Istraživač Aleksandar Kočović: Priroda čuva moguće lekove

Pišu: Kragujevačke

On je neko ko je sve nivoe obrazovanja prošao izuzetno uspešno, bio đak generacije u Osnovnoj školi „Radoje Domanović” i Srednjoj medicinskoj, bio stalni polaznik „Petnice”, večiti takmičar sa osvojenim prvim mestima na republičkim takmičenjima iz hemije i matematike, pa briljantni student farmacije ovdašnjeg Fakulteta medicinskih nauka.

To bi ukratko bila „radna lična karta” jednog od najmlađih doktora nauka u istoriji pomenutog fakulteta i istraživača dr Aleksandra Kočovića, koji je trenutno u proceduri izbora u nastavničko zvanje – docenta, na predmetu Farmaceutska analiza. U fokusu mu je primena novih tehnika u radu, ali i istraživanje lekovitog bilja sa područja Srbije, naročito lišaja od koga je napravio ekstrakt koji će sprečiti ili ublažiti toksikaciju srca, odnosno njegovo slabljenje kod pacijenata koji primaju jednu vrstu onkološkke terapije.

Trenutno radi kao asistent na katedri za Farmaceutsku analizu kod profesora dr Nedeljka Manojlovića, a na Institutu u okviru Centra za predklinička i funkcionalna istraživanja i Centra za ispitivanja redoks ravnoteže u kardiovaskularnim i metaboličkim poremećajima, gde je rukovodilac prof. dr Vladimir Jakovljević.

Za nauku od malena

Interesovanje za nauku ovog tridesetrogodišnjaka počelo je od malih nogu, još od Regionalnog centra za talente kada je imao prvi samostalni istraživački rad kod profesorke Zorice Bugarčić. Odmah iza toga sledila je „Petnica”. Bio je polaznik hemije. I kada je došlo vreme da se opredeli čime će se u životu baviti, rekao je sebi – pošto mu je majka medicinska sestra u UKC-u, da neće biti lekar. Ali, u nekom trenutku, znajući da mu prirodne nauke idu dobro, pogotovo hemija, mislio je da će biti hemičar. Od toga su ga odvratile priče da ovde nema „hleba” za njih i tako izbor pada na farmaciju u Kragujevcu, jer su iskustva prethodnih generacija farmaceuta bila dobra. Iako je bio relativno mlad fakultet, kroz koji je prošlo samo šest generacija pre njegove, završio ga je 2015. u roku sa prosečnom ocenom 9.90, mada je u njegovoj generaciji, kako kaže, bilo kolega i sa malo boljim prosekom. Njih osmoro su imali prosečnu ocenu iznad 9,50.

• Možda je to bila i najbolja generacija farmacije u dosadašnjem trajanju fakulteta, kaže dr Kočović.

Upisuje doktorske studije, a 2017. se zaposlio na Medicinskom fakultetu, najpre kao saradnik u nastavi, a potom kao asistent. Sve vreme se bavi naučno-istraživačkim radom iz različitih oblasti – ispitivanja osobina različitih supstanci i kako one deluju protiv bakterija, protiv tumorskih ćelija. Traži u prirodnim izvorima nove antioksidanse koji bi mogli da se koriste za različite tegobe i u prevenciji različitih bolesti. Imao je saradnju sa pedijatrima, u smislu obrade njihovih rezultata – dok oni daju pedijatrijski doprinos, dr Kočović daje naučno oblikovanje onoga što oni zamisle. Radio je i sa koleginicama iz tehnološke struke, bave se razvojem nekih novih formulacija koje bi se primenjivale na koži za različito oboljenje u tretmanu različitih rana, što se tiče botanike, odnosno karakteristika biljnih vrsta i različitih vrsta lišajeva. Tako je u različitim oblastima pokupio različita znanja. Ima dosta posla i trudi se da svaku dobru ideju ispoštuje i vrlo ceni trud ljudi koji su je predložili.

Da nije bilo nekih nepredviđenih okolnosti napominje možda bi još pre doktorirao i bio najmlađi doktor nauka. Ali je u svakom slučaju težio da rad koji je doveo do doktorske disertacije bude na visokom nivou.

Njemu je važno, uz to što će biti dobar profesionalac u svom poslu, da bude dobar čovek – da pomogne ljudima i izađe im u susret kad god bude mogao.

Do sada ima 39 objavljenih radova, od čega 29 na referentnoj SCI listi, što se uzima u obzir u izboru za nastavnička zvanja. To je rang lista časopisa prema kvalitetu radova koji se u njima objavljuju. Citiran je, prema referentnim bazama podataka, do sada oko 320 puta.

• Citiranost je škakljiv parametar, za veći broj citiranosti neophodno je da prođe veći broj godina. Ako je nešto više dostupno ljudima, veća je verovatnoća da će biti i više citirano. Ovo je sasvim solidan broj za naučnika mojih godina, kaže dr Kočović.

Trenutno je angažovan na četiri projekta, dva su iz Fonda za nauku, jedan je iz poziva Ideja. Tu se bave supstancama koje utiču na endokrini sistem ljudi i to radi u saradnji sa kolegama iz Beograda sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, sa Instituta za opštu i fizičku hemiju i sa Fakulteta za fizičku hemiju. Sa njima na projektu je bila profesorka Ljiljana Kolar Ranić, koja je, nažalost, prošle godine preminula.

• To je bila žena od koje je stvarno mnogo toga moglo da se nauči, uvek pozitivna, uvek sa željom da se radi i kada vidite takve profesore shvatite da vaš posao nije uzaludan, kaže dr Kočović.

Angažovan je i na dva projetka Fakulteta medicinskih nauka, kojim fakultet sopstvenim sredstvima podržava mlade istraživače kroz takozvane junior projekte.

Takođe je učesnik na projektu koji organizuje Medicinski fakultet iz Beograda u saradnji sa Američkim institutom za zdravlje, gde se bave etičkim pitanjima istraživačkog rada. Tu je i upoznao profesorku koja je osnivač medicinske etike Rotu Mondroulc.

Otkrića koja obećavaju

Iako Aleksandar ima širok dijapazon naučnog istraživanja, najsažetiji prikaz onoga što on radi jeste da iz različitih prirodnih izvora – najčešće lišajeva, korišćenjem rastvarača izoluje različite komponente koje zatim ispituje u laboratorijskim uslovima, kakva dejstva imaju na ćelije, razne bakterije, da li smanjuju oksidacioni stres, koji je jedan od ključnih faktora rizika za nastanak različitih bolesti. Pošto obavi prethodnu analizu, sa kolegama sa drugih odseka to testira na životinjama i na nekim modelima bolesti.

Dakle, njegov posao je zapravo priprema ekstrakata i opisivanje njegovih karakteristika.

• Na Staroj planini smo prikupljali lišaj. Od lišaja sam napravio ekstrakt korišćenjem različitih rastvarača i izolovao jednu specifičnu supstancu koju sam dalje testirao na modelu kardiotoksičnosti koja nastaje primenom jednog citostatika. Citostatik je lek koji se koristi u terapiji tumora i problem kod pacijenata koji primaju lek „doksorubicin” jeste što dobiju kardiotoksičnost, odnosno srce im značajno oslabi i moraju da prekinu da koriste tu terapiju iako je ona efikasna i ubija tumorske ćelije, jer srce ne može da izdrži to. Ja sam tražio supstance koje će delovati zaštitno na srce, koja sprečava toksično delovanje na srce, da pacijent može da prima i dalje terapiju koja njemu odgovara, objašnjava dr Kočović šta mu je bilo u fokusu istraživanja.

Osim lišaja, njegova koleginica je testirala ivanjsko cveće, poznato u etnobotanici. Testirali su ekstrakt aronije, koja je puna polifenola. To im je zapravo samo jedan deo posla. Ispitivali su takođe probleme koji nastaju zbog metaboličkog sindroma. To je ono što većina pacijenata u današnje vreme ima. Primera radi, ako ste gojazni, imate visok pritisak, povišen holesterol, onda imate metabolički sindrom. Često se čuje od lekara da kaže pacijentu moraš da smršaš, ali to nije baš uvek lako, tako da traže neke supstance koje smanjuju te štetne efekte dijabetesa, povišenog krvnog pritiska… Naravno, sve su ovo predklinička istraživanja, još nema ispitivanja na pacijentima. Do toga je dug put, biće još istraživanja u ovim uslovima, pa onda dobijanje dozvole za testiranje na pacijentima, ali svaki lek je imao svoj početak i nikad se ne zna šta će proizaći na kraju, zato se ljudi i bave naukom. Suština nauke je da se uradi ono što niko nije uradio.

• Ne treba očekivati neke epohalne skokove, u nauci su bebeći koraci, pomera se malo pomalo da bi se došlo negde. Vrlo su retka naučna otkrića koja će enormno da pomere neka dostignuća. Uvek su to sitni koraci koji vode ka nekom cilju, kaže dr Kočović.

Sa kolegama sa biologije radi i ispitivanje dejstva na bakterije. Postoje sojevi bakterija koje ne reaguju više na antibiotike i zato se traže nove supstance koje imaju antibiotsko dejstvo. U predklinici to ide tako što se ispita na desetine hiljada supstanci i sužavanjem dolazite do jedne koja stvarno „radi posao”. A onda farmaceutske kuće koje imaju dovoljno kapitala investiraju u ta istraživanja, budući da su prilično skupa. Predklinika ne toliko, ali kada se krene na kliniku ima dosta troškova u smislu osiguranja pacijenata, obezbeđivanja uslova…

• Zato su novi lekovi dosta skupi, jer farmaceutske kuće moraju da povrate uložen novac, bolje reći žele da naplate svoje troškove. Primera radi, za mišićnu atrofiju najskuplji lek na svetu košta 2,1 milion dolara i kad se to kaže običnom čoveku – imaš lek od koga će biti bolje, ali to basnoslovno košta. Šta su njegove mogućnosti? Ja volim da pomognem takvim udruženjima. Imam u svojoj ulici Udruženje za dečiju i cerebralnu paralizu, gde moj dobar drug ima brata koji je oboleo od toga. Odrastao sam u toj ulici i sretao sa tom decom i volim na sve moguće načine da im pomognem, kaže dr Kočović.

Više novca za istraživanja

Za Aleksandra profesori kažu da se izdvojio po svom znanju iz grupe. On kaže da je lepo čuti da neko ko vam je do juče bio profesor, a sada je kolega, vas gleda na taj način. Dobar je to osećaj, a nada se da će opravdati njihovo poverenje kako sada tako i u budućnosti.

• U mojoj generaciji je bilo puno dobrih i kvalitetnih ljudi. Srećan sam što dosta nas danas radi zajedno na različitim projektima u unapređenju nauke i zdravlja. Što se tiče kolektiva, vrlo sam srećan i zadovoljan što ih imam za kolege i nadam se da ćemo u Kragujevac da dovedemo neke nove projekte i školujemo stručnjake za najveća dostignuća i u zdravlju i u nauci, kaže dr Kočović.

Na pitanje kakav je položaj mladih naučnika, u smislu statusa, posedovanja laboratorijske opreme, kapaciteta sa optimalnim uslovima rada i skupih reagenasa koji su im neophodni za ozbiljnija istraživanja, sagovornik kaže:

• Realno stanje je da opreme i novca uvek može da bude više, ali kada bismo se samo žalili šta nedostaje, nikada ništa ne bismo uradili. Fakultet se stvarno trudi da izađe u susret svim našim zahtevima, mi se sa druge strane trudimo da naši zahtevi budu primereni. Niko od nas ne traži neku supersofisticiranu i ekstremno skupu opremu mislim da smo se i mi i onaj ko finansira nauku nekako uskladili. Svi znamo da to može uvek da bude bolje i više novca, ali smo iovako prepoznati i konkurentni na polju nauke, kaže dr Kočović, podsećajući da je ove godine Fakultet šestu godinu za redom na Šangajskoj listi u oblasti kliničke medicine, gde doprinos daju svi profesori fakulteta.

A šta bi to država još mogla da uradi za nauku? Naš sagovornik kaže da broj projekata koje obezbeđuje država kroz fondove treba da bude veći. Trenutno je sve okrenuto ka projektima Fonda za nauku, koji je sjajna institucija. Mogla bi država da formira još neke fondove, gde bio moglo da se konkuriše za manje ili veće projekte, a za istraživače izdvojiti veća sredstva.

• Ne možemo mi da se takmičimo sa Amerikom, Evropskom unijom ili Kanadom po sredstvima koja oni izdvajaju, kao što ne možemo sa Indijom i Kinom u radnoj snazi u nauci, ali ne bi bilo loše da se osluškuju potrebe istraživača. Ne kažem da se država ne trudi, ali plate mogu biti veće. Slažem se da nauka nije profitabilna grana, ali je vrlo važna za razvoj celokupnog društva, zaključuje dr Aleksandar Kočović.

PAB-KVIZOVI KAO HOBI
Obrni, okreni, sve se vrti oko znanja

Iako dr Aleksandar Kočović ima malo slobodnog vremena, jer mu se život sveo na rad i spavanje, glavni hobiji su mu kvizovi.

– U poslednje vreme volim kvizašku scenu, pratim, učestvujem u Kviziji Srbije i u pab-kvizovima po Kragujevcu, koji je vrlo interesantan centar kvizaša u Srbiji. Vrlo se dobro poznajemo, volimo da se takmičimo jedni protiv drugih i to je jedan od viteškijih hobija. Nema varanja, nameštanja, postavljaju se klasična pitanja, pa ko zna – zna. Baš su jedan lep hobi pab-kvizovi, koje bih izdvojio, kaže dr Kočović.

Piše: Elizabeta Jovanović