IZOLOVANE I NEPRAVNE DRŽAVE NISU PRVI IZBOR VELIKIH INVESTITORA

Nova fabrika kompanije Folksvagen biće otvoprena u Bugarskoj ili Turskoj, što, sudeći prema medijskim informacijama, znači da Srbija više nije kandidat za izgradnju proizvodnih pogona nemačkog automobilskog giganta i najvećeg proizvodjača putničkih vozila na svetu.

    Pozivajući se na novinsku agenciju DPA, češki portal Aktuelne.cz navodi da je Folksvagen suzio izbor zemalja u kojima bi trebalo da otvori novu fabriku, te da su u konkurenciji još Turska i Bugarska. Pored te dve zemlje, kandidati za izgradnju nove Folksvagenove multibrend fabrike na Balkanu, za proizvodnju 300.000 vozila godišnje,  bile su još Srbija, Rumunija i Severna Makedonija. Izmedju Turske I Bugarske, favorit je, smatraju upućeni, Bugarska.

    Informacije o tome da je Folksvagen izbor  balkanskih zemalja u kojima bi trebalo da izgradi svoju novu fabriku suzio na  Bugarsku i Tursku, pri čemu je ona prva (Bugarska) – favorit, još uvek su nezvanične, pošto se češki portal poziva na nemačku novinsku agenciju, koja opet ima svoje neimenovane izvore. To, medjutim, ne mora da znači i da su netačne. Verodostojsnost im donekle daje i prošlomesečna informacija iz menadžmenta Folksvagena,  prema kojoj je ta kompanija odluku o tome gde će da gradi novu fabriku na Balkanu trebalo da donese početkom ovog meseca. Konačna odluka s tim u vezi početkom ovog meseca očito još nije doneta, ali je u opticaj puštena informacija o Bugarskoj, kao favorite, i(li) eventualno Turskoj.

    Folksvagen ja, tako, po treći put u poslednjih 30-tak godina “zaobišao” Srbija. Prvi put je to učinio 1990., kada je želeo da uspostavi strateško partnetsrvo sa kragujevačkom Zastavom, koja je u to vreme još uvek bila najmoćnija I najsasavfemenija fabrika automobila u jugoistočnoj i cengtralnoj Evropi.  Nemci su iz Kragujevca ipak otišli neobavljena posla, pošto su ih u Zastavi obavestili da su podaleko odmakli u formiranji zajedničke fabrike sa Fijatom. Folkvagen je odmah potom otišao u Češku i sa tamošnjo Škodom napravio bum… Drugi put, u martu 2008., kad je Folksvagen, kako je ozbiljno najavljivano, planirao da u okolini Kragujevca napravi fabriku za proizvodnju 150.000 automobila, ali se, nakon što je Fijat, u septembru te godine sa Vladom srbije ugovorio preuzimanje Zastave, ponovo povukao. Treći put sada, kada je, umesto u Srbiji,ako je verovati medijskim informacijama, odlučio da novu fabriku na Balkanu gradi u Bugarskoj ili Turskoj.

    Podsetimo s ovim u vezi da je informaciju da Folksvagen planira da u jednoj od pet balkanskih zemalja – Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj, ili Severnoj Makedonoji, početkom prošlog meseca najpre objavio Dojče vele, a da su je potom preuzeli I “obradili” ne samo domaći nego i mediji širom Balkana i Evrope.  Srbiju su, medju favorite, za dolazak Folksvagena uvrstli pojedini domaći tabloidi bliski vlasti, od kojih je jedan čak tvrdio da je nemačka kompanija definitivno odlučila i još pre mesec i kusur dana odabrala Srbiji za lokacinu nove investicije.

    Nedugo potom  oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić  koji je, na osnovu svojih izvora, prvo tvrdio da su favorite za dolazak Folksvagena Turska  i Srbija. Po povratku iz poslednje posete Nemačkoj, gde je, u Volfsburgu, posetio Folksvagenov muzej, priču je opet vratio na pet zemalja, ali je umesto Severne Makedonije, iz samo njemu znanih razloga, medju kandidate uvrstio Ukrajinu, koja je balkanska država taman koliko i  Tanganjika.

   Ali,tragom one prve  Vučićevbe izjave da Srbija i Turska prednjače kad su planovi Folksvagena na Balkanu u pitanju, domaća javnost je rukovodjena razumljivim  ekonomski patritizmom bila skoro ubedjena da će u prvoj polovini aprila zvanično da bude saopšteno da je konačni izbor Folksvagena – Srbija.

     Izgleda, medjutim, da nije tako, odnosno da se Folksvagen odlučio za Bugarsku, koja nema nikakvu tradiciju u oblasti automoboilske industrije (eventualno, Tursku), ali ne i Srbiju koja ima gotovo 80 godina dugu tradiciju sklapanja i proizvodnje teretnih, terenskih i putničkoih vozila, koja je, u Kragujevcu, ponovimo, decenijama imala najsavremeniju fabriku automobila u jugostočnoj  centralnoj Evropi, i koja je vozila, kad to nisu mogli ni Fijat ni Pežo, na primer, prodavala na najprestižnijem svetskom tržištu, onom američkom.

      Pouzdanih informacija i podatakao tome zašto Folksvagen nije izabrao Srbiju za svoju invetiocionu destinaciju, ukoliko su vesti da se odlučio za Bugarsku, ili Tursku,  pouzdane –naravno, nema. Niti će Nemci ikada to zvanično da saopšte. Poznavaoci ove problematike smatrajne bez osnova, reklo bi se, da su se Nemci pri donošenju odluke o lokaciji svoje nove fabrike na Balkanu uveliko  rukovodili i geopolitičkim razlozima.Bugarska je, naime, već godinama članica NATO i Evropske unije, što znači da ta zemlja prtaktikuje evropska i evroatlanska pravila igre, koja garantuju političku i pravnu sigurnost investoiciji od 1,5 milijardi evra, koliko, kako je najavljeno, treba da košta izgradnja i oremanje nove Folksvagenove fabrike. Turske prednosti su ndeno i tržišta njoj geografski, religijski i politički bliskih zemalja na Bliskom i Srednjem istoku, te arapaskom svetu. Usput je i članica NATO alijanse.

    Za razliku od Bugarske, Sbija nije članica ni Evrpske unije, ni NATO. Kako trenutno stvari stoje, neće još dugo biti članica EU, ako ikada i bude. Srbija je, volljom političke elite kako u vlasti, tako i u dominantonoj opoziciji, izgleda osudjena na nastavak trodecenijske izolacije od razvijenog sveta, čije su posledice nepostojanje pravne države, visoka korucija na svim nivoima osdlučivanja i u svim društvenim feklatnostima, burazerska ekonomija, privredni  i mafijaški kriminal…U takve zemlje ne ulaže se milijardu i po evra. Fijat jeste u rekonsrujkciju i opremanje nekadašnje Zastavine fabrike automobila uložio više stotina miliona evra (ukupna investicija Fijata i države iznosi oko 1,4 milijarde evra) ,ali su Italijani u poslovnu avantruru u Srbiji krenuli 2008., kad je bilo ozbiljnijih naznaka da će ovde napokon da bude izgradjena koliko – toliki normalna država, koja će, nakon popisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanu sa EU, da počne da poštuje ptravila igre u trazvijenom svetu.

  Danas je sasvim  izvesno da je Srbija ponovo na opasnoj stranputici i da će ozbiljni investitori sve ozbiljnije da je zaobilaze. Folksvagen je, najverovatnije,  tek prvi na tom spisku.

Piše: Zoran Radovanović