Izbor predsednika sudova u Srbiji, pa i u Kragujevcu, po konkursu koji je raspisan 18. septembra, još nije okončan, a kako stvari stoje „završetak radova” može se očekivati tek na proleće naredne godine, ili kasnije.
U ovdašnjoj Palati pravde jedino je u Privrednom sudu zvanično postavljena nova predsednica Snežana Stojanović, dok su u ostalim sudovima – Osnovnom, Višem i Prekršajnom – kandidati na čekanju. Zbog dugih procedura i velikog broja prijavljenih, ne samo za predsednike sudova nego i za izbor sudija u čitavoj Republici, Visoki savet sudstva produžio je mandate predsednicima tri kragujevačka suda – Osnovnom, Višem i Prekršajnom, do izbora novih predsednika, a najduže do godinu dana, i oni će u narednom periodu biti vršioci funkcija.
Podsetimo da je za za predsednike četiri kragujevačka suda konkurisalo 13 kandidata. U Privrednom sudu troje, Višem i Prekršajnom po jedan, dok je najviše njih – sedmoro podnelo prijave za funkciju predsednika Osnovnog suda. Praktično, neizvesno je jedino u ovom poslednjem, pošto su u Višem i Prekršajnom sudu jedini kandidati dosadašnji predsednici tih sudova, sada vršioci funkcija – Vesna Milovanović i Vladimir Tomović.
I predsednik Osnovnog suda Zoran Ilić, iako stiče uslov za penziju i nije na listi kandidata, ipak će ostati na mestu vršioca funkcije sa ograničenim mandatom.
Prema rasporedu koji je objavljen na sajtu Visokog saveta sudstva (VSS) individualni razgovori sa prijavljenim kandidatima za Osnovni i Prekršajni sud obavljeni su 20. i 21. novembra i svako od njih imao je 20 minuta da odgovori na pitanja članova komisije VSS-a koja se odnose na motivisanost kandidata za obavljanje funkcije predsednika suda, komunikativnost, sposobnost predstavljanja i poznavanje poslova sudske uprave.
Na listi prijavljenih za predsednika Osnovnog suda su sudije Zoran Arsenijević, Jelena Damljanović, Dragan Đorđević, Mila Lazić, Predrag Marković, Bojana Simonović i Bratislav Stevanović. Oni su imali obavezu da uz prijavu, ličnu i radnu biografiju podnesu i program unapređenja rada u Osnovnom sudu. Na zahtev redakcije o dostupnosti informacija od javnog značaja Visoki savet sudstva dostavio je imena, kao i sve ostale podatke i programe prijavljenih kandidata.
Inače, u Osnovnom sudu sudijsku funkciju obavlja 52 sudija, uključujući i predsednika suda, i trenutno postoje četiri nepopunjena sudijska mesta. Po važećoj sistematizaciji fali i 11 državnih službenika (ima ih 163 na neodređeno vreme, a predviđeno je 174). Da li zbog manjka sudija ili iz nekog drugog razloga, prema poslednjim podacima ima ukupno 518 nerešenih starih predmeta. Najviše ih je u parničnoj materiji – 439, u radnim sporovima 38, u vanparničnoj materiji – 23, u krivičnoj – 13, u statusnoj – tri i u izvršenju krivičnih sankcija – dva.
Svako od kandidata koji su konkurisali za predsednika Osnovnog suda iskazao je svoje viđenje problema u funkcionisanju suda i predložio načine njihovog rešavanja. Zajedničko im je da smatarju da je neophodno povećanje efikasnosti i ažurnosti rada suda i da predsednik treba da ima ključnu ulogu u tome. Ono što, po njima, naročito opterećuje rad suda jeste veliki broj nerešenih starih predmeta, naročito u građanskoj materiji, kao i sporost u njihovom rešavanju. Očigledno je da program za njihovo rešavanje nije dao željene rezultate, što se može videti po broju starih predmeta, ali i da predmeti nisu podjednako raspoređeni na sve sudije. Rešenje vide u tome da predsednici suda budu aktivnije uključeni i da lično prate i kontrolišu dinamiku okončavanja starih postupaka, ali i da analize i predloge rade predsednici suda, a ne njihovi činovnici. „Nije svejedno rešiti problem danas ili posle pet godina, jer se ne dobijaju isti efekti”, naglasio je u svom programu kandidat za predsednika suda Zoran Arsenijević.
Kandidati su saglasni i da je poljuljano poverenje građana u pravosuđe, a da je jedini način da se to reši transparentnost u radu i saradnja sa sredstvima javnog informisanja, kao i upoznavanje građana sa radom sudova. Povećanje poverenja javnosti podrazumeva i prijem stranaka koje imaju pritužbe na rad suda i sudija, održavanje „otvorenih vrata pravosuđa”, čiji cilj bi bio informisanje građana. Neophodno je, kako tvrde, i redovno ažuriranje internet stranice suda i objavljivanje godišnjeg izveštaja i svih drugih akata koji su važni za rad suda.
Većina prijavljenih predlaže i pažljivu analizu pritužbi na rad suda i problema koji se ponavljaju. Takođe, svi se zalažu za veću saradnju sa Pravosudnom akademijom u cilju obuke sudija, a pogotovo onih koji se prvi put biraju na ovu funkciju.
KANDIDATI ZA „PRVOG” OSNOVNOG SUDA
Sedmoro „na crti”
Zoran Arsenijević rođen je u Kragujevcu, gde je i završio Pravni fakultet. U Opštinskom sudu angažovan je od 1991, a za sudiju je izabran 1998. godine. Tokom dugogodišnjeg rada postupao je uglavnom u građanskoj materiji, sudio je u parničnim predmetima i bio izvršni sudija, a od 2013. raspoređen je u krivično odeljenje.
U programu unapređenja rada suda konkretno je naveo osnovne ciljeve za čiju realizaciju će se zalagati ukoliko bude izabran za predsednika suda.
Osim onoga što je već navedeno kao zajedničko zapažanje svih kandidata, Arsenijević je među prioritete naveo i „posvećen rad na obezbeđenju jedinstvene sudske primene prava i jednakosti stranaka u sudskim postupcima”, što bi dalo pravnu sigurnost učesnicima u postupcima pred sudom.
On posebnu pažnju posvećuje i stručnosti prilikom stupanja na pravosudnu funkciju, ali smatra da je neophodno i stalno unapređivanje znanja i veština. U tom smislu, zalagao bi se za „organizovanje obuka za predsednike sudova u oblasti veština upravljanja, finansija…” kao i za poštovanje vrednovanja rezultata rada i stručnosti, naročito kada je reč o izboru sudija Osnovnog i Višeg suda, za koje smatra da su im potrebni i dodatni kvaliteti.
Jelena Damljanović završila je Pravni fakultet u Kragujevcu i radno je angažovana u Osnovnom sudu od 2010, a za sudiju je izabrana 2018. godine. Ona je navela da je obavljala poslove sekretara Osnovnog suda, da je dakle „bila prvi pomoćnik predsednika suda” i da ima veliko iskustvo u radu na poslovima sudske uprave. Kao i njene kolege smatra da treba doneti delotvoran program rešavanja starih sporova koji bi pratili predsednici sudova lično i kontrolisati da li su sudije ravnomerno opterećene predmetima i zalaže se za podsticanje rešavanja sporova putem medijacije. Potrebno je, navodi u programu, organizovati poslove tako da pomoćne službe obavljaju svoje zadatke ažurno, odgovorno i tačno, kako bi se sudijama obezbedili uslovi da sude, a da se manje bave tehničkim pitanjima.
Zanimljivo je da je Damljanović navela da je neophodno da se blagovremeno nabavlja kancelarijski materijal koji je, kakao tvrde zaposleni u sudu, u kontinuiranom nedostatku.
U cilju povećanja transparentnosti rada suda koje će uticati na vraćanje poverenja građana u sudstvo predlaže organizovanje „otvorenih vrata suda” za građane, godišnju konferenciju za novinare i predstavljanje rezultata rada suda, kao redovno i obaveštavanje građana.
Na kraju navodi da je neophodno povesti računa o naplati sudskih taksi, kako bi bile naplaćene u što većoj meri, dobrovoljno ili prinudno.
Dragan Đorđević za sudiju Osnovnog suda izabran je 2009. godine, godinu dana kasnije raspoređen je na poslove istražnog sudije, a od 2014. je na poslovima izvršnog sudije. Odlukom komisije Višeg suda u dva navrata (2018, i 2020) ocenjen je kao sudija koji „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju”.
Osim problema sa starim predmetima koje smatra prioritetnim za rešavanje, naglašava da se ozbiljno mora pristupiti i zaštiti prava u razumnom roku i da predsednik suda posebno treba da prati postupanje sudija u predmetima gde su pritužbe osnovane.
„U trenutku kada je nesumnjivo poljuljano poverenje građana u pravosuđe, preduzeo bih sve mere koje su u nadležnosti predsednika suda koje bi rezultirale efikasnijim radom suda, a u cilju što bolje dostupnosti pravde građanima”, zaključuje Dragan Đorđević u svom programu rada suda.
Mila Lazić diplomirala je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu 2010. godine i odmah je počela počela da radi u Višem sudu kao pripravnik volonter. Jedno vreme obavljala je poslove sekretara škole u Drugoj kragujevačkoj gimnaziji, a potom se vratila u Viši sud. Od 2014. je sudijski saradnik u Apelacionom sudu, a 2018. izabrana je za sudiju Osnovnog suda i raspoređena u odeljenje za radne sporove.
U programu je navela da je ključni zadatak svakog predsednika suda „povećanje efikasnosti i ažurnosti rada suda”, za šta je neophodno da se izvrši analiza ažurnosti i interesovanja sudija, saradnika i ostalih zaposlenih. Posebnu pažnju posvetila bi predmetima u kojima postupak traje duže od dve godine, a lično bi pratila rešavanje starih predmeta i podsticala sudije da bude što efikasnije postupanje u hitnim predmetima.
U cilju povećanja transparentnosti rada suda zalaže se za prijem stranaka koje imaju pritužbe na rad sudija, kao i za redovno održavanje sednica svih sudija, koje ne treba da se svode na „puko čitanje statističkih podataka” već sudije treba da iznesu probleme sa kojima se susreću.
„Obaveza predsednika suda je da svojim ličnim odnosom prema zaposlenima, strankama i trećim licima doprinese jačanju ugleda suda i sudijske funkcije”, zaključuje Mila Lazić.
Predrag Marković zaposlen je u pravosuđu 26 godina i ima 20 godina sudijskog staža. Završio je Pravni fakultet u Kragujevcu 1997. godine, a magistarske studije na Pravnom fakultetu u Beogradu. Od 2002. godine obavljao je poslove sudije za prekršaje, a godinu dana kasnije postaje sudija Osnovnog suda. Predavač je i rukovodilac vežbi na privatnom Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Beogradu. Autor je više naučnih i profesionalnih radova iz oblasti krivičnog prava.
Kao najvažniji momenat u programu rada i obavljanju funkcije predsednika suda vidi „ukidanje dva krivična veća i raspoređivanje tih sudija u parnično odeljenje”. To obrazlaže činjenicom da je u krivičnim većima Osnovnog suda angažovano petoro sudija koji su zaduženi sa 349 predmeta, među kojima je 13 starih, pa je svaki sudija zadužen sa 69 predmeta i 2,5 starih. Sa druge strane, u parničnom odeljenju je 5.129 predmeta od kojih 456 starih, što je 160 predmeta po sudiji i 13,5 starih. Većim brojem sudija u parničnom odeljenju smanjio bi se broj predmeta po sudiji, pa bi mogli da postupaju efikasnije.
Osim toga, kao predsednik suda održavao bi nedeljne sastanke sa zaposlenima, formirao bi odeljenje za naplatu sudskih taksi i novčanih kazni, organizovao sastanke sa sudijama Apelacionih i Viših sudova, formirao bilten sudske prakse Osnovnog suda…
Bojana Simonović radi u Osnovnom sudu od 2016. godine kao sudijski pomoćnik, a pre dve godine izabrana je za sudiju. Prateći rad ovog suda u prethodnom periodu i sama je svedok da veliki broj nerešenih starih predmeta, posebno u građanskoj materiji, značajno opterećuje rad Osnovnog suda. Zato u svom programu predlaže „popunjavanje upražnjenih sudijskih mesta”, kao i „upražnjenih mesta državnih službenika”. Smatra da je potrebno angažovanje najmanje dva sudijska pomoćnika koji bi pomagali predsedniku u praćenju sudske prakse. Takođe, zalaže se za rešavanje sporova putem medijacije, za transparentnost rada i povećanje poverenja javnosti u rad suda, za saradnju sa državnim institucijama i profesionalnu edukaciju sudija, sudijskih pomoćnika i državnih službenika.
Naročito ističe da je potrebno poboljšati rad Izvršnog odeljenja, inicirati obuku izvršnih sudija iz oblasti prava deteta i organizovati povremeno sastanke između sudija u Izvršnom odeljenju sa predstavnicima organa starateljstva.
Bojana Simonović smatra da je za kvalitetno obavljanje svih poslova u sudu „neophodno uspostaviti odgovarajuću komunikaciju unutar suda”.
„Korektan i civilizacijski odnos predsednika suda prema svim zaposlenima, posebno prema državnim službenicima i nameštenicima” jer su oni „ogledalo suda u očima stranaka”, zaključuje ova kandidatkinja za predsednicu suda.
Bratislav Stevanović punih 14 godina bavio se advokaturom, a 2009. izabran je za sudiju Osnovnog suda. Tokom obavljanja sudijske funkcije bio je raspoređen u Krivičnom, Istražnom i Građanskom odeljenju u parničnoj i vanparničnoj materiji.
U odnosu na poslove sudske uprave izdvaja one kojima treba posvetiti posebnu pažnju, a to je unutrašnja organizacija koja se odnosi na uređenje rada svih odeljenja, naplata sudske takse i nadzor nad finansijsko-materijalnim poslovima suda.
Naročitu pažnju, po njegovom mišljenju, trebalo bi posvetiti Odeljenju sudske prakse i uvesti registre pravnih shvatanja, stavova i zaključaka i pažljivo pratiti sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava. Stevanović je u svom programu naveo da bi „izvršio pažljivu analizu pritužbi na rad suda i analizirao probleme koji se ponavljaju, kako bi se ubuduće izbegle nepravilnosti u radu”.