Istraživanje u oblasti javnog zdravlja, koje su sproveli zdravstveni radnici Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu, u saradnji sa Fakultetom medicinskih nauka, moglo bi da bude polazna osnova za kreiranje programa javnog zdravlja u Kragujevcu. O čemu je danas bilo reči na predstavljanju istraživanja.
- Kako 2/3 uzorka čine žene iz Šumadije, možda će rezultati biti upozoravajući, ali možda će nam dati i osnovu za kreiranje nekih novih programa, ocenila je dr Ivana Simić Vukomanović iz kragujevačkog Instituta za javno zdravlje.
Istraživanje, koje se bavilo ispitivanjem faktora rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, odnosilo se na žene od 18 do 49 godina, koje su radno sposobne, što je posebno važno za kreatore politika i nosioce lokalnih samouprava. Trenutno najveći javno zdravstveni problem predstavljaju hronične nezarazne bolesti, odmah nakon pandemije korona virusa.
Istraživanjem se htelo ukazati na karakteristike reproduktivnog zdravlja naših žena, kao onih koje bi trebalo da budu motor ekonomskog napretka. Istraživanje je obuhvatilo 1.280 ispitanica od kojih se deo odnosio na radnice određenih kompanija na teritoriji Centralne Srbije, a deo na studentsku populaciju Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.
Istraživanje je pokazalo da je tri četvrtike ispitanica u prve seksualne odnose stupilo sa osobom sa kojom nije bila u partnerskim odnosima. Takođe, prilikom prvog seksualnog odnosa isti broj ispitanica je koristilo neki vid kontraceptivnih sredstava, međutim ono što je poražavajuće je to da je tokom poslednjeg seksualnog odnosa tek svaka treća žena koristila neki vid zaštite. Osim toga, svaka treća žena obuhvaćena ovim istraživanjem je imala prekid trudnoće samovoljno, naglasila je doc. dr Ivana Simić Vukomanović, govoreći o negativnom prirodnom priraštaju. Svaka četrvrta ispitanica nikada nije uradila skrinig na karcinom grlića materice, a na ponuđene odgovore zašto to nisu učinile, žene nisu znale da daju odgovor.
Simić Vukomanović je predstavila i nekoliko podataka vezanih za faktore rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti. Oko trideset procenata ispitanica se uopšte ne bave fizičkom aktivnošću. Zatim je podsetila na istraživanje na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga od pre desetak godina kojim je utvrđeno da je svaka četvrta žena pušač, dok je oko 60 procenata ispitanica ovog istraživanja reklo da svakodnevno konzumiraju duvan. Gojaznost je takođe značajan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a učestalost predgojaznosti i gojaznost naših žena je oko 30 procenata. Gojaznost je povezana sa preddijabetesnim i dijabetesnim stanjem na šta ukazuje i rezultat istraživanja prema kome je svaka peta ispitanica pogođena ovom bolešću.
- Najvažnija stvar jeste motivacija naših najbližih i naših zaposlenih da u narednom periodu odu i obave svoje preventivne preglede.
Možda će pokretni mamograf, koji će u julu biti dostupan Kragujevčankama, što je potvrdila članica Gradskog veća dr Gordana Damnjanović, podstaći jedan broj Kragujevčanki da se pregledaju. Opravdanje što to nisu do sada učinile, moglo bi da bude da je pandemija korona virusa trajala dve godine, da je mamograf nije bilo funkciji jer je kovid-respiratorna ambulanta bila bila u tom prostoru…
Na predstavljanju programa javnog zdravlja anas je u Šumadijskom upravnom okrugu govorile su i načelnica Okruga Biljane Ilić Stošić, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu Nebojša Ranković, dr Jasmina Tanasić, predstavnica Stalne konferencije gradova i opština i Gordana Damnjanović, članica Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.