Mladić Ljubiša Šljivić, koji je pešačio 1.020 kilometara prošavši kroz tri države za 62 dana i ujedinio ljude oko jednog humanog i zajedničkog cilja, prikupljanja novčanih sredstava potrebnih za lečenje četvrogodišnjeg Ilije Milanovića iz Kosjerića, ponovo je u humanitarnoj akciji.
Sada sa Kragujevčankom Teodorom Mitković pešači čuvenu rutu CAMINO DE SANTIAGO od Portugala do Španije.
Ovi mladi kragujevački humanitarci prepešačili su 496,59 kilometara. Evo šta Šljivić beleži:
Bližimo se Portu. I to je sve o čemu razmišljamo. Računica je takva da nemamo puno vremena za bilo kakva razvlačenja. Plan je da mu danas što bliže priđemo. Predeli su takvi da je to realno, nemamo puno zadržavanja, nema se šta posebno videti. Zakoračili smo.
Nisam najbolje raspoložen ovog jutra. Ramena me strašno bole… ćutim, bilo je i gorih dana. Kičma me zateže ozbiljno, ranac je već dotrajao, sunđeri su izgubili svoju ulogu… Sve ovo mi stvara nervozu, ne mogu baš da je kanalisem kako treba.
Nezgodno je kad u glavi zacrtaš da ćeš naredna tri sata pešačiti bez pauze…uh… Put je jako lo,š sve vreme idemo po beloj liniji, nema prostora… Na stotine automobila nas pretiče, baš je neprijatno.
- Zdravo, vi ste migranti?, upita nas stariji muškarac koji nas je malopre pretekao biciklom
- Nismo, mi hodamo do Santijaga, odgovorih kroz osmeh.
- Sjajno! Izvolite, domaća su, značiće vam, nasmejano će gurajući mi u ruku šest domaćih jaja! Sjajno! Utolićemo želju za prženim jajima ujutru! Nemamo ih gde spremati pa ćemo ih nositi do Porta, ne ide da ih bacimo, hrana je to.
Ceo dan protiče, nekako čudno. Skrećemo sa glavnog puta i koračamo selima. U mestu Valega, zaustavi nas jedan lokalac. I ajde i ajde i ajde, navrzao se da nam pokaže njihovu crkvu, kaže da je to nešto što nismo nigde videli. Poslušasmo ga. I zaista, čitava crkva je u fasadnim pločicama plave boje, a s preda su na pločicama urađeni detalji iz života Isusa i majke Bogorodice.
Neverovatno čudno od nekoliko desetina metara. Ogromna je! Potom su, kada su čuli da smo pešaci do Santijaga, insistirali na tome da nam otvore i pokažu crkvu. Impresivna je! Zidovi su svi u pločicama, ovako nešto nisam video do sada. Ukazaše nam čast, ali…znaš, u debelom smo zaostatku. Trpeće noge.
Put nas vodi kraj šina. Pratimo prugu i sada ponovo uživamo i šetnji, ne razmišljaš o automobilima i briga te. Fantastična deonica! Pričamo o životu, razmišljamo naglas, sada je sve potaman.
Uveče stižemo do Santa Cruza, bogatog dela u mestu Esmoriz. Blizu nam je plaža ali primamljivo deluju i one šume tamo… Kupili smo dva pileća bataka za 2 evra, jedan luk i krastavac i pravac šuma.
Našli smo odlično mesto u bogatom kraju, ušuškali smo se u nekakvu paprat, pod nama je sloj lišća, izuzetno je udobno. Tu ćemo. Doduše, blagu neprijatnost stvara cvrčenje strujnog voda koji se baš glasno čuje nad našim glavama, ali dobro…
Vreme je za dremku. Laku noć.
Malom Jakovu možemo pomoći na sledeći način, te vas molim da, makar obavestite najmilije da pomognemo klincu.
Ukucajte tekst poruke 86 i pošaljite na 2407
86 na 2407
Jakovu možete pomoći i na sledeći način:
Uplatom na račun korisnika
Dinarski račun: 160-487294-81
Devizni račun: 00-540-0002389.5
IBAN:
RS35160005400002389595 SWIFT/BIC: DBDBRSBG
Detalji su ovde:
https://www.fondacija.rs/…/pomozimo-jakovu-za-lepsu…