Danas se navršava 24 godine od početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) u kojem je za 11 nedelja, prema procenama različitih izvora, poginulo oko 2.500 civila i oko 1.000 vojnika i policajaca.
U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture i vojni objekti.
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a Vlada SRJ je iste noći proglasila ratno stanje.
Akcija NATO usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Dan ranije, predstavnici Vojske Jugoslavije (VJ) i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa što se dogodilo već 12. juna.
Podsećamo na izdanje kragujevačke Ustanove kulture „Koraci”, fotomonografiju „1999” autora Zorana Petrovića i Nebojše Rausa. Na 250 strana mahom slikom (ali i rečju) Petrović i Raus nas svojim sjajnim fotografijama (crno belim i u boji) poput vremeplova vraćaju u svih onih 78 dana koliko je trajalo bombardovanje NATO alijanse.
Knjiga kragujevačkh fotografa Zoran Petrović i Nebojša Raus čije je zvanično promovisanje u medijima i na društvenim mrežama otpočelo danas (sreda, 24. mart – tačnu u podne) na sam dan početka bombardovanja NATO alijanse pre 22 godine je dvojezično izdanje (srpsko-englesko).
Petrović i Raus nas svojim sjajnim fotografijama (crno belim i u boji) poput vremeplova vraćaju u svih onih 78 dana koliko je agresija trajala ali i dokumentuju njene posedice koje i danas (i još ćemo) osećamo.
Radeći u to vreme za novinske redakcije obojica autora su se nalazila na mestima na koje su padali NATO bombe i projektili bilo da su u pitanju porušeni mostovi, fabričke hale, kasarne, radio i TV predajnici i repetitori, dejstva protiv vazdušne odbrane… Njihovi objektivi za istoriju beleže i proteste i mitinge protiv bombardovanja, radničke „žive štitove” u odbrani fabrika, porušene domove nevino postradalih koji se u zvaničnim izveštajima tako bezdušno nazivaju „kolateralna šteta”.
– Možda smo trebali ovu knjigu da objavimo i ranije ali smatramo da za ovu „temu” nikad nije kasno. Želeli smo da sačuvamo od zaborava ova dešavanja koja smo fotografsali pošto naš narod sve vrlo brzo zaboravlja i ništa ne pamti. Hteli smo da ostavimo barem neki trag svega onog što smo proživeli i doživeli pre svega u Kragujevcu ali našim fotografijama i ovom knjigom zahvatili smo i širi prostor Šumadije i Pomoravlja, Srbije… svuda tamo gde smo bili na „terenima” , kaže Zoran Petrović, jedan od autora knjige.
Na pitanje zbog čega su se dva autora našla na radu na ovom „projektu” sa ujedinjenim i objedinjenim fotografskim snagama on odgovara da je svako od njihovih kolega što se tiče tog perioda, što se tiče snimljenog materijala mogao je da napravi svoju knjigu.
– Na većini bombardovanih mesta smo bili zajedno i smatrali smo da ne treba da jedan kao fotograf isključi onog drugog. Takođe, uz dužno poštovanje prema svim ostalim kolegama, baš smo mi najviše vremena proveli na tim „mestima” i dokumentovali posledice bombardovanja. Zaista smo bili svuda i na svakom mestu gde god se nešto dogodilo, pojašnjava on.
Pošto već godinama unazad jedan drugog cene kao autore nije im bilo teško da pronađu „zajednički jezik” a objedinjeni rad je po njima dao mnogo i neuporedivo bolji rezultat što se vidi u samoj knjizi. Rausova ideja je bila da fotomonografija izađe na 25 godina bombardovanja ali je prevagla odluka njegovog kolege da to bude „što pre”.
Na svojim fotografijama Petrović i Raus majstorski uspevaju da „zabeleže” ne samo onu „veliku” istoriju već i onu ne manje značajnu, život običnih ljudi i građana pod neprekidnim bombardovanjem, strahom, stresom, presijama i nestašicama. Iz njihove knjige stariji se mogu podesetiti a mlađi saznati kako je izgledao život u mraku zbog nestašice struje izazvane grafitnim bombama, učenje uz sveću na samom kraju 20. veka, redovi za hleba, benzin, cigarete…
U knjizi „1999” što nije tipično za ovakvu vrstu izdanja ima i pratćih tekstova čiji su autori: doktor Danica Grujučić, publicista Miodrag Stoilović, Branko Jovanović, tadašnjeg načelnika Štaba civilne zaštite u Kragujevcu i novinara Dejana Miloševića.
– U knjizi ima dosta teksta ali smo se za to svesno opredelili
Mnogo teksta ali smo se svesno se za to opredelili jer nismo hteli da naša knjiga bude klasična fotomonografija, već izdanje koje će čitaocima da pruži mnogo više podataka o samom tom ratu i bombardovanju, tvrdi Raus.
Petrović dodaje da je imao i želju da se u ovoj knjizi na neki način oduže ljudima koji su radili na „čišćenju” fabrike „Zastava” i dugo i mukotrpno preko društvenih mreža i prijatelja i poznanika tražio imena tih ljudi kako bi ih sve pobrojao i potpisao ispod fotografija.
– Hteo sam da im se „odužim” jer ih već više od pola nema među živima od posledica tih „čišćenja” i da makar njihova imena ostanu ovde zabeležena, ističe on.
Posebna celina fotomonografije „1999” posvećen je bombardovanju naftnih i hemijskih postrojenja kao i trajnim posledicama koje su po životnu okolinu i zdravlje stanovnika naše zemlje ostavili NATO projektili.
Obojica imaju materijala za još dve ovakve knjige a ako budu u situaciji da dođu do novih podatak i rezultata novijih istraživanja vezanih za posledice i štetne uticaje po stanovništvo od NATO bombardovanja neće se libiti da objave drugo, prošireno i dopunjeno izdanje „1999.”, s tim što bi po Rausovom mišljenju u tom novom izdanju mogao da se fotografski i tekstualno obradi i aspekt psiholoških posledica od bombardovnja koji je u ovom izostao.
Na društvenim mrežama (kampanje na fejsbuku i instagramu za Evropu, Srbiju i Kragujevac) i u medijima je promocija fotomonografije „1999” počela danas (24. marta u 12 sati) a ona prava će ipak da sačeka neke bolje i epidemiloški bezbednije dane.
Fotomonografija Zorana Petrovića i Nebojše Rausa predložena je za Đurđevdansku nagradu u obasti umetnosti. Knjigom „1999” – istorijom zabeleženom objektivom fotografi Zoran Petrović i Nebojša Raus ne dozvoljavaju da se zločin, makar kao zaborav ponovi.
Izlazak knjige pomogli brojni saradnici
Knjigu je objavila UK „Koraci” a urednik izdanja (i autor rezimea) je Mirko Demić. Nezahvalan i najteži posao urednika fotografije u fotomonografiji „pripao” je Petrovićevom i Rausovom kolegi Predragu Mihajloviću Ciletu, čiji posao nije bio samo da odabere najbolje već i one fotografije koje su najviše u funkciji ćitave „priče”. Za originalanu (samo njemu svojstvenu likovnu sintezu i naslovnu stranu koja aludira na satanističku simboliku) zaslužan je Vidan Papić.
U knjizi su objavljeni tekstovi dr Danice Grujičić, publiciste Miodraga Stoilovića, Branka Jovanovića, koji je u vreme bombardovanja bio Načelnik štaba civilne zaštite u Kragujevcu i novinara Dejana Miloševića.
Fotomonografija „1999” je dvojezična (srpsko-engleska) sa rezimeom (autor Mirko Demić) prevedenim na engleski (Dušica Leković), nemački (Slađana Stanković), francuski (Lidija Gojković Mijomanović) i ruski (Jelena Milojević).
U uredničkom kolegijumu knjige su: Bratislav Milanović, dr Vladimir B. Perić, Tatjana Janković. Grafičko uređenje uradio je Aleksanadar Jekić, grafičku konsultaciju Ivana Milosavljević a lekturu i korekturu Violeta Jovičinac Petrović.
Autori izražavaju veliku zahvalnost pojedincima i ustanovama za pruženu pomoć prilikom realizacije ovog projekta: Radiši i Miomiru Pljakiću, Milivoju Raškoviću Eri, Radetu Saviću, Slađani Palčić, Milošu Jovanoviću, „Duo Digital Media” i Radio „Krugu“ iz Švajcarske.