O štetnosti pojedinih aditiva, podizanju svesti, informisanosti o sastavu proizvoda koje unosimo u svoj organizam i napravljenoj aplikaciji govorila je Hristina Lazarević Milošević, magistar farmacije i student mastera na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu u oblasti ishrane i suplementacije.
Naša sagovornica je i jedan od predavača u oblasti apiterapije pod okriljem fondacije API BEO, drži predavanja o tome koliko su pčelinji proizvodi korisni za zdravlje i kako se mogu korisiti za preventivu i jačanje imuniteta. Hristina je, takođe, kreator aplikacije „Izbegni aditiveˮ i autor stranice „healthandmore.rsˮ na društvenoj stranici Instagram.
Posle petogodišnjeg rada u apotekarskim ustanovama, Hristina je poželela da stečena znanja iz formalnog obrazovanja i prakse prenese u sopstveni posao, te se tako javila želja za pokretanjem instagram stranice, a kasnije i spomenute aplikacije. Ideja je nastala za vreme karantina u toku pandemije. Okružena biljakama u svom dvorištu, došla je na ideju da malo više istražuje o njima, iako je imala znanja koja je ponela sa jednog fakultetskog predmeta o lekovitosti biljaka, trebalo je detaljno proći različita istraživanja i osmeliti se o tome progovoriti na jednoj društvenoj mreži.
Prevenstveno je na svojoj stranici pričala o lekovitosti biljaka, da bi shvatila da je uzaludno govoriti ljudima koliko biljke mogu da pomognu ako sa druge strane mi unosimo dosta toksina, iz hrane, suplemenata, različitih napitaka.
- Tako sam shvatila da na prvom mestu moram edukovati naciju po pitanju toksina koji stižu do našeg organizma, pa tek onda se posvetiti lekovitosti biljaka, što jeste moj cilj u narednom periodu.
Hristina se osvrnula na to da danas postoje brojne mogućnosti da mladi iskoriste znanja stečena kroz obrazovanje i da njen primer pokazuje kako se dobra ideja može pretvoriti u ozbiljnu firmu i posao.
- Znala sam da mogu biti mnogo korisnija kada bih imala priliku da jasno izrazim svoje mišljenje i da ljudima objasnim na koje načine, pored konvencionalnih lekova i suplemenata, mogu dodatno ojačati svoje zdravlje i na koji način se mogu posvetiti jačanju i čišćenju svog organizma. Ovaj posao mi donosi mogućnost da naciji pomognem u podizanju svesti po pitanju toksičnih supstanci, a mnogim ljudima mogu da obezbedim dodatni prihod, tako da mi je jako drago da je sve ovo zaživelo.
Kroz svoju stranicu i aplikaciju bavi se raznim toksičnim materijama i aditivima, objašnajvajući koju opasnost mogu predstavljati za naše zdravlje, a posebno se osvrće na štetnost titan-dioksida. To je jedan aditiv, pod oznakom E171, kaže Hristina, naglašavajući da je u zemljama Evropske unije u hrani potpuno zabranjen. Kod nas kasni zakonska regulativa i to nije usvojeno. U Francuskoj je taj aditiv zabranjen u 2020. godini, a kod nas ljudi ga unose što kroz hranu, što kroz suplemente. Ovaj aditiv je jedna bela boja koja se dodaje u suplemente da bi se obojila kapsula, nalazi se u žvakama, u mnogim mlečnim proizvodima, pavlakama za kuvanje, ima ga u pastama za zube koje koriste i deca. Nalazi se i u suplementima za trudnice.
Hristina smatra da je to veliki problem, jer je u pitanju genotoksična supstanca čiji efekat mi ne vidimo trenutno, efekat se može ispoljiti i posle 15, 20 godina. Studijama i istraživanjima je dokazano da prodire kroz placentu.
- Jedan od razloga zašto sam ušla u celu ovu priču jeste što su meni kao trudnici bila preporučena tri preparata koja su u sebi sadržala titan-dioksid. Već tada sam bila upoznata sa štetnošću ovog aditiva i nisam želela da ga koristim. Veliki borj trudnica koristi suplemente sa ovim aditivom, smatram da to moramo da promenimo.
Treba napomenuti da se titan-dioksid u tim suplementima ili hrani, piću, nalazi u dozvoljenim bezbednim dozama, međutim, problem nastaje kada trudnica ili bilo ko drugi uzima i kombinuje više različitih proizvoda sa ovim aditivom. Tada niko više ne može da proceni koja je količina aditiva unesena na dnevnom nivou.
- Mi kao potrošači nemamo informaciju u kojoj dozi, u kojoj količini je taj titan-dioksid dodat u hranu ili suplement. On je uključen 1994. godine u upotrebu i tada je dozvoljen i pušten kao bezbedan, u prvih par godina nije se znalo da je štetan, a onda 2008. kreću najranija istraživanja u kojima naučnici upozoravaju o genotoksičnosti.
Na prvom mestu, kaže naša sagovornica, treba izbaciti ovaj aditiv, a zatim i mnoge druge. Ako ne možemo da promenimo tržište, onda možemo da biramo koje proizvode unosimo u naš organizam.
- Mogu reći da ogroman broj proizvođača, čak i u Srbiji, izbacuju titan-dioksid, a i mnoge farmaceutske kompanije su upućene u štetnost i same ga isključuju. Sada je jasno naglašeno, stoji oznaka „bez TiO2ˮ, dosta se podigla svest i kod proizvođača.
Aplikacija „Izbegni aditiveˮ je napravljena kako bi olakšala ljudima da prepoznaju koji su aditivi štetni, a koji nisu. Na telefonu, u par klikova, mogu se lako pretražiti, samo je potrebno ukucati oznaku ili naziv aditiva i aplikacija izbacuje šta on predstavlja i kakav je status: ukoliko je crvenom bojom označeno to znači da je potencijalno štetno za zdravlje, narandžasta boja je delimično potenicijalno štetno i zelena boja označava dozvoljenu upotrebu i bezbednost za naše zdravlje. Aplikacija je besplatna i može se preuzeti u Google Play prodavnici ili App store sistemu.
Hristina dodaje da sa timom radi na nadogradnji aplikacije, uskoro će sadržati korisne priče o ishrani, biće različitih priča o aditivima, a u sklopu aplikacije biće dodate i „zdravije preporukeˮ, odnosno preporuke svih onih „zamenskihˮ proizvoda koji ne sadrže aditive.
- Taj segment „zdravije preporukeˮ želela sam da inkorporiram u aplikaciju kako bih podržala proizvođače koji imaju svest o tome.
Sagovornica podcrtava da ima dosta bezbednih aditiva i dosta supstanci za koje ne postoje istraživanja koja kažu da mogu biti štetna po ljude.