Imaju li radnici prava u Srbiji: Radničko pravo – pravo na pravo

Oko 1200 radnika u Srbiji godišnje zadobije teške povrede na poslu, ovo su podaci Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, a najveći broj povreda ima u velikim firmama koje imaju preko pet stotina radnika. Godišnje, kada je reč o krivičnoj odgovornosti, tek nekolicina odgovara. Mnogo je više prekršajnih postupaka, u kojima je više njih kažnjeno, a kazne su negde i manje od 100.000 dinara.

Jedan od učesnika debate „Radničko pravo – pravo na pravo“ bio je Jugoslav Ristić, dugogodišnji lider Sindikata „Zastava oružje“, danas u udruženju „Nova svetlost“, koji je u svojim istupanjima često isticao da nije za angažovanje radnika preko agencija i da je to „krađa tuđeg rada“.

• To je jedan oblik rada koji dovodi ljude u jedan krajnje zavisan položaj, jer njihov socijalni status, njihova primanja su potpuno nesigurna. To je bespotreban oblik zapošljavanja, jer ne postoji razlog da neki poslodavac zaposli nekog preko agencije, osim ako nešto hoće da učini loše ili da ih drži potpuno u nekoj nesigurnosti. To već dugo traje, navodi Ristić.

On je rekao da je to oblik rada u kojem radnik nije zaposlen kod poslodavca, već u agenciji koja može da ga svakog dana šalje kod drugog poslodavca, te je takav radnik lako zamenljiv.

Učesnica debate bila je i Milena Negovanović, nekadašnja zavarivačica u dve veće kragujevačke firme, koja je navela da je pri zapošljavanju imala velika očekivanja, a da se ona nisu ostvarila, kako po pitanju plate, tako i oko mogućnosti napredovanja.

Navela je i da su uslovi za rad bili teški, bez ventilacije i drugih neophodnih segmenata, te se odlučila da prestane da radi u datoj firmi. Trenuto se ne bavi zanatom za koji se školovala, ali od njega ne odustaje ukoliko se pojavi bolja prilika.

Iako mnogi misle da u Gradskoj upravi „cvetaju ruže“ kada je reč o plati, to je demistifikovao nedavno predstavnik Asocijacije samostalnih nezavisnih sindikata Srbije Novica Petrović, još jedan od učesnika debate. On je na jednoj od konferencija spomenuo da zaostaju za prosečnim zaradama.

• Prosek je negde oko 97.000 trenutno, a visoka stučna sprema u gradskim upravama ima oko 78.000, a srednja stručna sprema je negde na minimalcu, a ako od toga oduzmemo topli obrok i regres, u odnosu na republički prosek, onda srednja stručna sprema ima oko 32.000, a to je neka uvećana socijalna pomoć, rekao je Petrović.

On je naveo da se obim posla povećava, zapošljavaju se novi radnici, a sve je veći pritisak na dugogodišnje radnike. Govorio je i o svom specifičnom slučaju i lošim uslovima u kojima radi.

Povrede na radu pokazuju najteži položaj radnika u Srbiji, o tome svedoči još jedan učesnik debate Srba Josijević, koji oko dvadesetak godina radi kao sudski veštak za povrede na radu. Nakon obljavljivanja teksta o njemu na našem portalu, javilo se veliko interesovanje za Josijevićev rad.

• Nisam zamišljao da će taj kapitalizam biti u ovakvom obliku. Bio sam u nekim firmama, imao sam utisak da će da se pojave Marks i Engels na nekim vratima kada sam ušao u pogone. U kakvim uslovima ljudi rade, šta rade sve, kao da su neki robovi, ispričao je Srba Josijević.

Naveo je da treba da imamo kvalitetnu, a ne jeftinu radnu snagu, rekao da imamo zakone koji su dobro napisani, ali da dolazi do problema kod njegove primene.

Istakao je da mnogi radnici koji se ozbiljno povrede odustaju od tužbe iz različitih razloga, nekada zato što im je ostalo malo do penzije, nekada zbog stranačkog zapošljavanja.

Učesnik debate bio je i novinar iz Kragujevca, novinar Radara Zoran Radovanović, koji je nedavno objavio knjigu „Oružari – sindikalna borba“. Radovanović i danas prati položaj radnika, a on, čini se, nikako ne ide kao poboljšanju.

• Položaj radnika, privrede, ogledalo je sistema i ogledalo vlasti, naglasio je Radovanović.

On je naveo da je ova vlast prema radnicima nikada gora.

• U Srbiji položaj radnika, čoveka, nikada nije bio gori nego sada, ovde je čovek rob, zaključio je on.

Fotografije i video: Lazar Novaković