„Od siline detonacije zatresli su se prozori na kućama i zgradama u Kragujevcu, a desetak minuta nad gradom se vio gust oblak crnog dima“, svedočio je novinar Politike u svom tekstu o eksploziji u vojnom objektu Tehničko-remontnog zavoda, u Medni. O nesreći koja je poslednjeg februarskog dana 2017. godine potresla i uznemirila Kragujevčane, izvestili su svi nacionalni mediji. Brojni reporteri javljali su vesti o broju poginulih i povređenih radnika, uništenim objektima, opasnosti od novih detonacija, planovima za raščišćavanje i sanaciju…. Na terenu, međutim, nije bilo novinara lokalnih redakcija koji bi građanima pružili odgovore na pitanja o kojima nisu mogli da se informišu na nacionalnim frekvencijama. U tom trenutku, obe gradske televizije bile su bez signala, većina radio stanica emitovala je samo komercijalni muzički program, a internet portali, sa i inače ograničenim kadrovskim kapacitetima, nisu bili u stanju da samostalno obrade sve značajne teme. Građani su tragali za informacijom više, pa su ubrzo nakon vojnog objekta u Medni eksplodirale i društvene mreže. Poput požara širile su sedezinformacije i lažne vesti, rasla je panika i strah, a u komentarima je sve češće provejavalo pitanje: Kako je moguće da grad od blizu 200.000 stanovnika ostane bez lokalnih medija koji bi ponudili relevantne informacije?
Iako se u međuvremenu puno toga promenilo na kragujevačkoj medijskoj sceni, ispostavilo se da ovaj događaj iz bliske prošlosti očigledno nije bio dovoljna opomena i signal nadležnima da je neophodno uspostaviti održiv sistem lokalnog javnog informisanja, koji će građanima u svakom trenutku garantovati pristup objektivnim, pravovremenim i potpunim informacijama. Naime, u nedavno predstavljenom Planu razvoja Grada Kragujevca za period 2021- 2031. oblast informisanja je potpuno izostavljena. Iako je izradi ovog planskog dokumenta prethodila socio-ekonomska analiza i pregled postojećeg stanja kojim je obuhvaćeno i informisanje, kako se moglo čuti na javnoj raspravi, taj deo je “zbog greške u prelomu” “ispao” iz verzije koja je predstavljena javnosti. Istovremeno, problem nedovoljne informisanosti građana identifikovan je kao slabost u više različitih sektorskih SWOT analiza. U oblasti privrede i preduzetništva navedena je „nedovoljna medijska afirmacija uspešnih preduzetnika“, a u analizi sektora infrastrukture i ekologije kao slabost je prepoznata „nedovoljna informisanost građana i nedostatak učešća javnosti u donošenju odluka u pitanjima zaštite životne sredine“. U oblasti kulture jedna od slabosti je i „nedovoljna informisanost dela građanstva o kulturnim događajima“, kao i „nedovoljna promocija događaja i kulturnih dešavanja”. I pored toga, među prioritetnim ciljevima u oblasti vanprivrede i razvoja društvenih delatnosti, u Planu razvoja Grada Kragujevca za period 2021- 2031 nema ni jednog koji se odnosi na informisanje.
Zbog toga je udruženje Res Publika, tokom javne rasprave, lokalnoj samoupravi dostavilo svoj predlog za dopunu plana, u kom je kao prioritetni cilj definisano “Kreiranje povoljnog okruženja za rad slobodnih i nezavisnih medija i informisanje građana u javnom interesu“, sa kompletnim obrazloženjem i merama za njegovo ostvarenje. Smatramo da uspostavljanje održivog sistema finansiranja proizvodnje medijskih sadržaja u skladu sa profesionalnim standardima, unapređenje i efikasnija primena relevantnih medijskih propisa, povećana transparentnost i pokretanje javnog dijaloga o prioritetnim temama, doprinose kvalitetnom javnom informisanju građana i građanki Кragujevca. Sem toga, kao udruženje koje je već sedam godina posvećeno unapređenju lokalnog javnog informisanja i zaštiti javnog interesa u medijima, spremni smo da istraživanja i preporuke koje smo do sada izradili stavimo na raspolagnje lokalnoj samoupravi kao naš doprinos kompletiranju plana.
Obrazloženi predlog Res Publike kao doprinos javnoj raspravi o Planu razvoja Kragujevca 2021-2031. objavljen je na internet portalu udruženja