Do kraja naredne nedelje, tačnije do 13 septembra, svih 12 fakulteta i jedan institut kragujevačkog Univerziteta moraće da se izjasne o predlogu svog kandidata za budućeg rektora. Iako je konkurs za ovu funkciju raspisan još u martu ove godine, a rok za predloge je počeo da teče od 19. avgusta, do sada su samo tri fakulteta – Ekonomski, Fakultet inženjerskih nauka i Fakultet za hotelijerstvo i turizam iz Vrnjačke Banje poslali svoje predloge. Oni su, zapravo, podržali sadašnjeg vršioca dužnosti rektora prof. dr Vladimira Rankovića sa Ekonomskog fakulteta.
Nakon što fakulteti predlože kandidate i Senat izabere jednog, „zeleno svetlo” daće Savet Univerziteta. U suštini, odluka Saveta najčešće je samo formalnost, mada nije uvek tako bilo. Očekuje se da bi do 31. oktobra trebalo da bude završena čitava procedura oko izbora, a novi rektor preuzeće funkciju 24. decembra, kada zvanično ističe drugi mandat prethodnom rektoru Nenadu Filipoviću.
Na dužnosti od 24. decembra
Procedura za izbor rektora Univerziteta u Kragujevcu počela je odlukom Saveta Univerziteta krajem marta. Ovim aktom definisani su rokovi za sprovođenje postupka za izbor, gde je utvrđeno da u periodu od 19. avgusta do 13. septembra nastavno- naučna veća fakulteta utvrde predloge kandidata i dostave ih Savetu.
Kandidat za rektora mora, pre svega, da je redovni profesor sa punim radnim vremenom na fakultetu u sastavu Univerziteta, ali i da ispunjava odgovarajuće zakonske uslove. Tu se podrazumeva da nije kršio kodeks profesionalne etike, da nije imao preporuku Agencije za borbu protiv korupcije za razrešenje sa javne funkcije i da nije bio razrešen dužnosti organa rukovođenja u nekom od prethodnih perioda. Osim toga, mora da ispuni i uslove propisane Statutom Univerziteta – da ima trogodišnje iskustvo u rukovođenju u visokom obrazovanju, kao i iskustvo u oblasti međunarodne saradnje.
– Nastavno- naučna veća imaju mogućnost da predlože nekog od kandidata koji ispunjava tražene uslove, s tim što on ne mora da bude zaposlen na fakultetu koji ga predlaže. Isto tako, mogu i da ne predlože ni jednog kandidata. Konkretno, u toku ove procedure stigli su predlozi dva fakulteta – Ekonomskog, koji je predložio svog redovnog profesora Vladimira Rankovića, doktora tehničkih nauka, i Fakulteta inženjerskih nauka koji je predložio istog kandidata. Do 13. septembra očekujemo da i ostali fakulteti održe sednice i da ukoliko imaju predlog dostave Univerzitetu. Nakon toga, kandidat za rektora dostavlja dokaze da isunjava sve tražene uslove, a Komisija za sprovođenje postupka za izbor rektora ocenjuje regularnost svega što je urađeno, kao i da li kandidat ili kandidati ispunjavaju propisane uslove, objasnio je generalni sekretar Univerziteta Marko Lukić.
Do 30. septembra o predlogu za jednog kandidata izjašnjava se Senat Univerziteta, a poslednju reč daje Savet. U Dosadašnjoj praksi Univerziteta odluka Saveta bila je samo formalnost i uvek je potvrđivao odluku Senata, ali presedan je načinjen 2018. godine kada Savet nije potvrdio predlog Senata za izbor rektora Nenada Filipovića.
Kasnije je to, ipak, učinjeno, rektor je imenovan 24. decemebra, pa je zbog ove odluke prolongiran početak preuzimanja funkcije i budućem rektoru. Umesto da bude imenovan na početku školske godine, u oktobru, to će se desiti tek krajem decembra.
– U nekom narednom periodu, ispravno i logično bi bilo da prvi oktobar bude trenutak kada se stupa na dužnost. Takva je praksa na većini univerziteta i ona se može vratiti i na naš Univerzitet ukoliko bude postojala dobra volja organa fakulteta. Reč je, zapravo, o dogovoru koji može da se napravi i da se završetak trogodišnjeg mandata budućeg rektora usaglasi sa početkom semestra, tvrdi sekretar Lukić.
Nakon što novi rektor preuzme dužnost, najpre treba da formira tim, odnosno izabere prorektore koji će raditi sa njim. Inače, broj prorektora nije definisan, trenutno postoje tri, a kreće se od tri do pet. Rektoru se ostavlja da u skladu sa svojom vizijom razvoja Univerziteta definiše za šta su mu potrebni resori, kakve stručnjake može da angažuje u narednom periodu da doprinesu razvoju određene oblasti. Posebno se vodi računa da budu zastupljene i grupacije fakulteta na odgovarajući način, kako bi rektorski kolegijum imao osećaj za društvene, prirodno-matematički, tehničke fakultete.
Fakulteti su kod nas, inače, grupisani u pet oblasti i razlikuju se po pitanju za izbor u zvanje, po materijalnom položaju i slično i dobro je, tvrdi naš sagovornik, da se čuje mišljenje iz oblasti koja je malo zapostavljena.
Tada se bolje sagledava celokupna situacija na Univerzitetu.
– Prilikom imenovanja prorektora vodi se računa da to budu ljudi koji su, pre svega, kompetentni za određenu oblast, ali i da budu predstavnici određene grupacije fakulteta da bi mogli da zastupaju interese te grupacije, kaže Lukić.
U interesu Univerziteta
Podsećanja radi treba navesti da je rektor Nenad Filipović podneo ostavku na ovu funkciju sredinom jula ove godine, pošto je imenovan za direktora Fonda za nauku. Od tada je vršilac dužnosti profesor Ranković, koji je do tada bio prorektor za nastavu i studentska pitanja.
On je, kao što je navedeno, i prvi predloženi kandidat za novog rektora Univerziteta. Na tajnom glasanju na Ekonomskom fakultetu od 66 članova Nastavno-naučnog veća čak 63 je podržalo profesora Rankovića, dok je Fakultet iz Vrnjačke Banje jednoglasno doneo odluku o kandidatu Rankoviću.
Prema nezvaničnim informacijama, očekuje se da i Prirodno-matematički fakultet podrži ovog kandidata, a onda je, tvrde poznavaoci prilika na Univerzitetu, gotovo 90 posto sigurno da će Ranković biti novi rektor.
Mada su još početkom godine bila primetna inicijalna lobiranja i grupisanja pojedinaca i grupa, kada je reč o izboru rektora, „viđeni” za ovu funkciju kao da više nisu u ovoj igri. Jedan od kandidata bio je i profesor Vladimir Jakovljević, dekan Fakulteta medicinskih nauka, ali je izborom za specijalnog savetnika ministra prosvete verovatno odustao od ove ideje. Pominjalo se da je pretendent i dr Nebojša Zdravković, takođe sa FMN-a „viđen” za ovu funkciju, ali, po svemu sudeći, nije prošao kod akademske zajednice.
Interes Univerziteta je, pre svega, da nastavi putem ozbiljnog naučno-nastavnog razvoja i da na najviši nivo podigne ugled koji je svojevremeno bio poljuljan raznim aferama. Da se stvari vraćaju na svoje mesto potvrđuje i sve veći broj stranih studenata koji se opredljuju da studiraju na nekom od ovdašnjih fakulteta, najviše na FIN-u, kao i međunarodna saradnja kragujevačkog sa univerzitetima širom sveta.
Što reče jedan od onih koji godinama prati situaciju na Univerzitetu – dovoljno će biti da novi rektor ne kvari ono što se radi, a sve preko toga je izuzetan uspeh.
RADNA BIOGRAFIJA KANDIDATA VLADIMIRA RANKOVIĆA
Đak akademika Miloša Kojića
Profesor Vladimir Ranković je rođen 1977. godine u Kragujevcu. Prvu kragujevačku gimnaziju završio je 1996. godine kao nosilac diplome „Vuk Karadžić“. Osnovne akademske studije završio je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. godine sa prosečnom ocenom 9,51. Doktorirao je na Univerzitetu u Kragujevcu 2007. godine pod mentorstvom akademika Miloša Kojića i stekao zvanje doktor tehničkih nauka.
U periodu od 2002. do 2007. godine. bio je angažovan, u svojstvu istraživača saradnika, a od 2007. do 2008. godine u svojstvu naučnog saradnika u Centru za naučna istraživanja Srpske akademije nauka i umetnosti i Univerziteta u Kragujevcu.
Od 2008. godine radi na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu u zvanju docenta i zatim u zvanju vanredni profesor, a od 2019. godine je redovni profesor za užu naučnu oblast Primenjeno računarstvo. Rukovodilac je studijskog programa osnovnih akademskih studija Poslovna informatika i modula Veštačka inteligencija u poslovanju na studijskom programu master akademskih studija Ekonomskog fakulteta. Držao je predavanja po pozivu na Krakovskom ekonomskom Univerzitetu.
Koautor je većeg broja radova iz oblasti računarstva i finansija objavljenih u vrhunskim naučnim časopisima kao što su European Journal of Operational Research, Computers & Operations Research i Finance Research Letters. Prema citatnoj bazi SKOPUS radovi profesora Rankovića su citirani 175 puta.
Profesor Ranković je recenzirao veći broj radova u vrhunskim međunarodnim naučnim časopisima referisanim u citatnoj bazi Web of Science, kao i časopisu „Ekonomski horizonti” Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
Učesnik je i rukovodilac većeg broja domaćih i međunarodnih naučnih i stručnih projekata i trenutno rukovodi jednim projektom iz poziva Erazmus+. Takođe je koautor nekoliko softverskih rešenja razvijenih na Univerzitetu u Kragujevcu.
Tokom studija je bio dobitnik više nagrada, stipendija i priznanja kao što su stipendija fabrike “Zastava automobili”, stipendija Norveške ambasade – Program „Stipendija za 1000 najboljih studenata u Republici Srbiji“, nagrada Mašinskog fakulteta u Beogradu za postignut uspeh na osnovnim studijama, stipedija Ministarstva za nauku i prosvetu Republike Srbije, nagrada Društva informatičara Srbije za najbolje naučno delo iz oblasti informatike u 2010. godini.
U periodu od 2016. do 2019. godine obavljao je dužnost šefa Katedre za informatiku i kvantitativne metode na Ekonomskom fakultetu, a od 2020. godine je prorektor za nastavu i studentska pitanja na Univerzitetu u Kragujevcu.
Piše: Gordana Božić
Izvor, Foto: Kragujevačke novine