stvarnosti koje su često plasirane kroz politički diskurs i masovne medije. U tako oblikovanoj slici realnosti, predstava o događaju, važnija je od samog događaja, pa možemo reći da umetnik dokumentuje, rečnikom Žana Bodrijara, nadstvarnosti smisla, krećući se na terenu stvarnijeg od stvarnog.
Nadalje, ukazuje na načine manipulacije različitim informacijama kroz fiktivne statističke podatke, izveštaje i analize koji bi trebalo dodatno da nas uvere u promišljeno i plansko delovanje, upotpunjujući sliku progresa. Sekulić time kreira informacije koje se, umesto da generišu smisao, iscrpljuju u insceniranju smisla.
Međutim, više od ispitivanja njihove verodostojnosti važno je to što nas radovi navode na razmišljanje kako i u kolikoj meri se činjenične informacije intergrišu sa izmišljenim, jednako uverljivo oblikujući javno mnjenje. Ako grad posmatramo kao tekst sa sistemom znakova i poruka koje se oblikuju u političkoj sferi, a koje u realaciji sa primaocem poruka proizvode njegova značenja, ova izložba nas poziva da preispitamo šta od višeslojnog identiteta grada prisvajamo, prepoznajemo, apstrahujemo, a šta negiramo, previđamo ili ignorišemo, krećući se između njegovog stvarnog i imaginarnog identiteta.
Biografija autora
Vladimir Sekulić je završio master studije zidnog slikarstva na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Izražava se u medijima crteža, slike, video animacije i kratke priče. Teme njegovih radova protežu se između dokumentarnog i fikcije, sa fokusom na savremeni trenutak u društveno – političkom kontekstu. Laureat je Nagrade za crtež Fondacije Vladimir Veličković za 2015. godinu. Njegove samostalne izložbe „Hotel sa četiri zvezdice”, „Dečak u crvenom prsluku” i „Pink Panteri” postavljane su u mnogim galerijama širom zemlje i regiona poput Likovne galerije Kulturnog centra Beograda, Galerije Doma omladine Beograda, Galerije Tir u Novoj Gorici, Galerije Haos.
Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije. Živi i radi u Beogradu.