Ako je suditi prema broju okupljenih, te ambijentu i atmosferi na skupu na Đačkom trgu, ispred Prve kragujevačke gimnazije, na kojem su stranke Saveza za Srbiju, udruženja i pokreti koji su odlučili da ne učestvuju na predstojećim parlamentararnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u Srbiji, 19. februara uveče organizovale svoju prvu konveciju, moglo bi se mirne duše konstatovati da je ideja bojkota rečenih izbora u građanstvu mnogo popularnija i prihvatljivija no što se pretpostavljalo i medđu poznavaocima političkih (ne)prilika u Šumadiji i Srbiji, ali i u samoj opoziciji koja promoviše tu ideju.
Daleko, čini se, popularnija i od stranaka, udruženja i pokreta koji zagovaraju bojkot predstojećih izbora. Tome u prilog i činjenica da vodeći lideri Saveza za Srbiju, Dragan Djilas, Vuk Jeremić i Zoran Lutovac, nisu bili među govornicima na skupu na Đačkom trgu, iako su bili u Kragujevcu. Nije neosnovano pretpostaviti da na kragujevačkoj konveciji nisu govorili, a o čemu su odluku, na osnovu skorašnjih iskustava upravo u Kragujevcu, doneli koji dan ranije, strahujući od malog broja ljudi i fijaska skupa ispred najstarije gimnazije u Srbiji, čime bi se iznova našli na naslovnicima režimskih tabloida, uz posprdne i pogrdne komentare. Ispostavilo se, međutim, da im je procena bila loša. Iz Kragujevca su, bez ikakve dileme, otišli obodreni i sa uverenjem da bojkot izbora najverovatnije nije gubitnička opcija, kako to eksplicite sugeriše i patrijarh srpske demokratije dr Dragoljub Mićunović.
Konvencija bojkot koalicije u Kragujevcu ponovo je, čini se, otvorila i pitanje svrsishodnosti učešća na izborima svih onih političkih aktera u Šumadiji i Kragujevcu koji su odlučili na da njima učestvuju. Konkretnije, dovela je te političke aktere, među kojima su, na republičkom nivou, i tzv. “konstruktivni opozicionari”, kakvi su Nenad Čanak, Čedomir Jovanović, Šešeljevi radikali i još neki, a na lokalnom, u Kragujevcu, Zajedno za Šumadiju Veroljuba Stevanovića i njegova koalicja “ Svi na ovu stranu”, te “alternative” i drugi pokreti za “farbanje klupa” i organizovanje “bebijada”, “mudijada” i sličnih “političkih” manifestacija, u poziciju ne samo kolaboracionista režima, politikanstkih hohštaplera i lovaca u mutnom, već i svojevrsnih uljeza i trgovaca aktuelnom srpskom društveno- političkom tragikomedijom, čiji rasplet , gotovo izvesno, neće biti sa “hepi endom”, kad god da se desi.
Više je, naime, nego jasno da će predstojeći izbori, kad su uslovi za učešće na njima, bez ikakve dileme, biti neregularniiji od svih dosadašnjih od kad je Srpska napredna stranka na vlasti u Srbiji. Verovatno i najneregularniji od ponovnog uvođenja višestrančja u Srbiji, čemu, pored svega ostalog, svedoči činjenica da je predsednik države i lider SNS, Aleksandar Vučić, prema merenjima nadležnih agencija, u udarnim dnevnicima najgledanijih televizija, PINKA i RTS-a, u poslednja tri meseca “proveo” Ripllijevska (“Verovali ili ne”) 32 sata, čime je, moguće, na tom planu, nadmašio i svog kolegu u Severnoj Koreji Kim Džong Una. Opozcije i njenih lidera, osim “konstrtuktivnog” Vojislava Šepelja, zauzvrat nije bilo ni u tragovima, osim ako o njima nije govoreno kao lopužama, secikesama, poslednjoj fukari …
Javna je tajna,s druge strane, da naprednjaci uveliko kupuju glasove po Kragujevcu, Šumadiji i Srbiji, te da ko god planira i želi da se zaposli, ili dobije radni ugovor za stalno u državnim ustanovama, institucijama i preduzećima, mora da obezbedi 15 sigurnih glasova, a da kao garanciju unapred dostavi potpise toliko glasača. Nije nepoznanica, nadalje, ni da mnoge opozicione stranke, pokreti i udruženja, u atmosferi opšte i nezapamćene hajke na neistomišljenike u Sbiji, nemaju kapacitete za praćenje regularnosti izbornog procesa. Tu je, naravno, i patološka potreba lidera SNS-a Aleksandra Vučića da situaciju u celoj Srbiji drži pod apsolutnom kontrolom.
Svi oni, dakle, koji veruju da će u takovom ambijentu i atmosferi uspeti da pobede na lokalnim izboruma (za republičke su rezultati verovatno već “skicirani), posebno u većim i značajnijim gradovima, kakvi su Beograd, Novi sad, Kragujevac, Niš i drugi (izuzetak su možda Paraćin i Šabac, ali i tu ishod zavisi od volje Aleksandra Vučića), ili su politički idioti, pa lažu sami sebe, ili su se, jednostavno, iz razno – raznih razloga, stavili u službu režima i dobrovoljno prihvatili da budu njegovi saučesnici u daljoj kriminalizaciji i sveopštem zatiranju svega normalnog u Srbiji.
Zbog toga je bojkot izbora, kako se to videlo na Đačkom trgu u Kragujevcu, ipak daleko popularniji no što se mislilo.
Opet si se nalupetao. 500 ljudi na skupu deset najpoznatijih opozicionih lidera od cega je 200 dovedeno i jedan placeni novinar. I on proziva Alternativu? A sta si ti druze uradio za grad? Pa dal si ti jedan park pokusao da popravis? Ajde bre vise
Botino, rekao bih ti sram te bilo kada bi za sram znao. Mi koji smo bili na skupu smo videli koliko je ljudi bilo, pa to što pišeš je očigledno da bi sebe ohrabrio s obzirom da si napunio gaće. A s pravom si ih napunio, vi botovi ste najsramnija ljudska bića na svetu i možeš da mi veruješ da vas ništa dobro ne čeka kad vaš robovlasnik padne.