(28. 07.1955. – 2. 02. 2025.)
Dugogodišnjaj službenica opštine Kragujevac i poreske uprave grada. Prvi licencirani poreski savetnik u Srbiji.
Retko se iznedre takva prijateljstva između dve potpune suprotnosti. Da se ranije pojavio Tik Tok, ona bi sigurno bila pobednik objavljujući originale našeg druženja. FB koji je obožavala, emitovao je iluziju raja na zemlji. Uporedo je tekao život nalik reforma torti neveštog poslastičara, sa previše tvrdih kora i po malo slatkog fila. Nije bila ljubitelj slatkiša, ali tu je volela.
Nisam vešt pisac, iako bi samo od naših dopisivanja mogao da se stvori jedan preozbiljan roman. Pokušaću da insertima iz svojih beleški dočaram bar obrise te nesvakidašnje ličnosti.
Kajče, mnogo sam bolesna.
Ne zezaj!
Ozbiljno, imam karcinom.
Ma daj ne mlati, sigurno je neka greška.
Nije. Možda godinu preguram.
Ne lupetaj, kakva bre godina? I da je tako, lečićeš se. Ne umiru svi pobogu?
A ona na sve ovo obori glavu videvši da me je razbila.
Kad dolaziš? Dobro sam ali će mi opasti moja predivna kosa.
Stižem odmah.
Pogledaj (provlači prste kroz kosu i pramen joj ostaje u šaci).
Ne drami! Kosa raste. Ionako ti je predosadna ta decenijska frizura. Bićeš kul ćelava, samo dobre, velike minđuše i crveni karmin.
Kretenu! Jel ti nije teško da mi poskidaš ovo i obriješ mi glavu? Diži se. Jaooo kako sam grozna.
Gluposti, odlično ti stoji. Uostalom možeš da se vratiš omiljenim ti turbanima.
Da li ću dočekati Novu godinu?
Znaš koliko volim da je sve okićeno…
Ne ovu, još nekoliko sigurno.
Ti si predivan, ludi optimista. Volela bih i ja ali teška posla. Mada… pa i nije baš malo da dozivis 70, je l’ da?
Prestani sa tim umiranjem više i diži se!
Ne mogu sad, ajde sutra, obećavam. Sedi još malo gde žuriš?
Nigde, ukoliko ne prestaneš da unapred umireš. Da li je možda trebalo da živimo kao Božana? (prva komšinica koja nikada nigde nije išla i uživala pevajući dok kuva i čisti)
Zasto ti to pada na pamet? Pa ona je uvek bila srećna.
Ni mi nismo bili stalno nesrećni pobogu?
Ali imali smo poprilično teške živote.
Poprilično? Ooozbiljno teške. Pa zašto bre Kajče?
Tako nam je valjda zapalo. Stići će odgovori nekada. Nešto je verovatno trebalo da naučimo, inače…
Ali ubrzo ću umreti Kajo i znam da ćeš biti mnogo tužna.
Opet o umiranju? Jel smo bili tamo pa znamo da je loše?
Znam, nego brinem sta će ova deca posle.
Baš se radujem što idete u Kinu. Sve mi snimaj i izljubite Julišku. Malo mi je žao sto ne stigoh tamo.
Stići ćeš ne bedači, na proleće si ko nova!
Jaaao Doha, tamo nismo bile. Uspori malo da razgledam te ćipurčiće.
Brže gledaj, 45C je, gorim.
Tu, tu Aladinovu lampu mi donesi.
A gde beše onaj mačkicin šeširić? Divno će mi stajati uz ovaj komplet za plažu. Ala smo debeeeleee! Izvini, šta se desilo sa one dve lepe žene?
Pogledaj predivni sneg kako veje (skakuće od sreće sa Sofijom).
Nisi normalna definitivno, sutra putujemo kući kroz Alpe?
Pa produžićemo još malo iako ćeš ti to da provozaš lagano.
Kajo, upozoravam te da voziš iza čistača, ipak je ovo Brener! Ne pretiči ga kretenu!
Jel ti Kajo uopšte jedeš nešto? Istopila si se čoveče. Da ti postavim imam odlično… mogu misliti kako je tebi kad se ja raspadam od tuge.
Da li veruješ da nikad nisam bila na Meteorima? Idemo ujutru, tu smo na dva sata.
Bar si naučila da se krstiš za sve ove godine.
Jel si bila nekad u Guči? Ja, veruj mi, nisam.
Jesam davno i nevidjena je gužva.
Zašto li ja mnogo gde nisam stigla?
Zašto? Pitaš gluposti. Zato što si radila u državnoj firmi i striktno spavala od 3 do 5 popodne. Zato što si sama kuvala i čistila, što nema čoveka u gradu kome nisi dala poreski savet, zato što te je vojska naroda svakodnevno smarala. Zato što si sumanuta i obožavas poreze? Pazi žena koja se zaljubi u porez? A ja kreten? Pa kako tebe da nazovem onda? I kako onda da stigneš bilo gde?
U pravu si. Možda je ipak trebalo da ja budem advokat?
Ova deca su stvarno nepodnošljiva! Strahinja je opet pravio žurku i kuća je okrenuta naglavačke. Senka je ponovo ljuta na mene a ja samo želim da bude srećna. Rekoh ti jednom da deca i život nisu porezi pa da sve mora da bude tačno!
Kajče, mene će izgleda da uhapse.
Jel si kriva?
Nisam, pa ti bi znala.
Briga te onda. Smeštaju ti neku igranku i odigraj je. Moraće da te puste! Uostalom, eto prilike da odmoriš malo.
Idiote! Ali ide Uskrs, zadrzaće me sigurno za praznik.
Eto ekskluzive čoveče! Nikad nisi slavila Uskrs u zatvoru. Poslaću ti ukrase i čokoladne zečeve iz Bugarske da se zaraduju i čuvari.
Ti si stvarno luda žena!
Nisam. Rekoh ti davno da Kragujevac ne prašta uspeh! Ruši svakog avangardnog, mislećeg i sve što sluti na bolje. Imaš samo rikverc i ler. Ostale brzine se devastiraju. Hvalila si nužnost medija, da se ne skidaš sa TV ne bi li narod zavoleo poreze? Uzgred stajling u fulu za koji niko ne zna da se metraža za rukav hitno šalje iz Sofije. Prazne glave kalkulišu svaki komad misleći da su to milioni, prate uzgred fb i iluzije koje im emituješ i eto ti čas slike-aaa, pa ova mulja nešto debelo. Ne zna zlobna glava da od kad si se rodila umeš od dve stare ešarpe čudo da napraviš. Postaješ popularna, možes ne daj Bože za gradonačelnicu da se kandiduješ a ne moramo da kupujemo glasove. Tvoje roze naočare Mirjana su te dovele u surovu realnost. Ponesi dovoljno cigara i idi dignute glave!
Ali Kajo zamisli decu? Biće psihički unakažena.
Nit’ su više deca, niti su glupi. Shvatiće vremenom tu mizeriju.
Čokoladni zečevi su stigli na vreme.
Jel imas bolove?
Nemam.
Odlično. Nešto si zle volje? Mnogo razmišljaš?
Kako da ne razmišljam?
I? Šta si smislila?
Kako je uopšte do ovoga došlo?
Kako? Pa koji stres ti je razbio telo?
Ne znam.
Znam ja. Zatvor draga! Srušili ti sneška, ponizili te, obrukali javno u palanci, pokušali da te ponište, godine suđenja ni zbog čega. Zato!
Vrlo moguće, Kajo.
Ko je ova sa šeširom u džokejkama i predobrim čizmama a stigla bez konja? Drugarica moje sestre, zajedno su na pravnom, uče. Nekih sedamdesetih kada sam je prvi put srela kao derište.
Danas sam sigurna da je njen Pegaz sve ove godine čekao i odjezdio sa njom na dobro mesto. Slaće i izvore i munje po zasluzi svakom.
Vječnaja pamjat.
Neka joj je večna slava i hvala joj. Za divne trenutke koje sam imao prilike da provedem sa njom. Mnogo, ali mnogo mi je žao. Hvala ti Kajo na ovim redovima i na podsećanju kako je ona živela život. Ima li smisla reći da je život nepravedan. Eh…
moja školska drugarice…