Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja kao deo konzorcijuma predvođenog Fakultetom za informacione studije iz slovenačkog Novog mesta i partnerima iz čitavog Dunavskog regiona sprovodi projekat pod nazivom „KnowING IPR – podsticanje inovacija u Dunavskom regionu kroz izgradnju znanja i upravljanje intelektualnom svojinom”, koji finansira Transregionalni program Interreg Danube.
U okviru ovog projekta, u sredu, 17. juna je u Hotelu „Kragujevac” organizovan IPR događaj (okrugli sto i radionica) pod nazivom „IPR: katalizator, ne barijera”.
Na okruglom stolu i debati Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja a koji je imao za cilj da pojasni i omogući korišćenje prava koja proističu iz prava intelektualne svojine u cilju podizanja kapaciteta i konkurentnosti malih i srednjih preduzeća na teritoriji Srbije okupilo se tridesetak učesnika iz: Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, Fonda za inovacione delatnosti Republike Srbije, Pravnog fakulteta u Kragujevcu, kragujevačkog Biznis inovacionog centra…
- U pitanju je kompleksna priča koja se odnosi na korišćenje prava koja proističu iz prava intelektualne svojine a u cilju dizanja kapaciteta i konkurentnosti malih i srednjih preduzeća na teritoriji naše zemlje. Ovaj transnacionalni projekat obuhvata partnere iz 18 zemalja Dunavskog regiona a na današnjem okruglom stolu pričaćemo kako možemo da unapredimo situaciju koja se odnosi na intelektualnu svojinu i njeno korišćenje u našoj zemlji, kaže ispred organizatora Nataša Đorđević iz Regionalne agencije za razvoj Šumadije i Pomoravlja iz Kragujevca.
Kao bitno, ona ističe da je jedan od rezultata ovog projekta formiranje svojevrsne platforme koja će integrisati patente i znanja iz čitavog Dunavskog regiona.
- Deo te platforme će biti slobodan i besplatan za korišćenje manjim i srednjim preduzećima iz svih 18 zemalja ovog regiona. Naravno, ne u celosti ali će postojati aplikacije za ekstrakciju znanja i mala i srednja preduzeća će moći da korišćenjem delova patenata unaprede svoje poslovanje i podignu konkurentnost svog preduzeća na viši nivo, naglašava Nataša Đorđević.
Pamet najveći i najskuplji resurs
Jedan od učesnika okruglog stola je prof. dr Stefan Šokinjov, profesor Prava industrijske svojine Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu koji je uzlagao na temu značaja intelektualne svojine i značaju njene pravne zaštite.
- Ovo je danas najbitnije pitanje u svetu. Industrijska svojina je danas najznačajniji privredni resurs i nešto što je trenutno u svetu „najskuplje”. Apsolutno ne postoji „stvar” koja je „pokretna ili nepokretna” a da je danas skuplja od – pameti. Zbog toga industrijska svojina sada ima najveći kapacitet kakav nikada u istoriji čovečanstva ništa nije imalo za „prelivanje viška vrednosti” kako na mikro, mega i makro nivou, smatra profesor Šokinjov, dodajući da je baš zato veoma bitno da u našoj zemlji postoji svest o tome i da se uspostavi jedan sistem stvaranja zaštite i komercijalizacije industrijske svojine jer je to sada za svaku iole ozbiljnu državu – top prioritet.
Na skupu u Hotelu „Kragujevac” je posebno naglašeno da Srbija ima najdužu tradiciju, od svih zemalja Dunavskog regiona, kada je u pitanju intelektualna svojina i njena zaštita i to već čitav vek. Naš Zavod za intelektualnu svojinu kao takav menjao formu i naziv ali već punih 99 godina radi ovaj važan „posao”. Prisutne (kako učesnike, tako i novinare) na ovu „činjenicu” je „podsetila” Danijela Zlatić Šutić, rukovodilac Centar za edukaciju i informacije (koji u Zavodu postoji od 2010. godine) da će ova ustanova u novembru proslaviti 100. godišnjicu svog postojanja i rada.
- Intelektualna svojina i njena zaštita imaju dugu tradiciju u našoj zemlji. Zavod je osnovan još 1920. godine. Ali, još i ranije, 1883. godine ljudi iz Srbije su učestvovali u osnivanju „Pariske unije” i godinu dana kasnije predstavnici Srbije su potpisali „Parisku konvenciju” o zaštiti industrijske konvencije, tako da naša tradicija seže i više od veka, istakla je ona.
Ipak, kako kaže, iako imamo dugi tradiciju tema intelektualne svojine je kod nas često zapostavljena ili makar nije u fokusu privrednika.
- Kada se radi razvoj inovativnih rešenja, prepoznatljivosti ili izrade dizajna određenih proizvoda njih privrednici često, napre „puste u promet” a tek potom razmišljaju o zaštiti svog proizvoda. Tada je najčešće već kasno, naročito kod patenta i dizajna. Cilj i tema ovog okruglog stola i radionica na njemu je da se pokaže kako zaštita intelektualne svojine može da bude sredstvo za unapređenje konkurentnosti a ne barijera. Kod nas se na nju gleda još uvek kao na neku vrstu „tereta” o kome privrednici moraju da „razmišljaju” kada osnivaju firmu, registruju delatnost, plaćaju poreze, moraju da vode računa o svim aspektima svog poslovanja… A, ovo može da bude usputni korak, sredstvo koje će im pomoći da obezbede ne samo svoju bolju konkurentnost već i da se osiguraju da ne budu „kopirani” kasnije od nelojalnih konkurenata, zaključuje Danijela Zlatić Šutić.
Pomoć malim i srednjim preduzećima
Na okruglom stolu Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja posvećenom intelektualnoj sredini prošle srede u Hotelu „Kragujevac” Dragan Vujović, samostalni savetnik u Fondu za inovacionu delatnost predstavio je Novi javni poziv Fonda koji je raspisan 15. juna za „Program ranog razvoja” i „Program sufinansiranja inovacija” a koji traje do 31. avgusta u 15 sati.
- Sredstva koja su izdvojena za ovaj Poziv iznose šest miliona evra i obezbeđena su iz budžeta Republike Srbije sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Što se samih programa tiče „Program ranog razvoja” namenjen je mladim srpskim preduzećima kao i start ap timovima koji kroz ovaj Program mogu da dobiju do 80.000 evra bespovratnih sredstava uz njihovo minimalno učešće od 30 posto, predstavio je ovaj naš sagovornik prvi Program Fonda.
Drugi, „Program sufinansiranja inovacija” namenjen je „zrelijim” kompanijama koje već uspešno posluju i one kroz njega mogu da dobiju do 300.000 evra bespovratne pomoći uz minimalno učešće od 30 posto ukoliko su privredno društvo mikro ili male veličine, odnosno minimalno učešće od 40 posto ukoliko su privredno društvo srednje veličine.
- Cilj oba ova programa je da pomognemo srpskim kompanijama da uspešno razviju svoje inovativne proizvode i da razviju efikasne kapacitete uz pomoć kojih če njihove inovacije da uspešno komercijalizuju u zemlji i u inostranstvu, kaže Vujović dodajući da Fond kroz ovaj Novi javni poziv nastavlja da radi ono što je radio svih prethodnih i nastaviće da radi i narednih godina u budućnosti. On je iskoristio okrugli sto i skup da pozove sve kompanije da se prijave za dodelu bespovratnih sredstava. Sve informacije i prijavni obrasci mogu se ponaći na veb stranici Fonda: www.inovacionifond.rs kao i detaljnija objašnjenja za korišćenje sredstava iz ovih programa.