Otvoreno pismo o sistemu socijalne zaštite koje je Irena Živković uputila ministru Nikoli Selakoviću prenosimo u celosti.
„Gospodine Selakoviću,
Da li znate da centri za socijalni rad već godinama nisu u mogućnosti da rade svoj posao i odgovore na potrebe ljudi kojima je neophodna podrška.
Ovakvo stanje direktna je posledica partijskog zapošljavanja bez konkursa i partijskih postavljanja nestručnih kadrova na najvažnije pozicije. Korumpirani pojedinci u sistemu narušili su poverenje između korisnika i ustanova i bacaju ljagu na socijalne radnike koji u izuzetno lošim uslovima pokušavaju da rade posao koji je jednako težak koliko i plemenit. I zato ne čudi to što imamo nedovoljan broj socijalnih radnika uz konstantno povećanje broja usluga, kao i korisnika tih usluga. Taj problem se povećava jer zbog uvođenja zabrane zapošljavanja, nisu popunjavana ni mesta ljudi koji odlaze u penziju ili prosto napuštaju sistem.
Podaci su jasni, da bismo se kao društvo izborili sa nasiljem u kome se Srbija davi i da bismo mogli da brinemo o ranjivim kategorijama, u centrima za socijalni rad trebalo bi da radi oko 2600 stručnih radnika.
Gospodine Selakoviću,
Da li znate da to znači da ih u centrima nedostaje preko 600, a u sistemu socijalne zaštite još oko 1700?
Da li znate da u sistemu, socijalni radnici spadaju u „ostale“ ili u „nemedicinsko osoblje“ i da od četiri cene rada oni imaju najnižu?
Da li znate da u Srbiji postoje centri za socijalni rad koji nemaju nijednog socijalnog radnika ili nemaju nijednog psihologa ili nijednog pravnika?
Da li znate da stručni radnici centara za socijalni rad odlaze iz sistema socijalne zaštite u prosvetu, zdravstvo, neki i da bi radili na trafici, a da mladi kadrovi ne dolaze jer ih ucenjujete članstvom u SNS – u, kačketima, obaveznim sigurnim glasovima?
Sve ovo, ministre Selakoviću, znači da na jednog stručnog radnika dolazi i preko 1000 predmeta koje on nikako ne može da pokrije. Posledice ovog odsustva brige Vlade čiji ste Vi ministar osećaju deca, koja čekaju usvojenja ili hraniteljstvo. Posledice ignorisanja ovog problema osećaju žrtve nasilja koje čekaju zaštitu i zbrinjavanje. Posledice toga osećaju najbliži ubijenih čije je ubistvo možda moglo biti sprečeno.
Neznanje, nezainteresovanost i partijsko zapošljavanje dolazi na naplatu u svim segmentima društva. Umesto sistemskih rešenja koja ljudima nude sigurnost, Vlada čiji ste Vi ministar gospodine Selakoviću, nudi nam partijsku državu koja radi samo za one koji su deo stranaka na vlasti. Srbija zaslužuje centre za socijalni rad koji neće biti partijska filijala u kojima se korisnici njihovih usluga ucenjuju umesto štite. Srbija zaslužuje centre za socijalni rad u kome rade stručni a ne podobni, Srbija zaslužuje sistem socijalne zaštite koji efikasno štiti živote ljudi i garantuje dostojanstvo svakom čoveku. To ćemo i uraditi ako smenimo ovu nestručnu i bahatu vlast za koju su ljudi samo brojevi. Tek tada će Srbija postati kuća za sve naše ljude.“