Kao iskusni urbanista sa dvadesetogodišnjim stažom u Direkciji za izgradnju i urbanizam, glavni gradski urbanista Ivan Radulović u razgovoru za Kragujevačke novine dao je i svoje lične vizije o prioritetnim razvojnim zonama grada i projektima za (re)brendiranje Kragujevca u narednom periodu.
Naravno, reč je o vizijama jednog urbaniste, a šta bi moglo od njegovih ideja da se pretoči u praksu – konačnu reč ipak daje politika, jer planska dokumenta i iz ove oblasti konačno donosi gradska Skupština na predlog Gradskog veća.
Da grad „prodiše”
Za dobro funkcionisanje grada od velikog značaja je kako je uređen saobraćaj, a evidentno je da je Kragujevac sada prezagušen. Osim toga, potrebna je mreža saobraćajnica koja će povezivati pre svega nove radne zone, čime se daje podsticaj privrednom razvoju. Ideje glavnog urbaniste Ivana Radulovića prenosimo samo u tezama i naznakama šta bi to doprinelo boljoj saobraćajnoj infrastrukturi.
• Izgradnjom Severne obilaznice, uz to što bi se tranzitni saobraćaj izmestio iz grada, aktivirale bi se ili otvorile nove radne zone – „Cvetojevac”, „Poskurice” i „Dragobraća”.
• Brza saobraćajnica Kragujevac (Severna obilaznica) – Mrčajevci, što je veza sa novim Moravskim koridorom, imala bi regionalni značaj i uticala bi na širenje urbane aglomeracije Kragujevca.
• Sledeća potrebna brza saobraćajnica išla bi od Severne obilaznice, preko MIND parka prema Topoli, sa petljom u Žabarima, gde bi se uključila u budući autoput „Vožd Karađorđe”, sa nastavkom do Malog Požarevca i uključenja u Koridor 10.
• Revitalizacija pruge Lapovo – Kragujevac – Kraljevo – Kosovo Polje – Skoplje, koja bi podrazumevala elektrofikaciju postojeće pruge, ubacivanje drugog koloseka na trasi Lapovo – Kragujevac – Kraljevo i izmeštanje trase iz centra Kragujevca. Generalni urbanistički plan ne sagledava moguće varijante za izmeštanje železnice iz grada, a moguće rešenje je modifikovana trasa Južne obilaznice.
• Pruga Sobovica – krak Batočina povezaće MIND park sa drugim gradskim industrijskim zonama, a i ona će doprineti širenju urbane aglomeracije Kragujevca.
• Neophodno je izgraditi intermodelarni saobraćajni terminal, a površina za njegovu izgradnju i potrebne logističke centre je od deset do sto hektara. Našim Generalnim planom za ovu namenu opredeljeno je 30 hektara na lokaciji Korman polje. Stvaranje slobodnih zona u sklopu logističkih centara dodatno bi privlačilo investitore i pokretanje raznih privrednih aktivnosti koje nisu direktno vezane za transporntnu industriju, ali je ona njen neizostavni deo.
• Izgradnja nove autobuske stanice na lokaciji „Servis 1”.
• Izgradnja nove železničke stanice u slučaju izmeštanja trase pruge van grada.
• Izgradnja kružnih tokova „Mala vaga” i „Petrovac”, na ukrštanju gradskih magistrala.
• Izgradnja gradske magistrale od Male vage, Ulicom kneza Miloša do Karađorđeve, zatim Ulicom Milovana Gušića do Zmaj Jovine i dalje do Ulice Slobode, odnosno Petrovačke magistrale.
• Nastavak izgradnje Petrovačke magistrale do Ulice Internacionalnih brigada, sa ukrštanjem u nivou – kružni tok „Petrovac”.
• Izgradnja magistrale sadašnjom Šukinom, Ulicom Vladimira Rolovića i Belodrimskom i dalje do nove trase Severne obilaznice.
• Gradska saobraćajnica od Ulice Save Kovačevića uz Sušički potok do nadvožnjaka u Sušici i delom uređane Ulice Dragana Panića.
• Gradska saobraćajnica Poskurički put – Ulica Dragoljuba Dudića – M. Radosavljevića – Spasenije Cane Babović – FAS.
• Gradsku saobraćajnicu Daničićeva ulica u punom projektovanom profilu u potezu od Ulice kneza Miloša do kneza Mihaila bilo bi nedopustivo graditi, bez obzira na eventualni značaj ove saobraćajne veze. Trasiranje ove saobraćajnice trebalo bi da se iskoristi za uspostavljanje kvalitetne pešačko-biciklističke veze od Miloševog venca do Erdoglije i dalje do Šumarica.
• Trebalo bi izgraditi najmanje tri ili četiri podzemno–nadzemne javne parking garaže na obodu užeg gradskog centra. Potencijalne lokacije su kod „Zastavinog” solitera, iza zgrada Suda i Pošte, pored gradske dvorane „Šumadija”, u kasarni „Radomir Putnik”… Za izgradnju podzemne garaže većeg kapaciteta najpovoljnija lokacija bila bi u potezu „Prodor”, u skladu s postojećom planskom dokumentacijom.
• Bitne osnove za transformaciju saobraćajnog sistema grada su povećano učešće efikasnog i ekološki održivog javnog prevoza, veće učešće pešaka, smanjenje učešća putničkih automobila (uz destimulaciju ovog vida saobraćaja u zoni povećanog saobraćajnog opterećenja) itd.
Projekti za komunalni sistem
Glavni gradski urbanista ima i predloge za strateške projekte u oblasti komunalne infrastrukture, od kojih su neki od ranije u opticaju, ali neki su i sasvim novi. Samo ćemo ih pobrojati.
• Uređenje korita Lepenice na potezu užeg gradskog centra. Konkretno, reč je o renaturalizaciji korita, formiranju pregrade i stvaranje mini akumulacije, obogaćivanju vodnog režima upravljanjem vode iz gornjih tokova i sličnim intervencijama, uz neophodno poboljšanje kvaliteta vode.
• Regulacija korita Lepenice nizvodno od ušća Uglješnice, uz uređivanje pritoka – Bresničkog potoka, Grošničke reke, Uglješnice.
• Izgradnja akumulacije Drezga na teritoriji sela Donje Grbice i Mironić, koja je planirana u vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije. Primarna namena akumulacije bilo bi navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, a moglo bi da služii za ribolov, rekreaciju, sprečavanje poplavnih talasa, poboljšanje režima malih voda.
• Akumulacija Kozujevo kao lokalna akumulacija sa primarnom rekreativnom namenom.
• Zamena kotlova i promena energenta sa uglja na gas u „Energetici” (ovaj posao je u toku).
• Izgradnja TE-TO postrojenja u „Energetici”, čime bi se obavljala kombinovana proizvodnja toplotne i električne energije na gas.
• Pominjana izgradnja energane na biomasu za Kragujevac nije prihvatljiva. S obzirom da je strateški izbor energenata za grad gas, a biomasa, iako jeste obnovljiv izvor, nije ekološki prihvatljiva, jer se njenim sagorevanjem oslobađaju dioksini. Takođe, to nije ekonomski opravdan izvor energenata.
• Neophodna je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu i Kotraži kod Stragara, koja je već najavljena kao državni projekat.
• Izgradnja regionalne deponije Vitlište, eventualno sa spalionicom otpada, a potom sanacija i rekultivacija postojećeg smetlišta u Jovanovcu.
• Neophodna je regulacija svih grobalja na teritoriji gradskog i seoskog naselja, za šta je potrebna izrada planova detaljne regulacije, formiranje parcela, eksproprijacija, uređenje i opremljanje grobalja. Takođe, treba uraditi konzervaciju Varoškog groblja, jer je nefunkcionalno za dalju upotrebu i formirati novo gradsko groblje „Debeljak”.
• Potrebna je izgradnja ili rekonstrukcija mini pijace Metino brdo, Mali pijac, Bresnica, Bagremar…
• Treba uraditi program urbanog mobilijara i postavljanja privremenih objekata (kiosci, stajališta, bašte ugostiteljskih objekata, tezge, kontejneri…).
• Takođe, treba uraditi program uređenja blokovskih i dečjih igrališta i lokalnih sportskih terena ili centara.
• Neophodan je i program postavljanja javnih česmi i fontana, kao i spomenika i spomen obeležja.
• Na kraju, potreban je i program postavljanja turističke signalizacije i reklamnih sredstava – bilborda, panoa i slično.
Ivan Radulović kaže da je kategorizacija predloženih strateških projekata mogla da se koncipira i drugačije, na primer, fokusirati se na pojedinačne javne i ostale namene (sport, kultura, obrazovanje, zdravsrvo, zelenilo, uprava, stanovanje, komercijalne i industrijske delatnosti). Ili da se izdvoje projekti po gradskim i urbanističkim celinama, na primer razvojni projekti koji se realizuju u delu grada na desnoj obali Lepenice, ili projekti u naselju Bagremar, Bresnica i slično.