Prošlogodišnji slučaj spektakularnog hapšenja Dejana Gačića vlasnika azila za pse „Vučjak šelter” u Čumiću izazvao je veliku pažnju javnosti. Tadašnji haos izazvan na društvenim mrežama danas je potpuno zaboravljen i o procesu, čija su ročišta više puta odlagana, niko ni ne izveštava.
Ubedljivo najčitaniji tekst na portalu „Glas Šumadije” u poslednja tri meseca bio je o odlaganju prinudnog iseljenja Dejana Stojiljkovića iz stana u naselju Palilule koji je u njemu držao više od 40 mačaka.
Ova dva slučaja logično su podstkla brojna pitanja poput, kako uopšte funkcioniše gradski azil Zoohigijene?
Tim povodom obratili smo se JKP „Šumadija” Kragujevac pod čijom je ingerencijom Služba zoohigijene za zbrinjavanje životinja na teritoriji grada Kragujevca.
Pre dve nedelje iz „Glasa Šumadije” poslali smo im pitanja: da li u Kragujevcu postoji azil i za pse i za mačke, koji su mu kapaciteti, da li se životinje sterilišu, čipuju i vakcinišu, koliko životinja trenutno boravi u njemu i u kakvim uslovima.
Na naša pitanja, ne sva, odgovorila je Marina Arsenijević, rukovodilac službe marketinga JKP „Šumadija”.
- U Kragujevcu postoji prihvatilište za pse, koje posluje u okviru JKP „Šumadija” Kragujevac i nalazi se na adresi Industrijska broj 12. Smeštajni kapacitet prihvatilišta je oko 150 pasa. Služba zoohigijene JKP „Šumadija”, čiji je osnivač Grad Kragujevac prikuplja pse lutalice sa javnih površina u gradu, kao i pse koje vlasnici ne žele više da čuvaju i privremeno ih smešta u naše objekte. Deo pasa se steriliše, vakciniše, čipuje, vidno obeleži i vrati na ulicu, a deo udome novi vlasnici, navela je ona u svom odgovoru.
Po njenim rečima Služba zoohigijene se odaziva na svaku prijavu građana, ali i pored toga vrši svakodnevni obilazak i ukoliko uoči pse lutalice na javnim površinama udomljava ih u prihvatilištu. Kako ona navodi, trenutno se u prihvatilištu nalazi 26 pasa.
- Građani svakodnevno dolaze u naše prostorije kako bi pronašli za sebe novog ljubimca. Mesečno se iz prihvatilišta udomi između 10 i 20 pasa, tvrdi Marina Arsenijević.
Naša sagovornica ističe da sve životinje koje borave u prihvatilištu su smeštene u humanim uslovima, gde im je pružena nega i ishrana, a i svakodnevno se vrši održavanje higijene bokseva.
- Psi su sve vreme u boksevima koji se sastoje iz otvorenog i zatvorenog dela tako da im je pružena zaštita i kad je vreme hladno i kišovito. Oni koji su bolesni se fizički odvajaju od ostalih pasa i oni se smeštaju u karantinske bokseve, završava svoju izjavu Marina Arsenijević.
Međutim, u njenim odgovorima ni na jednom mestu, iako smo mi više puta insistirali na tom pitanju, nije ni poment azil, ili bilo koji vid smeštaja za mačke. Da li se Služba zoohigijene uopšte bavi nezbrinutim i ugroženim mačkma na teritoriji našeg grada?
Za mačke ne treba azil, već besplatna sterilizacija. Stanari mnogih zgrada ih hrane, deca ih vole, sprečavaju da se miševi i pacovi prenamnože. Jedini problem je što za njih nije obezbeđena besplatna sterilizacija. Onda gledamo napaćene mačiće, bolesne i izgladnele mačke, mačore dok obeležavaju teritoriju, tuku se itd.
Mačke koje su sterilisane su: mirne, privržene, teritorijalne, i stanarima zgrada često ostane od jela da ih nahrane. Međutim, sterilizacija košta oko 3500 din.
Komšinica i sa druge strane ulice komšija hrane ulične mačke, ali nemaju dovoljno novca da ih sterilišu. Zar je toliki problem obezbediti besplatnu sterilizaciju?
-I ja već imam 4 ulučne kandidatkinje za besplatnu sterilizaciju. Odnegovaću ih nakon intervencije. Napravićemo im sklonište u dvorištu zgrade i ne smetaju nam, da bi morale da budu u azilu i na trošku grada.
Sinoc mi je posle nevremena dosla jedna maca… Ocigledno skoro okicena, zadrzava bi je, ali ako postoji mogućnost besplatne sterilizacije