Centar za molekulsku medicinu i istraživanje matičnih ćelija, kao jedan od akreditovanih centara izvrsnosti pri Fakultetu medicinskih nauka, čini dvadesetak istraživača, uglavnom profesora fakulteta, i otprilike toliko studenata doktorskih studija čiji je istraživački rad u funkciji izrade doktorskih teza. „Molekularci” su svojim naučno-istraživačkim radovima koji su publikovani u svetski prestižnim stručnim časopisima značajno doprineli da se kragujevački Univerzitet, a najviše zahvaljujući FNM, već godinama dobro kotira na respektabilnoj Šangajskoj listi u oblasti kliničke medicine.
Naš sagovornik je redovni profesor dr Ivan Jovanović, njegove oblasti su mikrobiologija, imunologija i onkologija – sve u jakoj funkcionalnoj vezi. Sva akademska zvanja stekao je na fakultetu u Kragujevcu, diplomirao 2006. doktorirao 2011. i za dve godine završio specijalizaciju. Do sada je objavio oko 70 naučno-istraživačkih radova u časopisima sa najpoznatije SCI liste i još pedesetak drugih.
Profesor Jovanović bio je rukovodilac tima čiji je projekat na temu kovid virusa podržao Fond za nauku Republike Srbije, a rezultati istraživanja dobili su veliki svetski publicitet. Time i počinjemo ovaj razgovor.
- Kada je počeo kovid pojavila se i velika potreba za ispitivanje novog virusa. Onda je Fond za nauku Republike Srbije raspisao konkurs za takve projekte i mi smo među prvima konkurisali i bili prilično iznenađeni što smo dobili taj projekat. To je jedini projekat koji je dodeljen van Beograda, a radili smo ga u saradnji sa VMA i Državnim univerzitetom u Novom Pazaru. Suština je ispitivanje povezanosti imunskog statusa pacijenta sa težanim i ishodom bolesti. Činjenica je da ne odgovore svi podjednako na bolest, neki razviju teže, neki blaže forme. Danas znamo da je glavni razlog za to intenzitet i kvalitet imunskog odgovora pojedinca – kako odreaguje njegov imunski sistem na virus i to je očigledno povezano sa težinom i ishodom bolesti.
Šta ste kroz istraživanje konkretno otkrili?
- Naši prvi rezultati koje smo publikovali krajem prošle i početkom ove godine su zaista bili neverovatni zato što smo mi prvi opisali dva jako važna molekula i njihovu ulogu u kovidu, jer je poznata uloga tih molekula u nekim drugim bolestima. Ali, mi smo prvi u svetu koji su definisali njihovu ulogu u kovidu. Drugi deo istraživanja, ne manje važan, koji je sada u završnoj fazi, jeste ispitivanje predispozicije za težinu bolesti. Mislimo da postoji imunogenetska predispozicija da li će osoba dobiti težu ili blažu formu bolesti. Ako znamo predispoziciju, mi u startu možemo mnogo boljim monitoringom ili intenzivnijom terapijom da sprečimo da ta osoba dobije težu formu bolesti.
Rezultat vašeg istraživanja otkrio je nešto paradoksalno – da što je imunski odgovor jači, to je pacijent u većem zdravstvenom riziku. Je li tako?
- To zvuči paradoksalno zato što u najvećem broju slučajeva imunski sistem je taj koji nas štiti od infektivnih bolesti, onih koje izazivaju bakterije, virusi, paraziti – svi mikroorganizmi. I što je jači imunski odgovor, to će brže bolest da prođe, ali postoje stanja koja su posledica snažnog i neprikladnog imunskog odgovora. Na primer, alergijske bolesti. Alergija je neadekvatna reakcija našeg imunskog sistema protiv alergena, što je jača ta reakcija, to će biti teže stanje. Jedan od takvigh primera je i kovid, jer većina posledica zbog kojih su pacijenti hospitalizovani , a to su uglavnom bile fibroze i oštećenje pluća, što onemogućava disanje, pa su zato bili na veštačkoj potpori kiseonikom, nastali su zato što je imunski sistem tog čoveka u borbi protiv virusa oštetio, ne samo virus, nego i neke organe. Onda imamo paradoksalnu situaciju da snažan imunski odgovor koji bi trebalo da znači brzu eliminaciju izazivača bolesti, u ovom slučaju znači oštećenje tkiva i lošu prognozu za pacijenta.
Koliko ste do sada publikovali radova istražujući kovid?
- Za sada tri u vrhunskim časopisima i još bar toliko je u procesu publikacije.
Kakav je odjek naučne javnosti, ne samo u zemlji, nego i u svetu, na te vaše rezultate?
- Dovoljno je reći da smo prvi u svetu opisali uticaj tih molekula na kovid virus i zato su naši radovi veoma čitani i dosta citirani. Nama je drago zbog toga što smo uspeli da jako brzo dobijemo projekat, i brzo reagujemo i prvi objavimo tako nešto. Naravno da su reakcije javnosti dobre i da smo zbog toga dodatno prepoznatljivi, i Univerzitet u Kragujevcu, i Fakultet medicinskih nauka, i naš Centar izvrsnosti.
Vi ste se bavili i istraživinjem genetskih predispozicija za razvoj i posledice virusa kovid. Šta pokazuju rezultati?
- Geni nam daju predispoziciju kako će naš imunutet da reaguje. Kao što smo rekli, burnija reakcija našeg imunskog sistema je očigledno loš prognostički znak za kovid. Zna se da određena genetska predispozicija određuje kako ćemo da reagujemo, jače ili slabije, na kovid, te je to bio cilj drugog dela istraživanja – da pokažemo koji je to imunogenetski obrazac koji predisponira težu bolest, da bi se reagovalo na vreme, i terapijski i moritoringom, da se ti pacijenti što pre hospitalizuju, da se ne dovedu do teže forme bolesti.
Kada govorimo o naučno-istraživačkom radu insistiramo na tome koliko ti radovi doprinose kliničkoj medicini, i kako i kada. Koliko treba da prođe vremena?
- Pošto pričamo o medicinskoj nauci, cilj je da se pomogne obolelima, konkretno sada pričamo o kovidu, da pre ili kasnije uđe u kliničku praksu. Taj put nije uvek jednostavan, svako naučno dostignuće ne stigne neminovno do kliničke prakse, ali mnogi stignu. Svima nama je cilj da ono čime se bavimo jednog dana konkretno pomogne pacijentima. Molekuli koje smo mi ispitivali nisu deo standardne kliničke prakse, to je nešto novo. Da li će i kada ući, to je pitanje na malo dužem štapu i to zahteva dodatna predklinička i klinička ispitivanja, što je malo duži put koji zahteva i komercijalizaciju – uključivanje i farmacije. Između ostalog, treba i novca za sve to.
Rekli ste da privodite kraju još neke radove koji se odnose na kovid. Ima li novih saznanja iz dalje faze istraživanja?
- Još tri-četiri rada su napisana i poslata u časopise na recenziju. Oni podrazumevaju ispitivanje još nekih molekula koji nisu opisani i njihovu ulogu u kovidu i ušli smo malo detaljnije u ispitivanje konkretnih ćelija imunskog sistema koje su uključene u sve to. Da ne bi čitaoce dodatno zbunjivali – ušli smo dublje u imunologiju i imunogenetiku, odnosno u ispitivanje mehanizama kako zaista nastaju oštećenja. Kovid polako gubi na aktuelnosti, mada ga još uvek ima, ali ne znači da su ovi drugi rezultati manje važni.
Vi se duže vremena bavite onkoimunologijom, odnosno uticajem imuniteta na nastanak i razvoj tumora. Ima li izgleda da će nauka naći odgovore za ove vrste teških oboljenja?
- Mi verujemo u istraživanje i da će nauka dati odgovore na sva pitanja. Maligne bolesti predstavljaju najveći zdravstveni problem, one nisu u svim zemljama u svetu na prvom mestu, nego su to kardiovaskularne bolesti. Ali, kako godine prolaze trend je takav da će za nekoliko godina ili desetinu godina biti najveći zdravstveni problem u svetu.
Zašto je vaša procena takva?
- Narod sve češće oboljeva od malignih bolesti jer smo mi izloženiji lošim spoljnim faktorima, onome što može da indukuje transformaciju normalne u malignu ćeliju, a to su stres, svi oblici zračenja, mnogo toga unosimo i hranom, pogrešan način pripremanja hrane i mnoge drugog, da ne načinjemo ekološke teme. Nažalost, to je ogroman, ako ne i najveći zdravstveni problem. Dodatni problem je što su maligni tumori različiti, nije isto sagledavanje tumora i terapije tumora dojke, pluća, debelog creva, jetre… Svaki lokalitet je priča za sebe i kod svakog obolelog je tumor priča za sebe, tako da je budućnost u takozvanoj individualnoj terapiji prema pacijentu. To je jako skupo, ali nije nemoguće.
Vi i vašpi saradnici dugo se bavite istraživanjem tumora dojke. Na koji način?
- Bavili smo se istraživanjem da li postoji način da se pojača imunitet da bi mogao da se uspori, nažalost ne da se zaustavi tumor dojke, brzinom progresije tumora i kako bi budući agensi mogli da se koriste za terapiju takvih bolesti. Imunitet dosta može da utiče na progresiju tumora. Što je jači imunski odgovor, to će tumor sporije da napreduje, što je suprotno od kovida.
Najaktuelnije iz moje perspektive, što smo i publikovali, je upotreba novih terapeutika za tretman tumora dojki. Postoji jedno monoklonsko antitelo koje se zove PD1, koje je napravilo pravu revoluciju u svetu. Za mnoga velika medicinska dostignuća dobije se Nobelova nagrada 20-30 godina kasnije, a najbrže dodeljena Nobelova nagrada je za otkriće tog monoklonskog antitela, nekoliko godina po otkriću. To antitelo drastično pojačava imunitet i drastično usporava rast tumora i danas je ono deo kliničke prakse za neke vrste tumora. Mi smo ispitivali kombinaciju korišćenja tog antitela, koje je komercijalno dostupno i koje se koristi u praksi, sa još jednim blokatorom i pokazali da ako se koriste dva antitela – dvostruka blokada daje mnogo bolje rezultate, a manju količinu neželjenih efekata. To smo publikovali i za taj rad smo nagrađeni za najbolje istraživanje iz oblasti onkoimunologije za 2022. godinu od borda urednika časopisa „Science”. I na to istraživanje posebno smo ponosni.
Da li i kod tumora dojke nasledni faktor, odnosno genetika, ima svoj uticaj?
- Svakako. Kao što sam već rekao, postoji predispozicija svakog od nas pojedinačno da imunski sistem drugačije reaguje. Od te reakcije zavisi kakav će biti ishod, a za svaku reakciju našeg imunskog sistema nasledni faktor ima bar pedeset posto uloge, a pedeset posto su neki faktori okoline, način života ili izloženost štetnim efektima.
Fakultet je, po oceni upućenih, dobar potez napravio 2005. godine otvaranjem doktorskih studija. Time je data šansa daljem usavršavanju vaših, ali i studenata koji su osnovne studije završili na drugim fakultetima.
- Od trideset do pedeset procenata svake godine na doktorskim studijama bude onih sa drugih fakulteta, što jasno govori kakav je brend Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu. Iako imaju doktorske studije i drugi medicinski fakulteti, oni su sa mnogo manjim budžetom i sa manjim brojem projekata. Ideja da se novac kojim studenti plaćaju školirinu na doktorskim studijama „pumpa” u istraživanja i tim novcem finansiraju njihove doktorske disertacije – jeste genijalna. Nauka je užasno skupa, aparati su skupi, hemikalije su skupe… Ta tradicija je krenula od dekana Nebojše Arsenijevića, preko Predraga Čanovića i sada preko Vlade Jakovljevića.
Čekamo, doduše već godinama, da se otvore Centri izvrsnosti, pa i da vaš Centar za molekulsku medicinu i ispitivanje matičnih ćelija dobije bolje uslove za rad. Nadate li se i vi tome?
- Ideja i izgradnja nove zgrade Centara izvrsnosti traje već deset i kusur godina. Ja sam imao tu privilegiju da budem predstavnik ovog fakulteta, išao sam jednom nedeljno u građevinsku kuću koja je pravila projekat za zgradu i prilagođavali je našim potrebama. Kada sam kao stručni konsultant fakulteta, koji se pitao kakav će biti raspored prostorija, ifrastruktura i slično, bilo mi je veliko zadovoljstvo što sam deo tima na tom projektu.
Zgrada se građevinski privodi kraju, a kako ćete je opremiti?
- Ideja je bila da Srbija dobije svoju banku matičnih ćelija, koja bi finansirala i sebe i čitav istraživački centar, da se napravi veliki istraživački blok gde će se smestiti centri izvrsnosti, ono što je danas najbolje naučno u Kragujevcu, pre svega na Fakultetu medicinskih nauka, da se dobije bolji prostor, a pre svega oprema. Mi i sada sa ovom opremom postižemo rezultate, objavljujemo radove u najboljim svetskim časopisima, za naše uslove, za Srbiju, mi smo super. Zamislite nas sada sa opremom vrednom dva miliona dolara šta bismo mogli da uradimo, samo kada bi nam neko dao tu opremu.
MLADE SNAGE: NEVENA GAJOVIĆ I ANĐELA PETROVIĆ
Budućnost imunologije i njihova budućnost
Većina naučnih istraživanja radi se timski, a u timu profesora Ivana Jovanovića, pored ostalih, su docentkinja dr Nevena Gajović (35) i saradnica u nastavi Anđela Petrović (28). Svima je u fokusu tumor dojke i uticaj imuniteta na njen nastanak i razvoj, a posebno je zanimljivo da je Jovanović bio mentor Neveni, a ona je sada mentor Anđeli. Tako se pravi jedan niz vezan čvrstim karikama, koji garantuje pre svega kvalitet, kontinuitet u radu i pripremanje novih kadrova.
Nevena Gajović diplomirala je na FMN 2013, doktorirala 2018. godine iz oblasti mikrobiologije i imunologije.
- Ja sam malo proširila priču u odnosu na profesorovu disertaciju, pa sam povezala tumor dojke i dijabetes, a obe bolesti su ekstremno prisutne u svetu. Znalo se da pacijenti koji imaju dijabetes mnogo brže razvijaju tumor i onda smo konkretno ispitivali koji su to faktori u okviru dijabetesa koji mogu da stimulišu rast tumora dojka. Naveli smo konkretne hemijske molekule, da ne navodim njihove stručne nazive, i pokazano je da dijabetično stanje vrlo specifično uvodi pacijenta u jedan vid imunosupresije. U tom stanju postoji dominacija imunosupresivnih ćelija. Treba da naglasimo da u okviru imunskog sistema nisu sve ćelije one koje nas štite od tumora, već postoje i one koje pripadaju imunskom sistemu, ali rade na našu štetu. U tumorskom modelu one štite tumorske ćelije. Konkretno, pokazali smo da dijabetični uslovi stimulišu produkciju određenih molekula koji forsiraju tumor da brže raste i da se brže širi i daje metastaze. Ukoliko bismo blokirali te molekule, što smo mi i pokazali, onda imamo stanje gde će naše dobre imunske ćelije suprimirati rast tumora, objašnjava Nevena suštinu svog istraživanja.
Kaže da je dobar odnos sa kolegama i konkretna saradnja sa mentorom ključna stvar u naučno-istraživačkom radu.
- Podrška i prijateljski odnosi koji se stvore su krucijalani. Odlično je da imate slobodu da iznesete svoje mišljenje i da vas nije sramota što ste mladi i manje znate u odnosu na starije kolege, što je i normalno. Taj spoj energije mlađeg kolege i iskustva starijeg za mene je bilo najvažnije. U tom smislu ja sam imala mnogo sreće, jer čim sam došla pričala sam sa profesorom šta bi mogla da radim i meni se svidela ideja vezana za tumor dojke. Odmah po zaposlenju sam ušla u tu priču i krenuli smo sa eksperimentima. I više sam nego zadovoljna.
Kada je završila fakultet Klinički centar nije zapošljavao lekare i Nevena je kao odličan student upisala doktorske studije. Tada joj je odlazak iz zemlje bila poslednja opcija. A kako je danas?
- Otići na neko usavršavanje, na neku obuku, to je sasvim uredu. Jedne godine bila sam u Napulju u školi imunologije na kraćoj obuci. Nisu se stekli još uslovi za neke duže odlaske, ali da za stalno napustim ovaj fakultet – to mi nije ni na kraj pameti, tvrdi dr Nevena Grujović, bez obzira što su uslovi rada u bogatijim zemljama neuporedivi sa našim laboratorijama. Znamo gde živimo i kakve su nam mogućnosti, ne možemo mi da se merimo sa Kinezima i Amerikancima u smislu njihove tehnologije, ali pariramo koliko možemo i prepoznatljivi smo u svetskoj nauci, zaključuje Nevena.
Anđela Petrović je rodom iz Rekovca, odslušala je doktorske studije i sada privodi kraju doktorsku disertaciju.
- Nastavila sam Nevenin projekat i to je produbljivanje njene doktorske disertacije. Ona je dokazala koliko je dijabetes bitan za razvoj tumora, a mi se sada bavimo time kako metformin, javnosti poznatiji kao „glukofaž” – antidijabetski lek, jedan od najkorišćenijih lekova današnjice, može da stimuliše smanjenje tumora. Postoje istraživanja koja su pokazala da on može da suprimira rast tumora i mi se sada bavimo u kojoj dozi i na koji način može da stimuliše naš imunski sistem, objašnjava Anđela.
I ona je zadovoljna statusom i odnosom starijih kolega, profesora, mentora, koliko posvećuju pažnje mladim ljudima koji još uče.
- Imunologija spada u jednu od težih oblasti i manji broj studenata na doktorski studijama se opredeljuje za nju, ali sa druge strane to je pozitivno, jer profesori imaju neposredniji odnos sa vama i mogu više da vam se posvete. Manje su grupe. Nedeljno smo išli na sastanke, pisali seminarske radove i onda smo svi uspeli da pronađemo oblasti u imunologiji koje nam najviše odgovaraju. Imali smo prilike da upoznamo i profesore koji se bave onkoimunologijom, autoimunskim bolestima, pa smo mogli da se priklonimo onoj oblasti koja nam najviše prija. Tako sam ja došla u ovaj tim, kaže Anđela.
Zadovoljna je statusom i želi da ostane baš ovde, u Kragujevcu.
- Na fukultetu imamo dobre uslove za rad. Nauka daje slobodu i kreativnost u radu, zato što sami možete da dizajnirate istraživanja i eksperimente, da iskažete svoju kreativnost, uz veliku podršku mentora, profesora i celog fakulteta, zaključuje Anđela Petrović.