Pokretanje proizvodnje modela „Fiat grande panda“ u Kragujevcu, čija je promocija zakazana za 11. jul u Torinu, uvećaće domaću proizvodnju motornih vozila i zaposlenost, robni izvoz i bruto domaći proizvod, ocenio je naučni saradnik i direktor za razvojne projekte Ekonomskog instituta u Beogradu Ivan Nikolić,piše Tanjug, a prenosi euronews.
On je u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u izdanju Ekonomskog instituta i Privredne komore Srbije naveo da novi model predstavlja važan korak za Stelantis, a posebno Fiat, u njihovoj tranziciji ka globalnoj ponudi vozila baziranoj na zajedničkoj platformi koja može podržati različite energetske opcije, što ga čini značajnim dodatkom njihovom portfoliju i konkurentnim igračem na tržištu kompaktnih automobila.
Fiat grande panda će biti dostupan u hibridnoj i potpuno električnoj verziji, a reč je o prvom modelu iz nove globalne linije vozila kompanije Fiat, baziranom na multienergetskoj platformi koja omogućava različite tehnologije pogona.
„Prvi će biti dostupan na tržištima Evrope, Bliskog Istoka i Afrike. Sve ostale detalje i cene ovog modela saznaćemo na promociji“, istakao je Nikolić i dodao da je u ovom trenutku teško kvantifikovati direktne i indirektne pozitivne efekte pokretanja proizvodnje novog modela u Kragujevcu a pogotovo praviti analogiju sa proizvodnjom prethodnog modela 500L.
Naime, kako navodi, ponder oblasti proizvodnja motornih vozila i prikolica za obračun industrijske proizvodnje u 2024. godini je poznat i iznosi 3,85 i kada bi se ponovio prirast proizvodnje ove oblasti kakav smo imali u 2013. u odnosu na 2012. direktan pozitivan efekat na ukupnu industrijsku proizvodnju bi na nivou godine iznosio oko 5,5 procentnih poena.
Sledstveno bi se i bruto domaći proizvod realno dodatno uvećao za oko 1,1 procentni poen, naravno, pod pretpostavkom da je prirast fizičkog obima jednak prirastu dodate vrednosti.
Međutim, ukazuje Nikolić, tekući plasman malih električnih vozila na globalnom tržištu nije sasvim uporediv sa prodajom vozila sa unutrašnjim sagorevanjem od pre 10 godina i to iz više razloga.
Jedan od razloga je taj što su električna vozila relativno nova na tržištu u poređenju sa tradicionalnim vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem pa je zato njihov udeo na tržištu još manji.
Drugi razlog ogleda se u tome što prodaja električnih vozila može biti pod uticajem različitih faktora u odnosu na vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, kao što su subvencije, dostupnost infrastrukture za punjenje, tehnološki progres i regulativni okviri a treći što proizvodnja i potražnja za električnim vozilima mogu imati drugačije cikluse u odnosu na tradicionalna vozila, zbog specifičnosti tržišta, tehnoloških inovacija i promena u potrošačkim preferencijama.
„S druge strane, konkurencija je neuporedivo jača nego ranije, a stanje na globalnom tržištu dramatično izmenjeno, posebno od strane azijskih proizvođača, koji takođe intenzivno rade na razvoju električnih vozila. Kina je u međuvremenu postala svetski lider u proizvodnji i baterija i električnih vozila“, istakao je on.
Ocenio je da je u tom smislu za uspeh Evrope u ovoj proizvodnji neophodno smanjenje troškova proizvodnje, dalji razvoj tehnologije i održavanje visokih standarda kvaliteta i performansi vozila.
Politika subvencija
Nikolić je naveo da uspon Kine do najvećeg svetskog tržišta i proizvodne baze za električna vozila na baterije (BEV) podstaknut dugogodišnjom obimnom podrškom kineske vlade ovoj industriji, koja uključuje subvencije i sa strane potražnje i sa strane ponude.
Ukazuje da značajne subvencije za kupovinu i poreske olakšice za stimulisanje prodaje električnih vozila nisu jedinstvene za Kinu, već su rasprostranjene i unutar EU i drugih zapadnih zemalja, gde su po vozilu često bile znatno veće nego u Kini.
Specifična karakteristika subvencija za kupovinu BEV-a u Kini jeste ta da se one isplaćuju direktno proizvođačima, a ne potrošačima, i da se isplaćuju samo za električna vozila proizvedena u Kini, čime se diskriminišu uvozni automobili.
„Što se tiče subvencija za kupovinu fiat grande panda u medijima smo ovih dana mogli čuti da bi one mogle ići i do 5.000 evra po vozilu. Svakako će ukupno opredeljeni fond za subvencije zavisiti od ukupne domaće tražnje za ovim modelom, što direktno opredeljuje i pojedinačnu subvenciju po vozilu“, istakao je on.
Ocenio je da ključni problem sa plasmanom malih evropskih BEV vozila ostaje cena i kao primer naveo da su početkom 2024. u segmentima sa najvećim obimom u Francuskoj, malim i kompaktnim, kao što su pežo 208, fiat 500 i opel corsa, BEV vozila bila znatno skuplja u odnosu na alternative sa unutrašnjim sagorevanjem.
Tako, početni pežo 208 sa unutrašnjim sagorevanjem košta 19.350 evra, dok e-208 startuje sa cenom od 34.100 evra, što je za 14.750 evra ili 57 odsto više.
Izvor: Tanjug, euronews