Izgradnja nove kotlarnice na gas u kragujevačkoj Energetici u završnoj fazi

Zamena starih kotlova na ugalj u kragujevačkoj „Energetici” instaliranjem novih koji koriste gas kao gorivo, finansirana od države preko kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, najavljivana je kao projekat za prošlu grejnu sozonu, ali ipak je potrajala duže. Konačno, iz „Energetike” smo dobili informaciju da su radovi u završnoj fazi i da je „sasvim sigurna spremnost nove kotlarnice na gas za početak nove grejne sezone”.

Kako je glavno pitanje koje muči građane Evrope i Srbije i od početka rata u Ukrajini da li će za sledeću zimu biti dovoljno gasa i kako ćemo se grejati, sa rešavanjem jednog problema Kragujevac odmah ulazi u drugi – ima li nova kotlarnica alternativu ako gasa ne obezbedimo doboljno i da li svako za sebe, svoj stan ili kuću treba da sprema neku rezervnu varijantu.

Odgovor direktora „Energetike“ Andreje Ilića je da ima, da se i o tome razmišlja, ali je ta varijanta opet vezana za preradu nafte, koju takođe uvozimo. Radovi na izgradnji kotlarnice snage 110 megavata su u završnoj fazi i sva mašinska oprema za novo postrojenje je ugrađena i međusobno povezana u funkcionalne celine, navodi Ilić u odgovoru na pitanje „Kragujevačkih”. 

Lož ulje umesto gasa
  
Najvažniji elementi kotlarnice su fabrički testirani i prošli su svu potrebnu sertifikaciju, a najodgovorniji zavareni spojevi na cevnim elementima su radiografski testirani i ispitani od strane ovlašćenih organizacija, naveo je Ilić. 

• Trenutno se izvode radovi na postavljanju završnih slojeva podova u kotlarnici, postavljanje novog krovnog pokrivača, instalacija elektronske opreme za praćenje i upravljanje radom. Pored navedenog, vrši se postavljanje novih glavnih toplovodnih cevi od kotlarnice prema glavnim pravcima snabdevanja korisnika. I ovi radovi teku u skladu sa definisanom dinamikom i biće završeni na vreme, kaže direktor Ilić. 

Potreba da se svi elementi nove kotlarnice provere i prođu kroz probni rad bila je istaknuta još prošle jeseni, u novembru, kada je gradilište novog postrojenja posetila ministarka ekologije Irena Vujović. Ona je tada izjavila da će izvođač radova na ugradnji šest novih kotlova na gas, vrednosti radova od 18 miliona evra, završiti posao u roku od 120 dana, kako bi nakon toga novi pogon mogao da bude pušten u probni rad već početkom naredne grejne sezone. Tada je istaknuto da će novi kotlovi kada budu pušteni u rad omogućiti znatno zdraviju životnu sredinu u gradu jer će emisija ugljen dioksida biti umanjena za 70 posto, a sumpor dioksida i čvrstih čestica svedena na nulu.

Na pitanje kada se planira i da li je obavljen probni rad postrojenja direktor Andreja Ilić je odgovorio da su kotlovske jedinice testirane u fabrici u Nemačkoj pred isporuku tako da su svi potrebni dokazi o testiranju poslati pre konačne isporuke. Prvi hidraulični testovi u kotlarnici biće obavljeni od 11. jula (odgovor je poslat 8. jula), nakon čega već 13. jula počinje postavljanje spoljne toplotne izolacije na cevnim elementima, odgovorio je Ilić.

Šta se planira ukoliko Srbija ne obezbedi dovoljne količine gasa? Da li je moguće da novi kotlovi koriste neko alternativno gorivo, i da li su stari kotlovi na ugalj u stanju da se ponovo uključe u sistem kao ispomoć? Ilić navodi da su kotlovi na ugalj na matičoj lokaciji remontovani i ostavljena je funkcionalna mogućnost njihovog korišćenja u slučaju potrebe. Nova kotlarnica na gas na matičnoj lokaciji koristiće lako lož ulje kao alternativno gorivo, a kotlarnice po naseljima mogu da koriste kao energente gas i mazut, ali izvesno je da će grejna sezona na svim toplotnim izvorima početi na gas kao primarni energent, saopštio je direktor Ilić. 

Rezervna varijanta teška

Pitanja o grejanju naredne zime i ceni po kojoj ćemo se grejati dospelo je u žižu pažnje još krajem aprila i početkom maja. Rešenje te dileme u tom momentu nije bilo na vidiku.   

• Ova sezona je završena, a za sledeću će mnogo toga zavisiti od potpisivanja novog desetogodišnjeg ugovora o nabavci ruskog gasa krajem maja, kada će nešto jasnija situacija biti, bar kad je reč o cenama. Drugi problem je da li ćemo, ukoliko zastane dopremanje gasa, moći da uvedemo zamenu. Od ukupno 60 toplana koje koriste prirodni gas, 17 nema mogućnost supstitucije, ne mogu da koriste alternativno gorivo, rekao je početkom maja Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja „Toplane Srbije” Agenciji „Beta”.

Neke toplane su, kako je izjavio, već prešle na biomasu, kao što su Majdanpek, Mali Zvornik ili Priboj, pa nisu u problemu, ali je reč o malim potrošačima, dok za veće sisteme nema dovoljno otpadnog drveta. Stojanović je podsetio da ima nekoliko toplana koje mogu da koriste samo mazut, ali većina može da pravi kombinacije – mazut, lož ulje, ili gas. Problem je što se ta zamena zasniva na preradi sirove nafte čije dopremanje do rafinerija u Srbiji, takođe, može biti problematično. 

• Postavlja se pitanje količina, jer jedna je situacija kada je redovno snabdevanje gasom, pa treba da premostite neki kratkotrajni zastoj uvođenjem alternativnog goriva, a drugo je ako se planira veće oslanjanje na zamenu. Uz to, mazut je dramatično poskupeo, dostigao skoro 120 dinara, a samo Beograd bi dnevno trošio od dve do dve i po hiljade tona, rekao je Stojanović. 

On je napomenuo da tih količina nema, a da je sličan problem i sa ugljem, koga nema dovoljno. Protekle zime koristile su ga toplane u Boru i Kruševcu, dok je u Kragujevcu prošle sezona bila na uglju, a sledeće toplana prelazi na gas. 

Konačno, pregovori između Vučića i Putina o snabdevanju gasom, za koje je Dejan Stojanović iz PU „Toplane Srbije” rekao da će mnogo toga pojasniti, obavljeni su tokom telefonskog razgovora 29. maja. Vučić je nakon razgovora izjavio da će Beograd i Moskva  potpisati novi gasni ugovor na tri godine i da, ako sve realizujemo, imaćemo po pitanju gasa sigurnu zimu. On je istakao, kako su javile agencije, da će cena gasa biti veoma povoljna i da će kubni metar koštati 10 do 12 puta manje nego u Evropi. 

U medijima se govori o ugovaranju količine od 2,2 milijarde kubika, za koju će važiti ugovorena cena, dok naša strana pokušava da ugovori još 800 miliona tona gasa za potrebe privrede, i treba videti da li će u tome uspeti i kolika cena će važiti za tu dodatnu količinu. Kada počne nova grejna sezona, 15. oktobra, sve će ipak biti mnogo jasnije.

DUG „ENERGETIKE”
Čeka se reorganizacija

Prema informacijama objavljenim poslednjih meseci, dug „Energetike” je sa 17 milijardi dinara smanjen na 11 milijardi i da firmi preti stečaj. Takođe je objavljena izjava iz poslovodstva da će se teška finansijska situacija rešavati kroz UPPR – Unapred pripremljeni plan reorganizacije, koji treba da usvoji Privredni sud da bi bio realizovan, ali sa njim moraju da se slože poverioci kojima firma duguje.

Direktor Andreja Ilić za naše novine kaže da je UPPR sa konverzijom potraživanja u kapital postupak kojim će biti rešeni višedecenijski dugovi koji opterećuju poslovanje „Energetike”. Plan je, kako navodi, da tokom leta, nakon pribavljanja prethodnih saglasnosti poverilaca, ovaj plan bude predat na usvajanje nadležnom Privrednom sudu.

Pepeo: Za gradnju puteva

Na pitanje šta se preduzima na rešavanju problema deponovanog pepela i šljake u krugu „Energetike”, kojih ima 40.000 tona, direktor Ilić nam je odgovorio da se ovo pitanje rešava u okviru projekta čije su aktivnosti već započete.

• Studija koju je izradio Građevinski fakultet iz Beograda pokazala je da postoji mogućnost za bezbedno korišćenje pepela kao građevinskog materijala. Za avgust  je najavljeno raspisivanje tendera za projektovanje i izvođanje radova na izgradnji puteva, za šta će biti upotrebljen pepeo, a sve u skladu sa najstrožim standardima u oblasti zaštite životne sredine, rekao je Ilić. 

Piše: Miloš Pantić, Kragujevačke