Direktor je i suvlasnik firme „KMC Invest“, uspešan je biznismen, čovek sporta, rođeni Kragujevčanin koji oseća klub jer je nosio dres Radničkog. Ovako je pre dve godine najavljen izbor novog generalnog direktora FK Radnički 1923. Igora Konatara.
Za te dve godine Radnički je ostvario istorijski uspeh ulaskom u Evropu, ali zbog toga što stadion „Čika Dača“ ne ispunjava uslove da se na njemu igraju utakmice Superlige, navijači putuju u druge gradove, Gornji Milanovac najčešće.
Klub je pre nekoliko dana obeležio i godišnjicu od dolaska trenera Feđe Dudića, za koga se vezuju takmičarski uspesi kluba. Direktor kluba Igor Konatar u razgovoru za Glas Šumadije podseća da to nije jedini jubilej:
- Obeležili smo, ne samo Feđin jubilej, nego i četiri godine koliko je ova uprava na čelu kluba i dve godine, koliko sam direktor. I sve je počelo pre četiri godine, dolaskom novih ljudi, postvljanjem jasnih ciljeva i četvorogodišnjeg plana, koji smo u potpunosti ostvarili.
Feđa je trener koga je sportski direktor Slavko Perović dugo pratio i verovao u njegove kvalitete i pre nego što je stigao u klub. On nam je to poverenje višestruko vratio i zajedno smo ispisali istoriju Radničkog 1923.
Slavko, Feđa, stručni štab i igrači su najzaslužniji za ispisanu sportsku istoriju i što FK Radnički po meni igra najlepši fudbal u Super ligi.
Igor Konatar i Slavko Perović
Radnički, ipak, utakmice ne igra na svom terenu. U toku je rekonstrukcija. Kada će se prva utakmica igrati na „Čika Dači“?
- Najverovatniji kada nam istekne kazna zabrane prisustva publike, koju smo dobili nakon utakmice sa Crvenom Zvezdom. Radovi bi trebalo da budu gotovi do kraja oktobra, a prva naredna utakmica, koju imamo pravo da igramo na domaćem terenu igraće se 2. novembra protiv Napretka iz Kruševca.
Uspeli smo, na inicijativu našeg kluba, da izlobiramo da i država i resorno ministarstvo shvate koliko je za Kragujevac važno da stadion „Čika Dača“ opstane.
Jeli to Vaša ideja?
- To je ideja svih Kragujevčana, a bio sam u prilici da, kao direktor kluba, to pitanje mogu da pokrenem, najpre pred gradonačelnikom Kragujevca, a kasnije da je predstavim i samom vrhu države. Razumeli su da je najlogičnije da „Čika Dača“ ostane kao trening centar, a da do izgradnje novog stadiona igramo tu.
Za to im jedno veliko hvala.
Ovaj kompleks je predivan i važno je da ostane kao simbol grada. Da danas ja, sutra neko drugi na čelu kluba, ima motiv da ulaže u kompleks stadiona „Čika Dača“. Neverovatno je šta sve u perspektivi ovde može da se uradi.. Ali, nemamo mnogo igrača koji su potekli iz naše škole i 90 odsto fudbalera je strane. Za njih ne izdvajamo samo za plate, već i za ishranu, smeštaj… U perspektivi bi trebalo razmišljati o smeštaju, objektu, što bi donelo značajne uštede. Radnički nikada u svojoj istoriji nije igrao u kontinuitetu duže od četiri godine u najvišem rangu. A ova ekipa na čelu Radničkog 1923 ne planira da se više bori za opstanak.
Mnogo je komentara na društvenim mrežama kada je o reflektorima reč. Navodno – postavljaju se uz teren, neće moći da se koristi atletska staza…-
- Čekali smo dugo reflektore punih 100 godina i jedva čekam da se upale. A negativnih komentara će uvek biti. Stručna lica koja su radila projekat procenila su da nije pogodno tlo iznad tribina za postavljanje betonskih stopa jer su tribine izgrađene na nasipu. Zbog toga je projektom predviđeno da se postave u okviru stadiona, ispod tribina. Neće, međutim, ometati publiku, niti je pipnuta atletska staza, već će i atletičari puštanjem reflektora u rad moći da treniraju i u noćnim terminima. Sada sređujemo zgradu u kojoj je atletski klub koju ćemo zajedno koristiti, biće rekonstruisana teretana i druge prostorije,fasada takođe trudićemo se kad i god budemo mogli, da pomognemo ne samo atletskom klubu već svim sportskim klubovima u Kragujevcu.
- Ovih dana imaćemo sastanak sa predstavnicima Knjaževsko srpskog teatra i videće se šta ćemo da uradimo za njih. Želimo da sada kada smo u situaciji pokažemo i socijalnu odgovornost.
Kada očekujete početak dugo najavljivane gradnje novog stadiona i na kojoj lokaciji?
- Prema informacijama koje imam, za novu lokaciju opredeljeno je Korman polje. Kako sam i sam iz sveta gradnje, mislim da je to dobro za Kragujevac. Uz taj stadion u perspektivi bi trebalo da se oplemeni čitava ta zona. Grad trenutno završava proceduru u vezi sa imovinom i stadion bi trebalo da počne da se gradi tokom naredne godine.
Tokom leta mnogi superligaši dobili su nove terene, pretežno sa hibridnom travom, ali ne i stadion „Čika Dača“. Šta je razlog?
- Do juna meseca postojao je plan da se „Čika Dača“ ruši i logično je da niko nije razmišljao ni o reflektorima, niti o zameni travnatog terena. U međuvremenu dobili smo reflektore zahvaljujući državi, odnosno fudbalskim savezima Srbije i Zapadne Srbije, pa smo smatrali da nema smisla da sada tražimo i zamenu travnatog terena. U planu je da se dosta toga na stadionu uradimo iz sopstvenih sredstava. Izboren plasman u Evropu, nikad jači sponzorski pul, transferi igrača i zahvaljujući gradu Kragujevcu, finansije u fudbalskom klubu nikada nisu bile bolje. Ni jedan superligaš ne dobija iz budžeta lokalne samouprave, koliko mi. To je sto miliona dinara na godišnjem nivou, dok od Fudbalskog saveza Srbije dobijamo oko 50 miliona dinara. Ispod dva i po miliona evra nemoguće je takmičiti se u Super ligi.
Da li je tačno da je, sem 550.000 evra za reflektore, sve što je do sada rađeno na stadionu, urađeno uz podršku sponzora?
- Mi smo od Fudbalskog saveza regiona Zapadne Srbije, pošto njima pripadamo, tražili reflektore. I ne znamo koliko oni koštaju, jer novac nama nije uplaćen, niti smo mi potpisali ugovor o izvođenju radova. Reflektore smo dobili.
- Do sada su postavljene 6.702 stolice i sve su platili sponzori: Bratislav Milanović, MIND grupa, Bratislav Lazarčević, vlasnik Tranava prometa, Milenko Marjanović – HTD Šumarice , Termo Gama, moja firma KMC Invest, … Radnički 1923 platio je samo njihovu ugradnju. Za severnu i južnu tribinu nedostaje oko 4000 stolica i trenutno smo u potrazi za dodatnim sponzorima, našao sam polovinu i verujem da će stadion pocetak novembra dočekati sa stolicama na svim tribinama. Kapacitet će biti oko 11.000 sedećih mesta. U narednih mesec dana biće vidljive TV loža, svečana loža, sanitarni kontejneri na svim tribinama… Uredićemo prilaze svim sektorima na tribinama. Prvi put imamo i nacionalne državne firme za sponzore i za nas finansijski najveće sponzorske ugovore-sponzore, MTS i Dunav osiguranje.
Radnički je ove godine ostvario i najveći transfer u istoriji kluba, pošto je vezista Milan Aleksić dogovorio prelazak u engleski Sanderlend. Koliko će taj transfer uticati na to da se u klubu lakše diše?
- Pre odlaska Milana Aleksića imali smo dva transfera – Vižđi Sahlija i Stojana Lekovića, gde ćemo prihodovati oko 500.000 evra. Milan Aleksić je ostvario za Radnički istorijski transfer od 2,8 miliona evra, plus potencijalnih milion evra u bonusima… Nije sav taj novac naš, ugovori nas obavezuju prema menadžerima, agencijama, igraču… Ugovori su transparentni i dostupni javnosti. Jedan deo novca od transfera Milana Aleksića doći će naredne, jedan 2026. godine, ali nam je to donelo i finansijsku stabilnost da ne moramo da razmišljamo o platama, pošto smo u fudbalskoj Srbiji prepoznatljivi po tome da plate ne kasne ni jedan dan.
Da li je ovaj transfer i deo Vašeg plana da pokrenete fudbalsku školu, koja bi postala fudbalski centar ovog dela Srbije za stvaranje mladih asova?
- Ubeđen sam da je Aleksić prvi od narednih velikih transfera FK Radnički 1923. Ne postoji rekord koji ova uprava nije srušila, na putu smo da oborimo još jedan – da igramo petu sezonu zaredom u najvišem rangu. Školom se bavimo, ali se nadamo da će škola rezultate dati za dve-tri godine. Sa poboljšanom infrastrukturom ubeđen sam da će se pojaviti neki novi Milan Aleksić, ali ne da ga vraćamo iz Partizana, nego da ostane u Kragujevcu od „petlića“ do seniora.
Iako bivši fudbaler, na mesto direktora kluba došli ste iz privatnog biznisa. Koliko činjenica da ste izloženi javnosti utiče na Vaš privatni posao?
- Radnički je velika odgovornost samim tim i obaveza. Svoju firmu gradim dvadesetak godina i znam da je na zdravim nogama, za šta mogu da zahvalim svojim zaposlenima i supruzi, koja nosi najveći teret posla. Ona je bila najveći protivnik da prihvatim obaveze u Radničkom 1923. A danas, ona i moja deca su najveći fanovi Radničkog, ne propuštaju ni domaće, ni gostujuće utakmice. To mi je omogucilo da imam više slobodnog vremena za Radnički, zahvaljujući tome što unutar kluba postoji ne toliko brojna radna zajednica kakve su u drugim sredinama, koja sprovodi sve one aktivnosti koje se ne vide na prvi pogled, a bez kojih takođe ne bi mogli da funkcionišemo, uz već pomenuti sportski sektor koji takođe izuzetno valjano obavlja potrebne poslove. Kada sve te činioce udružimo u jedan tim, što zapravo i jesmo, imamo rezultate koji su prepoznato pre svega od samih Kragujevčana, što nam je onako najdraže, a potom i širom naše zemlje i regiona.