Dugotrajna suša tokom leta uzrokovala je da reka Ibar presuši, a u toj ekološkoj katastrofi stradao je živi svet u reci (rakovi, ribe … ).
- Presušivanje dela reke Ibar je očekivani sled događaja na šta sam ukazivao još početkom juna da se može desiti. Prateći stanje vodostaja znam da je početkom juna ove godine na izvorištu nivo vode bio onaj koji je inače uobičajen krajem avgusta ili početkom septembra, kada je vodostaj ovde na samom minimumu, a sve je to posledica nedostatka snega prethodne dve godine kao i nedovoljno padavina tokom leta. Usled velikih temperatura sve pritoke u gornjem delu rožajskog Ibra su bile na ekstremnom minimumu što je u jednom momentu prouzrokovalo totalno presušivanje reke od sela Baća ka granici sa Srbijom i dalje ka jezeru Gazivode tj. Ribariću, kaže Semir Kardović iz Rožaja, koji preko 20 godina radi kao profesionalni planinarski vodič i pre svega prirodnjak i neko ko većinu svog vremena provodi u prirodi.
Čim se primetilo da je deo reke presušio upalio se alarm da se mora nešto učiniti i spasiti šta se spasiti može, jer je prognoza za naredne dane bila da neće biti kiše.
Članovi Sporskog ribolovnog kluba „Ibar“ iz Rožaja, na čelu sa Suadom Šutovićem, zatim volonteri prirodnjaci i nekoliko meštana okolnih sela, krenuli su u spašavanje ribe i vodenih organizama koji su bili zatočeni u malim virovima, a koji su se veoma brzo sušili i gubili preostalu vodu, tako da prebacivajući preostale žive ribe i rakove u veće virove koji su bili dostupni.
U akciju se uključila Opštine Rožaje koja je ustupila svoja vatrogasna vozila više puta dnevno koja su dopunjavala te virove svežom vodom.
Te akcije su trajale svaki dan nekoliko dana na teritoriji Crne Gore, a u organizaciji NVO i volontera iz Tutina i Ribarića to se radilo i na donjem toku od Mehovog krša ka Ribarićima.
I ako je dosta ribe uginulo uspelo se spasiti znatna količina koja je uz ozbiljan napor prebačena u veće bazene, dok se reka nije ponovio aktivirala nakon jedne kratkotrajne kiše od dva sata.
- Prizori su bili užasni i tužni jer kada od jedne živopisne planinske reke dobijete jedno pustinjsko suvo korito sa ogromnim brojem uginule ribe, to mora ostaviti utisak na svakoga ko iole voli i poštuje prirodu a to nam je alarm da nešto moramo preduzimati po tom pitanju i ako ovo nije prvi put da se dešavaju ekstremne vrućine i suše, ali ovako da Ibar gotovo totalno presuši na svom izvorištu se nije dešavalo, kaže Semir Kardović.
- Pojavila se informacija da se nešto rudarski buši po koritu Ibra ali to nije tačno, već je ovo što se dogodilo posledica vremenskih prilika i nepogoda, smatra on.
Da li će se ovo ponavljati u budućnosti ostaje da vidimo, i da li se trebaju ponovo praviti mini akumulacije vode pomoću malih hidrauličnih propusnih brana koje su na taj način tokom 80-tih rešavali slične situacije, to je na struci da pokaže.
- Definitivno se mora više posvetiti pažnje očuvanju prirode i strožije kažnjavati oni koji zagadju prirodu kao i oni koji nesavesno ugražavaju tok reka i neizbežno je naći rešenje za otklanjanje velikog odlagališta smeća i gradske deponije Mostina u kanjonu Ibra kao i drugih mini divljih deponija, ističe Kardović.