Kako su od kraja 19. veka pa do početka Drugog svetskog rata bili povezani masoni u južnom Banatu
Uporedo sa drugim institucijama, ustanovama, udruženjima i organizacijama, u Pančevu je krajem 19. veka postojala i loža slobodnih zidara. Zemunska loža „Stella Orientalis”, u kojoj je najviše bilo Pančevaca, osnovana je 19. januara 1890. godine. Posle izvesnog vremena, ova loža je preseljena u Pančevo i u njenom sastavu bilo je u početku i članova iz Sombora, Novog Sada, Vršca, Bele Crkve, Beograda, ukoliko nisu bili srbijanski državljani, i iz mnogih sela sve do Temišvara. Pančevačka loža osnovala je prvo somborsku, zatim vršačku ložu „Aurora” (8. juna 1905. godine), pa novosadsku ložu. Tokom Prvog svetskog rata je obustavila delatnost koju nije obnovila ni u prvih nekoliko godina posle njegovog završetka. Nažalost, o ovoj masonskoj loži, čije su duhovno vođstvo činili pančevački Jevreji, ne zna se ništa više.
Đorđe Vajfert, industrijalac, pionir modernog rudarstva u Srbiji i guverner Narodne banke, rodom Pančevac, bio je stolni starešina beogradske lože „Pobratim” od svečanog „unošenja svetlosti” 2. februara 1891. godine, do februara 1899. godine. Loža „Pobratim” bila je pod zaštitom Velike lože Ugarske sve do novembra 1908. godine. Vajfert je 10. maja 1912. godine izabran za Najmoćnijeg Suverena Velikog Komandera i Velikog Majstora upravo osnovanog Vrhovnog saveta Srbije. Nakon formiranja Kraljevine, Vajfert postaje Veliki majstor Velike lože Srba, Hrvata i Slovenaca „Jugoslavija” i na tom, u jugoslovenskoj masoneriji najznačajnijem mestu, ostao je sve do početka tridesetih godina.
Đorđe Vajfert, najuticajniji mason u prvim decenijama 20. veka
Tokom dvadesetih godina, advokati dr Aleksandar Hercl i dr Hugo Lenard, trgovac Ernest Maj i žitarski trgovci Artur Frajnd i Avram Paparo bili su članovi lože „Srbija”, osnovane u Beogradu 8. februara 1911. godine. Članovi vršačke lože „Aurora” u to vreme, pre Prvog svetskog rata, bili su Pančevci Anton Andrejević, Konstantin Lukić i Todor Radanov.
Inicijativa za obnavljanje masonskog rada u Pančevu javlja se tek 1934. godine, kada grupa sigrađana osniva Venčić čiji starešina postaje Todor Radanov, sekretar Venčića bio je Nikola Đorđević, a blagajnik Milorad Aksin.
Sve do 1937. godine, kada je tridesetak članova iz Pančeva zatražilo i dobilo ispisnice, mnogi poznati, uticajni i imućni Pančevci bili su članovi vršačke lože „Aurora”. Uz pomoć bivše lože, 16. maja te godine oni formiraju u Pančevu Ložu slobodnih zidara „Banat”, pod zaštitom Velike lože „Jugoslavija”. Prvo starešinstvo činili su staršina Todor Radanov, zamenik starešine Vasa Isailović, prvi nadzornik Ladislav Graber, drugi nadzornik Johan Nol, besednik Mihailo Atanacković, sekretar Nikola Đorđević, rizničar Milorad Aksin, ispovednik Arsen Bošković i dvernik Stevan Romanov.
Pančevački slobodni zidari oktobra 1937. godine kupili su kuću u Ulici dr Svetislava Kasapinovića 1a, i uveli je u zemljišne knjige. Zgrada se sastojala od dvorane za sednice, trpezarije, predsoblja, sporednih prostorija, sobe za domara i kuhinje. U njoj su se, dva puta mesečno, prvog i trećeg ponedeljka u 20 časova, održavali sastanci braće Lože „Banat”. Sa sesija lože bio je isključen bilo kakav razgovor o političkim problemima, već se raspravljalo o lokalnim socijalnim, humanitarnim i prosvetnim pitanjima. Članovi lože su često držali predavanja ostaloj braći o različitim temema, u čemu je naročito zapažena bila izlaganja dr Mite Križanića (iz Petrovgrada, današnjeg Zrenjanina), Milenka Milića, Mirka Skovrana, Svetislava Mihajlovića, Petra Barjaktarevića i Vase Isailovića, a bilo je govora i o internim poslovima – prijemu novih članova, finansijskom poslovanju, otplati dugovanja i slično. Uz članarinu koja je iznosila ondašnjih 40 dinara mesečno, članovi lože su na kraju svakog skupa prikupljali i dobrovoljne priloge koji su korišćeni za otplatu kredita za kuću, kao i za đačku trpezu za siromašnu decu, potpomaganje dobrih a sirotih đaka, zimsku pomoć, za Crveni krst, za siromašne udovice, a ponekad i za masonsku štampu.
Nekadašnja kuća pančevačkih masona
U leto 1940. godine, u predvečerje proširenja rata i u ovaj deo Evrope, zbog antimasonske atmosfere i sve ozbiljnijih pritisaka na masoneriju iz nacističke Nemačke na koje nisu ostali imuni ne samo vlast Kraljevine Jugoslavije nego i same masonske strukture, obustavlja se delovanje slobodnih zidara u čitavoj zemlji. Velika loža „Jugoslavija” donela je 1. avgusta te godine odluku da se samouspava, što se odnosilo i na sve područne lože pod njenom zaštitom. Kuća Lože „Banat” prodata je septembra, a dobijeni novac poklonjen dobrotvornim i humanitarnim društvima – sokolima (125.000 dinara), obdaništu društva Kneginja Ljubica (10.000), Kolu srpskih sestara (6.500) i školskoj kuhinji Građanske škole (5.000). Starešinstvo lože neposredno pre uspavljivanja činili su Vasa Isailović (starešina), Simon Bartman (zamenik starešine), Mileta Tomić (prvi nadzornik), Emil Kaćura (drugi nadzornik), Petar Barjaktarević (besednik), Mirko Skovran (sekretar), Božidar Stefanović (rizničar), Milutin Živanović (ispovednik) i Stevan Romanov (dvernik). Osim spomenutih, članovi lože „Banat” bili su Vilhelm Darvaš, Jozef Dajč, Kosta Lukić, Josip Fajgl, Dušan Vragović, Oto Ring, Robert Hajzer, Aleksandar Jankulov, Aleksandar Bogićević, Bogdan Aleksić, Mihajlo Atanacković, Erne Darvaš, Mihajlo Adžemović, Dušan Pandurov, Svetomir Žuržul, Jozef Antonović, Milenko Milić, Vasas Lukačev, Bogdan Zarić i Anton Andrejević.
Ovde se završava široj javnosti poznata istorija slobodnog zidarstva u Pančevu. „Masonsku kuću” je tokom nekoliko decenija trajanja socijalizma koristila Opštinska organizacija Saveza udruženja boraca narodno-oslobodilačkog rata, a danas je u njoj smešteno još nekoliko srodnih udruženja – potomaka ratnika iz Prvog svetskog rata, veterana iz poslednjih jugoslovenskih ratova, ratnih vojnih invalida, rezervnih starešina…
Ukoliko je posle Drugog svetskog rata bilo ikakvih međumasonskih kontakata ili akcija, one su sprovedene supertajno, sve do početka devedesetih godina 20. veka, kada se sa tzv. demokratizacijom ponovo obnavljaju masonski kontakti i formalno uspostavlja masonska hijerarhija, doduše malo adaptirana lokalnim uslovima i finansijskim prilikama. Nekoliko poznatih i imućnijih Pančevca su članovi loža slobodnih zidara u Beogradu, ali o svom angažmanu nerado pričaju u javnosti.
Piše: Nenad Živković
Tekst je objavljen u okviru projekta „Dimitrovgrad – Kragujevac – Pančevo: Kulturno nasleđe i multikulturalnost”, koji partnerski realizuju udruženja Emblema iz Dimitrovgrada, Šumadinka iz Kragujevca i Omnibus iz Pančeva na sajtovima www.far.rs, www.glassumadije.rs i www.pancevo.city. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.