Uvek sam sebi postavljao pitanje zbog čega Kragujevac večito mora da dokazuje svoj značaj i mesto u hijerarhiji gradova u Srbiji. Zašto se njemu ništa ne podrazumeva unapred i za sve što dobija sa centralnog državnog nivoa mora da se izbori krvavom borbom.
Možda odgovor treba potražiti u činjenici da je u Srbiji odavno zasnovan sistem odlučivanja u kome se moć i uticaj zasnivaju na ekonomskoj snazi i političkoj podršci. Ako nešto od te dve komponente nedostaje onda ne pomažu nikakvi drugi argumenti.
Ako je devedesetih bilo sve lako objasniti ekonomskom devastacijom Kragujevca, koji je i kolokvijalno i realno postao „Dolina gladi“ i kao takav neprivlačan i besperspektivan ondašnjim planerima budućeg razvoja Srbije, mnogo je teže to objasniti danas. Ipak i devedesetih Kragujevac je zadržao makroregionalni status u hijerarhiji gradova u Srbiji a prvobitni izostanak sa osovina razvoja, ispravljen je bučnom intervencijom koja je usledila od strane ondašnjih gradskih vlasti. Time je Kragujevac 1996. godine spasao svoj položaj u Prostornom planu Srbije. Ni u narednom planskom dokumentu on nije degradiran, iako nije nikada u potpunosti stavljen na mesto koje mu sa pravom pripada. Najnovijim planom razvoja Srbije do 2035. godine on je stvarno i degradiran. Ekonomska komponenta teško da može biti razlog jer je Kragujevac vratio mesto jednog od najvećih ako ne i najvećeg industrijskog centra Srbije, unapredio mnoge sadržaje u oblasti usluga i turizma, sa velikom pesrspektivom da to preraste u resurse nacionalnog značaja. Ako nije ekonomija, onda ostaje samo politika kao uzrok.
Kontra-argumenti da je struka dodelila Kragujevcu novo mesto mogu da stoje samo ako možemo da poverujemo da se putevi i infrastruktura u Srbiji grade isključivo prema potrebama građana. Ako pogledamo trase puteva koji se projektuju i najavljuju, a dovoljno je samo zaviriti u Šumadiju i Pomoravlje, jasno je da trase novih saobraćajnica miluju atare sela i seku male opštine visokih funkcionera stranaka na vlasti. Niti prate mesta gde je stanovništvo, niti prolaze pored postojeće industrije. Na žalost tu očigledni argumenti političara na vlasti iz Kragujevca, i data obećanja da će se status Kragujevca izmeniti, nisu mogli da pomognu. Prosto nije bilo političke težine i pored nekoliko upućenih primedaba na dokument i posetu pomoćnika ministra za građevinarstvo saobraćaj i infrastrukturu. Primedbe su primljene ali po njima nije postupljeno i očigledno je da neće.
A gde je Kragujevac u novom Prostornom planu Srbije koji predviđa razvoj Srbije do 2035 godine. Najpre i najočiglednije, izgubio je status centra u rangu Novog Sada i Niša. To mu je do sada bilo garantovano svim planskim dokumentima, čak i onim nepovoljnim. Ne nalazi se ni na jednoj osovini razvoja. Nije postavljen kao regionalni centar ni gradovima koji su od njega na 40-50 kilometara udaljenosti. Nejasno je kako nije mogao biti deo anglomeracije sa Kraljevom, pa i Čačkom, kada je prirodno kretanje stanovništva na ovom području ka Kragujevcu. Novi prostorni plan nagoveštava da će Kragujevac imati usporeniji razvoj od mnogo manjih gradova u okruženju.
Ono što je za brigu svim Kragujevčanima je što je Prostorni plan Srbije, ključni planski i strateški dokument, koji usmerava buduće investicije i investitore. On nije samo plan države Srbije u prostornom planiranju, on je putokaz razvoja i kao takav usmerava i strane investicije. Svaki ozbiljan investitor, pa i inostrani, prati državne planove razvoja i nije im zameriti zbog toga.
Čini mi se da je ovo bio poslednji trenutak da se u saobraćajnom smislu napravi radikalan otklon i Kragujevac stavi na glavne infrastrukturne pravce. Jednom kada se naprave koridori koji zaobilaze Kragujevac na po 20 kilometara odstojanja, sa svih strana, biće bespredmetno graditi takve iste saobraćajnice koje bi išle kroz Kragujevac. Nama u tom slučaju ostaje samo da se urade veze ka tim glavnim koridorima, sa čime se aktuelna vlast već pomirila i plan za izgradnju brze saobraćajnice ka Mrčajevcima proglasila neviđenim uspehom, iako je to realno samo kontrola štete.
Na žalost ni železnički koridori koji se predviđaju ne stavljaju Kragujevac na ključne pravce, iako mislim da se to još uvek može ispraviti. Brza pruga Beograd-Kragujevac-Kraljevo ka Kosovu i Metohiji, mora biti nešto što će biti prioritet za sve buduće vlasti Kragujevca, i pritisak ka centralnoj vlasti mora ići u tom pravcu.
Ta osovina razvoja koja bi preko Kragujevca i Kraljeva pratila Ibar ka Kosovu mora biti strateško opredeljenje grada, uz prirodnu vezanost Šumadije i Pomoravlja za Kragujevac.
Ne prepoznaje se ni turistički potencijal Kragujevca i Šumadije. Nikakva ozbiljna ulaganja nisu predviđena a Kragujevac može i mora biti turistički centar. Njegovo industrijsko nasleđe u samo centru grada, koje je očuvano ali neiskorišćeno u kombinaciji sa starim objektima iz vremena kneževine i poleta mlade srpske države, su potencijal koji iako nije prepoznat u prostornom planu Kragujevac mora sam da isforsira.
Jedan rođeni Kragujevčanin, Jovan Ristić, diplomatskom veštinom i talentom izboksovao je Srbiji nezavisnost na Berlinskom kongresu. U vreme njegovog velikog uticaja ali i čitave generacije političara iz Kragujevca u vreme kada su osnivane brojne političke stranke u Srbiji, ovaj grad je bio stvarni centar Srbije a ne samo geografski. Beograd, Niš i Kragujevac su bili tri najveća grada u Srbiji koja su prvim prugama međusobno povezani. Kragujevac je bio mesto u koje se sabirala roba iz čitave centralne i zapadne Srbije i prugom i drumovima odvozila dalje u svet. Duboko verujem da će se vratiti vreme kada će politika omogućiti struci da još jednom vrednuje Kragujevac na način kao što on zaslužuje a da će vreme seoskih šerifa, koji su zadužili centralnu vlast, pa im ona vraća otimanjem od Kragujevca zauvek proći.
Autor je predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke u Kragujevcu
Tekst je objavljen u okviru projekta „Prostorni plan Srbije – A gde je Kragujevac“, kojim će serijom tekstova Glas Šumadije pokušati da rasvetli položaj Kragujevca u novim planskim dokumentima Republike Srbije, kao i pravce razvoja grada. Projekat je podržao grad Kragujevac.