Umesto da produbljuje svoju socijalnu ulogu država se sve više povlači, ponekad namerno otežavajući pristup pomoći socijalno ugroženim građanima
Međunarodni dan borbe protiv siromaštva – 17. oktobar Srbija dočekuje sa sve većim brojem realno siromašnih građana i sve češćim odbijanjem zahteva građana za dobijanje pomoći ili, jednostavno, otežavanjem uslova za njeno dobijanje.
Umesto da produbljuje svoju socijalnu ulogu i ide u susret socijalno ugroženim građanima, država se sve više povlači iz ove uloge, ocenjuju u udruženju A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava (Inicijativa A 11).
„Najveći problem je što nisu svi siromašni ljudi u sistemu socijalne zaštite. Nisu ni evidentirani kao ugroženi niti im država pruža pomoć. Neki od njih ni ne znaju da imaju pravo na pomoć, neki ne umeju ili ne mogu da podnesu zahtev, a negde postoji niz administrativnih prepreka koje izgledaju tako da kao da država „odvraća“ građane od toga da koriste svoja socijalna prava“, kaže Danilo Ćurčić, programski direktor Inicijative A 11.
Želeći da skrenu pažnju javnosti da siromaštvo nije lična stvar pojedinca, već da je posledica krajnjih povreda niza ljudskih prava i da je svakom siromašnom građaninu potrebna pomoć države, Inicijativa A 11 pokrenula je kampanju „Neprijatelj je siromaštvo a ne siromašni“ kroz koju javno postavlja pitanje – da li se država bori protiv siromaštva ili protiv siromašnih?
Kroz iskustva socijalno ugroženih građana kojima pruža podršku Inicijativa A 11 uviđa brojne zakonske ili birokratske prepreke koje ovim ljudima otežavaju mogućnost da dobiju neophodnu pomoć države.
„Da biste dobili novčanu socijalnu pomoć države koja iznosi 8.781,00 dinar vi morate da najpre dokažete da rođaci ne mogu da vam pomognu, a to znači da morate da tužite srodnike i donesete sudsku presudu koja to dokazuje. Dalje, centri za socijalni rad sprovode praksu „propuštene zarade“ pa imaju pravo da utvrde da vi niste hteli da radite, da ste namerno propustili priliku za zaradu, već ste došli da od države tražite pomoć. Potom, ograničen je broj dece u porodici koja mogu da dobiju novčani dodatak, kao radno sposobni novčanu socijalnu pomoć primate devet meseci, niko vas ne pita kako ćete živeti ona tri meseca“, objašnjava Ćurčić primere kroz koje država dodatno otežava pristup pomoći građanima koji su u potrebi, često urgentnoj.
Stiče se utisak da je siromaštvo stvar lične snalažljivosti i (ne)mogućnosti, a previđa činjenica da je ono sistemska pojava, za čiji nastanak i opstanak je odgovorno društvo, odnosno država. Forsira se narativ da su siromašni ljudi paraziti, da žive na grbači države, da država nema para za njih.
U Inicijativi A 11 upozoravaju da je ovo vrlo opasan i nepravedan pristup koji siromašne gura još dublje na marginu. „Mi nismo toliko siromašno društvo da ne možemo da pomognemo najsiromašnijima među nama. Moramo da bolje raspolažemo javnim novcem i drugim resursima, jer oni pripadaju svima i svi se možemo naći u stanju potrebe i želećemo da nam naša država pomogne da to prevaziđemo“, kaže Ćurčić.
Inicijativa A 11 je još 2018. godine zatražila od države da ratifikuje jedan važan međunarodni dokument – Opcioni protokol – koji bi podigao stepen zaštite ekonomskih i socijalnih prava građana u Srbiji. Ratifikovani Opcioni protokol pri Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima građanima i građankama Srbije omogućio bi da, kada ne mogu da dobiju zaštitu od domaćih sudova, tu zaštitu potraže pred Komitetom Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava.
Ove godine, Inicijativa A 11 organizovaće 20. oktobra 2021. konferenciju kojoj će prisustvovati predstavnici najvažnijih državnih institucija, udruženja, sindikata, akadamske zajednice i drugih na kojoj će se razgovarati o unapređenju sistema zaštite socijalnih prava i konkretnim predlozima koje treba preduzeti tim povodom.
Foto: a11initiative.org