Izlečene od raka dojke: Od ovog momenta si zdrava žena

Danas se obeležava Nacionalni dan borbe protiv raka dojke. Glas Šumadije je prošle godine razgovarao sa Kragujevčankama koje su se izborile sa tom bolešću.

Podsećamo na njih:

• Od ovog momenta si zdrava žena. To je jedna moćna rečenica, rečenica koja vas kasnije vodi sve vreme u životu.

To je i motiv naših sagovornica, Anke Simović i Vesne Nedimović, Kragujevčanki koje su imale to strašno iskustvo – rak dojke.

Da bismo govorili o pozitvnim primerima i podstičućim pričama, nisu nam potrebni specijalni datumi, a danas, simbolično na Nacionalni dan borbe protiv raka dojke, prenosimo vam priču članica Udruženja Volja, žena koje su izvojevale najvažniju pobedu u bici za sopstveni život.

Udruženje za edukaciju i podršku ženama u borbi protiv raka dojke – Volja postoji od 2019. godine, prvo je udruženje ovog tipa koje je osnovano u Kragujevcu, sačinjavaju ga žene koje su pobedile opaku bolest, a glavni zadaci su im širenje svesti o prevenciji i iskustvena podrška, kao i organizovanje mnogih akcija koje omogućavaju besplatne preglede.

Osnovni cilj Volje je podizanje svesti i isticanje važnosti preventivnih pregleda, ranog otkirvanja bolesti i izlečenja. Bolest jeste traumatično iskustvo sa kojim se suočava veliki broj ljudi, o tome treba neprestano pričati, jer samo osvešćeno društvo koje vodi računa o svom zdravlju može učiniti da se brojke smanje.

Današnjica u kojoj živimo preplavljena je teškim, ružnim i zastrašujućim vestima, stoga ohrabrujuće priče treba da pokažu onu stranu naših života koja je obeležena nadom. Tome svedoče Vesna Nedimović i Anka Simović, govoreći o sopstvenom iskušenju, kako kažu, žele da pošalju podršku i veru svim ženama koje prolaze kroz slično iskustvo.

https://www.facebook.com/voljakragujevac

Vesna Nedimović, 20. marta, na Dan borbe protiv raka dojke, obeležava svoj 57. rođendan i 12 godina od pobede nad bolešću. Priseća se trenutka kada su joj lekari na redovnom kontrolnom pregledu, nakon urađene mamografje, dijagnostikovali rak dojke. Operisana je 2011. godine, izvađeno joj je tkivo, nije odstranjena cela dojka, imala je hemioterapiju i zračenja koja su bila priprema za operaciju. Vesna ističe da je bolest otkrivena na vreme i da je to jedan od najvažnijih činilaca izlečenja. Pored toga podrška porodice, okoline, doktora je ništa manje značajna. Obe naše sagovornice naglašavaju koliko je bitno poverenje u lekara koji vas leči, one iznose najpozitivnija iskustva sa svim medicinskim radnicima, od sestara, do doktora. Imaju reči hvale, jer su u njima prepoznale profesionalce u poslu, kao i onu toplu, ljudsku stranu koja je preko potrebna svima koji se bore sa tako teškom bolešću.

• Pokojni doktor Miroslav Jovanović me je operisao, doktorka Jasmina Nedović je vodila hemioterapije i našla mi se maksimalno u svim tim mojim problemima koji su bili i pri samoj terapji u bolnici, kaže Vesna.
• Zahvalna sam doktoru Vladi Ivanoviću koji je uradio fantastičnu biopsiju i psihološki me izuzetno uveo u tu priču, od toga da me je uhvatio za ruku i odveo da mi pokaže gde je konzilijum. Takođe, i doktorki Jasmini Nedović i doktoru Srđanu Ninkoviću koji me je operisao. Možda nama zdravstvo izgleda katastrofalno, ali u tom zdravstvu rade ljudi koji taj posao rade fenomenalno. Izuzetno je bitno da vi u lečenju imate veru u lekare, jer se naslušate raznoraznih priča, ističe Anka Simović.

Vesna opisuje teške trenutke koje je imala tokom terapije, a opet se osvrće na podršku koju je imala prvenstveno od supruga i tada maloletne ćerke. Ponavlja da je to traumatični period, ali da se trudila da ostane jaka i pozitivna, tako priča kako je komično prošla potraga perike, šalila se sa suprugom koji ju je ošišao, trudila se da ostane doterana i u tim teškim situacijama. Razgovori i podrška su mnogo bitni. Poenta je da je ova bolest izlečiva. Obolele žene vide nas koje smo sve isto prošle, sada živimo normalnim životom, sve to je iza nas, naglašava Vesna, dodajući, da je najstarija u udruženju po stažu, to jest po godinama od kako je zdrava.

Anka Simović kaže da je prošlo sedam godina od bolesti, otkriveno je slučajno na sistematskom pregledu, zahvaljujući poslodavcu koji svojim zaposlenima tako nešto omogućava na godišnjem nivou. I ona ističe da je bolest otkrivena na vreme, kaže da nije primetila nikakve promene, da je on vrlo podmukao i da može da se sakrije, te da je važno da žene odlaze na redovne preglede, na ultrazvuk ili mamografiju, u zavisnosti od starosne dobi.

Anka napominje da je pored porodice, veliku podršku imala od svojih kolega, jer je sve vreme radila, i tu kaže da je bilo mnogih komičnih situacija koje su bile okrepljuće. Kao i Vesna, i ona pominje priču sa perikom i to da je zbijala šale na svoj račun tako što je umela kolegama da kaže da će kasniti samo da namesti frizuru ili da mora da prekine rad da bi je vratila na mesto. Ona naglašava da je ovo jedan od načina borbe, one koja vas održava:

• Vas će lekari izlečiti, oni svoj posao rade odlično, ali morate i vi sebe izlečiti. Ja sam ovo doživela kao jednu veliku opomenu i drugu šansu. Znači ako vam je data druga šansa, onda menjajte sebe. To je dug proces, i dan danas se radi na tome, kaže Anka.

U momentu kada se to desi, tada svi ostali problemi postaju rešeni, ne postoje, menjaju se prioriteti. Ljudi koji se susretnu sa teškim bolestima moraju da se bore za sebe. Različiti su slučajevi, zato treba slušati lekare, napominje naša sagovornica.

Vesna i Anka se slažu da su opake bolesti postale kao neka vrsta epidemije, toliko su česte, zato i kroz svoj primer žele da podstaknu na odlaske na pregled. Prevencija je ključ.

Kada se nekome postavi dijagnoza, najbolje je da popriča sa nekim koji je sve to prošao, to je i poenta ovog udruženja, to što prolazi neka žena i psihički i fizički najbolje razumemo mi koje smo to doživele, naglašava Anka. Iz svog primera izdvaja da je i ona isto tako uradila kada joj je rečeno da je bolesna, kasnije je uključila i psihoterapeuta. Nada se da su razni stereotipi kada je reč o psiholozima, psihoterapeutima i psihijatrima, prevaziđeni i da su ljudi svesni da je njihova uloga isto toliko važna, kao i specijaliste koji vas leči od konkretne bolesti. To je i jedan apel na sve, ova bolest nije samo fiziološke prirode, moć psihe je neverovatna.

• Kada se onkologija pomene odmah je asocijacija smrtnost, a niko ne pominje koliko je izlečenih. Treba istaći koliko je žena izlečeno, kaže Anka.

Ovo je jedna od glavnih poruka ove priče, prevencija i pozitivni primeri su ono što ohrabruje. Ljudi treba da se više edukuju, svima je prva asocijacija kada čuju rak, smrt, a to nije tako, ovim primerom se pokazuje da je ovo bolest kao i svaka druga, samo proces lečenja traje mnogo duže.

Vesna i Anka se osvrući i na probleme koje imaju žene koje su duže vreme na bolovanju, pa im se nakon toga predlaže invalidska penzija, nadaju se da će se i to rešiti, jer je jako važno da se osvesti da je nekim ljudima potrebno da budu u radnom okruženju, da im to skreće pažnju sa svih muka koje imaju. Dodaju da je potrebno da se omogući i da oboleli pacijenti imaju izbor da li žele pored sebe nekog bliskog u toku primanja terapije, kažu da je to moguće u svim evropskim zemljama, a da je to kod nas i dalje problem. Ističu da je taj kontakt i prisustvo u toku primanja hemioterapije važno za svakog pacijenta. Anka kaže da se tako pogodilo da je sa svojom komšinicom u isto vreme primala terapije i da su one to posmatrale ne kao odlazak u bolnicu, već odlazak na kafu. Želele su da svoju percepciju prebace na to da će posle terapije imati vreme za sebe.

Članice udruženja ovom prilikom pozivaju sve žene koje imaju problem da im se obrate, na njihovoj zvaničnoj fejsbuk ili instagram stranici mogu pronaći kontakt telefon.

https://www.facebook.com/voljakragujevac

Redakcija Glasa Šumadije ovim tekstom i primerom ovih dveju žena od toliko onih koje su pobednice, želi da apeluje na sve sugrađanke da se redovno kontorlišu i da sve zajedno postanemo dobar primer samosvesnih i zdravih žena.

Piše: Sandra Solujić

Fotografija: Suzana Đorđević