Saopštenje predsednika GrO DS Kragujevac Ivana Dubljanina prenosimo u celosti:
„Nije moguće nasiljem, pretnjama i ucenama, na duži vremenski rok držati ljude u stanju poslušnosti. U svoj svojoj simbolici to je pokazao i jučerašnji kontramiting koji je vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem održala ispred zdanja „Skupštine Srbije“. Majska kiša potopila je čitav koncept kojim se ova vlast održava već više od jedne decenije. Simbioza neprekidne medijske torture i korišćenja svih mogućih državnih resursa u partijske svrhe, razlila se sa kišom niz ulice Beograda. Debakl je počeo i mnogo pre kiše. Za svoju egzistenciju i radna mesta zaplašeni ljudi, nagurani u autobuse raznih registracija, bežali su na svakoj mogućoj krivini prestonice. Strah od kamere, a i svoje sopstvene savesti, mnoge je naterao da okreću glavu, guraju kapuljače i sakriju na svaki mogući način svoje prisustvo. Kada nema pravog motiva i kada srce nije vruće, onda je i kišica dovoljna da nastane potop. Da li će buljuk medija, pod kontrolom predsednika SNS-a Aleksandra Vučića, uspeti da ubedi građane Srbije da je to bio najveći miting ikada održan u Beogradu pokazaće vreme ali lično ne verujem. Ljudi jednostavno prestaju da veruju u sve očiglednije laži protagonista diktature. Ozbiljnim posmatračima jasno je da po brojnosti ljudi koji su sačekali Vučićev govor, ovaj miting nije dosegao ni do jednog od prethodnih par nedelja održanih protesta građana i opozicionih stranaka. Ono što mene kao građanina ove zemlje najviše zabrinjava je da ono što se moglo čuti sa govornice ispred skupštine ne sluti na dobro. Predsednik Srpske napredne stranke je praktično najavio ukidanje višestranačkog sistema u Srbiji. Najavio je povlačenje sa čela stranke a u istoj rečenici potvrdio špekulacije da namerava da osnuje nekakav novi državni pokret u koji bi uvukao sve političke stranke koje mu veruju i koje ga podržavaju, što u prevodu znači sve koje kontroliše, direktno ili indirektno, na ovaj ili onaj način a ja duboko verujem uglavnom ucenama i raznim koferima i koferčićima koje može da izvuče u svakom trenutku. Svi mi koji se ne budemo našli u tom državnom pokretu, suguran sam da ćemo biti proglašeni antidržavnim elementima i strankama, a zna se kako se odnosi prema takvima. Mi definitivno ulazimo u terminalnu fazu ove vlasti. Prethodni put kada su građani Srbije jednog diktatora poslali na smetlište istorije u završnoj fazi se diktator branio i političkim ubistvima, pa ostaje samo da se nadamo da se istorija ne ponavlja uvek i na isti način.
Ono što je specifičnost nas Kragujevčana je što smo često u istoriji bili svedoci velikih političkih gibanja. Dinastički sukobi, politički prevrati, velike skupštine, često su odigravane na ovoj našoj pozornici. Možda je to bio motiv Aleksandra Vučića da baš Kragujevac izabere za mesto na kome će podneti ostavku na funkciju predsednika SNS-a. Možda ipak želi nešto sasvim drugo, da jedan rijaliti koji se gasi zameni drugim, da ga kao nekada kneza Miloša na „Velikoj skupštini u Kragujevcu“, njegovi sledbenici danas mole i izmole da ne podnese ostavku. Takav rijaliti prevazišao bi i najsmelije prognoze. Na kraju, možda samo želi da kongresom svoje stranke u Kragujevcu da na značaju svom posrnulom odboru iz našeg grada, koji više ne uživa podršku ni sopstvenog članstva. Katastrofalno rukovođenje gradom, zajedno sa nebrigom i maćehinskim odnosom vlasti prema staroj prestonici dovela je do toga da je pitanje promene lokalne vlasti samo formalnost. Sada kada je vrag odneo šalu i ovakvim skupovima se pokušava podići rejting SNS-a u Kragujevcu.
Mogu samo reći, kasno, bez efekta i nepotrebno.
Što nije saprala u Beogradu, odneće majska kiša u Lepenicu danas, neka niko nema dilemu.“