Visoki savet sudstva izabrao je 33 sudije za Upravni sud, za apelacione sudove u Beogradu, Nišu i Kragujevcu, kao i sudije za više sudove. To će donekle ublažiti problem manjka delilaca pravde. Naime, po poslednjim podacima, Srbiji u ovom trenutku nedostaje 199 sudija, najviše u osnovnim i višim sudovima.
pravda
Foto: Tanjug
Ukazujući na taj problem, predsednik Visokog saveta sudstva Dragomir Milojević na godišnjem savetovanju savetovanju sudija prošlog oktobra u Vrnjačkoj Banji istakao je da se i dalje traga za najboljim modelom izbora sudija.
– Magična formula za izbor sudija ne postoji – naglasio je Milojević. – Ostaje da se vidi u kojem pravcu će ići izmene Ustava i da li će se izbor sudija i predsednika sudova približiti evropskim standardima.
Da bi se prevazišao taj problem, Ministarstvo pravde objavilo je u decembru konkurs za prijem 160 sudijskih i tužilačkih pripravnika.
Po oglašenom javnom konkursu Ministarstva pravde od 15. decembra prošle godine, Pravosudna akademija je početkom prošlog meseca na testu proveravala znanja kandidata koji su konkurisali na mesto sudijskih i tužilačkih pripravnika. Tokom ispita za tužilačke pripravnike, koji je održan 29. maja ove godine, direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić je istakao da je reč o odluci Ministarstva pravde da raspiše konkurs za prijem pripravnika u sudovima i tužilaštvima širom Srbije.
– Pripravnički staž traje dve godine i za to vreme pripremaće se i u praksi za polaganje pravosudnog ispita, pohađanje Pravosudne akademije i ulazak u pravosuđe Srbije kroz prvu sudijsku, odnosno tužilačku funkciju. Reč je o 58 sudova – osnovnih, viših i privrednih – koji ukupno primaju 121 pripravnika i 16 tužilaštava – osnovnih i viših – koja ih primaju 39 – naveo je Vujić.
Najveći broj kandidata na pripravničkim pozicijama biće primljen upravo u sudovima u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, ali i u još tridesetak gradova Srbije.
– Uloga Pravosudne akademije je da testira znanje svih zainteresovanih kandidata koji su završili Pravni fakultet, a nisu položili pravosudni ispit, da bi se odabrali najbolji pojedinci da osveže naše pravosuđe – rekao je tim povodom direktor Pravosudne akademije.
Kandidatima je bilo dozvoljeno da apliciraju za mesto sudijskog pripravnika u više sudova pa je tako za sudijske pripravnike konkurisalo čak 500 kandidata.
To je prvi put da se u pravosuđe Srbije istovremeno prima toliki broj kandidata, a to je ujedno i prvi put da se kroz jedinstveno testiranje kandidata primaju pripravnici.
Broj „nedostajućih” delilaca pravde, kako se nezvanično saznaje, utvrđen je nakon pojedinačne analize rada svakog suda i broja sudija u njemu. Na osnovu dostavljenih podataka, izborni članovi najvišeg sudskog tela su, na osnovu priliva predmeta, utvrdili kojem sudu nedostaju sudije, i koliko.
Upoređujući te podatke i one od sredine 2014. godine, stanje u srpskim sudovima, kada je reč o broju upražnjenih sudijskih mesta, nije se mnogo promenilo. I tada je u sudovima širom Srbije nedostajalo oko dve stotine sudija, a najveći „deficit” delilaca pravde i tada je bio u osnovnim sudovima. Doduše, nešto manji nego danas – oko 160.
Razlog nepopunjavanja upražnjenih sudijskih mesta, predočavaju u najvišem sudskom telu, leži u mnogobrojnim zakonskim procedurama i pravilnicima koji moraju da se poštuju prilikom odabira kandidata za sudije. Izbor za sudiju predstavlja dug i kompleksan postupak, koji je regulisan Zakonom o sudijama, Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira.
Izvor: Dnevnik.rs