Dr Boban Pavlović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu piše o tome koliko energetika domaćinstava u Srbiji kaska za Evropom – i šta bi država i građani mogli da urade da ubrzaju tranziciju.
Koliko energije trošimo na grejanje u Srbiji, a koliko bi trebalo da trošimo?
Možda je to najlakše pokazati kroz poređenje. Kako nam govore naučna saznanja, prosečna potrošnja energije za grejanje po stambenoj jedinici u Srbiji je veća ili se nalazi u istom rangu sa potrošnjom u skandinavskim zemljama – uprkos tome što su skandinavske zemlje, naravno, daleko hladnije.
Blizu polovine domaćinstava u Srbiji koristi ogrevno drvno za grejanje, a lokalni sistemi grejanja čine oko 75% ukupnog grejanja. Među njima, najbrojniji su šporeti i peći na čvrsta goriva, koji predstavljaju zastarele tehnologije koje su manje efikasne u poređenju sa modernijim sistemima grejanja i lokalno emituju značajne količine zagađujućih materija u vazduh, piše Klima101.
Kada je reč kupcima-proizvođačima električne energije, od preko 2,5 miliona domaćinstava, broj korisnika fotonaponskih panela nešto je veći od dve hiljade (oko 0,1% ukupnog broja domaćinstava).
Drugim rečima, trenutna slika domaćinstava u pogledu ključnih elemenata uspešne tranzicije svrstava Srbiju na periferiju Evrope.
U EU, energetska tranzicija domaćinstava planira se posebnim direktivama i uredbama
Naravno, i u Evropi je proces energetske tranzicije u domaćinstvima tek na početku.
Podaci pokazuju da prosečan Evropljanin provodi 90% vremena u zatvorenom prostoru i pri tome troši energiju na grejanje, hlađenje, osvetljenje, rad kućnih i drugih aparata i sl.
U domaćinstvima EU, preko 60% potrošnje energije koristi se za grejanje. Fosilna goriva, pre svega prirodni gas, ali i nafta i ugalj, i dalje imaju ključnu ulogu u grejanju zgrada, čineći oko 42% energije koja se koristi za grejanje u stambenom sektoru.
Energetska tranzicija u domaćinstvima je posebno izazovna za kreatore politika, jer su domaćinstva izrazito raznolika u veličini, navikama, potrošnji i stavovima. Ova tranzicija je neophodna i bitna zbog veličine potrošnje u ovom sektoru, kao i negativnih efekata koje ima na lokalno zagađenje vazduha i zdravlje lokalne zajednice.
- Prosečna potrošnja energije za grejanje po stambenoj jedinici u Srbiji je veća ili se nalazi u istom rangu sa potrošnjom u skandinavskim zemljama, navodi dr Boban Pavlović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
Regulatorni paket EU „Čista energija za sve Evropljane” razvijen je kroz sistem direktiva i uredbi koji treba dalje da osnaži sprovođenje proklamovane klimatske i energetske politike. Ovaj paket u fokus stavlja dekarbonizaciju, obnovljive izvore energije (OIE), poboljšanje energetske efikasnosti i kreiranje konkurentnog jedinstvenog evropskog energetskog tržišta.
Premda je sam paket „Čista energija za sve Evropljane” opšteg karaktera i državama ostavlja mogućnost za definisanje putanja za ostvarenje politika, posredno je moguće identifikovati ključne elemente za uspešnu tranziciju u domaćinstvima:
– unapređenje energetske efikasnosti u domaćinstvima kroz energetsku obnovu zgrada, zamenu zastarelih sistema grejanja, ali i električnih uređaja u domaćinstvima nakon kraja njihovog životnog veka.
– povećanje udela OIE u potrošnji domaćinstava, promovisanjem solarnih panela i toplotnih pumpi npr.
– stvaranje uslova da domaćinstva samostalno upravljaju svojom potrošnjom energije kroz pametne uređaje i sisteme naplate potrošnje.
– razvoj i podrška stvaranju tzv. „energetskih zajednica”, koje omogućavaju građanima da se udruže u proizvodnji, distribuciji i potrošnji energije, čime se povećava lokalna energetska autonomija.
I zakonodavstvo Srbije kaska za Evropskom unijom, ali tranzicija sama kaska mnogo više
Zakonodavstvo u Srbiji, kao zemlji kandidatu za članstvo u EU, prepoznaje značaj energetskih politika koje se temelje na okviru „Čista energija za sve Evropljane”. Hronološki gledano, ključni zakoni su usvajani ili su rađene izmene na usaglašavanju od godinu do dve nakon stupanja na snagu njihovih pandana u EU.
Ali kada je u pitanju realno stanje – odnosno sprovođenje politika, Srbija kaska znatno više od toga.
Jedan od ključnih problema nesumnjivo leži u manjoj kupovnoj moći građana u odnosu na EU. Ovaj problem je u Srbiji prepoznat i definisani su instrumenti koji su prisutni i u zemljama EU, kao što su podsticaji za korišćenje obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti, kao i pomoć ugroženim domaćinstvima.
Međutim, u praksi to nije postalo široko primenjeno i nije dalo značajnije efekte.
Trenutno ne postoji nijedan javni pregled efikasnosti i ukupnog učinka postojećih politika podrške domaćinstvima u energetskoj tranziciji u Srbiji. Ova analiza bi svakako bila korisna, jer bi pružila uvid u uspešnost instrumenata u podršci domaćinstvima. Takođe, omogućila bi identifikaciju mogućih nedostataka u plasiranju i promovisanju njihovih efekata lokalno na nivou opština.
- Koncept energetske zajednice može biti jedno od rešenja za ove izazove, omogućavajući lokalnim zajednicama, pre svega u gusto naseljenim sredinama, da se udruže i investiraju u održive energetske projekte koji direktno odgovaraju njihovim potrebama, navodi dr Boban Pavlović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
Problem je i demografska struktura u Republici Srbiji.
Ruralne oblasti su često naseljene starijim stanovništvom koje nije zainteresovano za investicije čiji se efekti mogu očekivati tek nakon 5 do 10 godina. U međuvremenu, urbane sredine postaju sve gušće naseljene, što dovodi do veće potražnje za energijom, kako za grejanje, tako i za hlađenje, čime se stvara pritisak na gradske infrastrukturne sisteme.
Koncept energetske zajednice može biti jedno od rešenja za ove izazove, omogućavajući lokalnim zajednicama, pre svega u gusto naseljenim sredinama, da se udruže i investiraju u održive energetske projekte koji direktno odgovaraju njihovim potrebama.
Međutim, da bi se ovi modeli uspešno implementirali, neophodno je smanjiti ili ukloniti prepreke kao što su nepoverenje u nove tehnologije i neinformisanost, revitalizovati koncept kolektivizma i osećaja zajedništva i zajedničkog interesa, kao i vraćanje poverenja u rad lokalnih administracija.
Naučno-istraživački projekat „Inovativni okvir za ubrzanje zelene energetske tranzicije u domaćinstvima” (FF GreEN), u okviru Programa PRIZMA Fonda za nauku Republike Srbije, teži da formuliše i predloži inovativni okvir za vođenje i usmeravanje energetske tranzicije domaćinstava.
Ovaj okvir integriše proaktivni inženjerski pristup u korišćenju OIE i primenu mera energetske efikasnosti sa participativnim pristupom planiranju lokalnog energetskog razvoja koji uključuje sve relevantne zainteresovane strane.
Predložena metodologija biće testirana u jednoj lokalnoj zajednici (opštini) u Srbiji. U odabranoj opštini biće formirana radna grupa koja će uključivati predstavnike lokalnih vlasti, energetskih i komunalnih kompanija, potrošače energije, nevladine organizacije i druge.
U saradnji sa timom FF GreEN, radna grupa će formulisati i razviti putanje i scenarije željene energetske budućnosti, kao i odgovarajući akcioni plan koji će podržati njihovu realizaciju. Ambicija ovog projekta je da pruži inovativne odgovore na pitanja o međusobnom uticaju domaćinstava u energetskoj tranziciji i kako izabrati optimalne političke instrumente za podršku tranziciji, tj. one koji će imati veći stepen prihvatanja.
Problem o kome se ne govori je da se naplata grejanja ne zakonito obavlja a to se decenijama krije.
Od kako su ugrađeni kalorimetri u podstanici zgrade (u leto 2005) snimao sam stanja pa su podaci izneti u komentaru zasnovani na validnim i verodostojnim podacima, o količini kwh fakturisanim po m2 stana godišnje i kwh koji su isporučeni po m2 stana za plaćanje.Podaci za sezone 2003/04 i 2004/05 date su na osnovu cenovnika i za PAUŠALNU NAPLATU. Tako 2003/04 Fakturisano je 342,8571 [kwh/m2 stana god] a ispravno je trebalo 91,4285 [kwh/m2 stana god] isto i u 2004/05 sezoni Fak = 342,8571 [kwh/m2stana god] a trebalo je 91,4285 [kwh/m2 god]. Ostale sezone date su na osnovu fakturisanih kwh i isporučenih, mereno kalorimetrom u predajnoj stanici zgrade. Tako u 2005/06 Fak= 345,1967 kwh/m2 ; Isp= 112,1965 kwh/m2; u 2006/07 Fak=345,4701 ; Isp= 80,8646 kwh/m2; u 2007/08 Fak= 345,9403 kwh/m2 , Isp= 101,1532 kwh/m2 ; u 2008/09 Fak= 276,7164 kwh/m2 , Isp=97,409 kwh/m2; u 2009/10 Fak=231,2726 kwh/m2 ; Isp= 96,3144 kwh/m2 ; u 2010/11 Fak= 216,2985 kwh/m2; Isp= 103,4190 kwh/m2; u 2011/12 Fak= 205,2827 kwh/m2 , Isp= 106,6760 kwh/m2; u 2012/13 Fak= 204,0829 kwh/m2, Isp= 88,4890 kwh/m2; u 2013/14 Fak= 200,5837 kwh/m2, Isp= 77,5547 kwh/m2 ; u 2014/15 Fak= 200,5837 kwh/m2, Isp= 96,5243 kwh/m2 u 2015/16 Fak= 194,9300 kwh/m2, Isp= 96,0166 kwh/m2; u 2016/17 Fak= 189,2615 kwh/m2, Isp= 116,2026 kwh/m2; u 2017/18 Fak= 189,2615 kwh/m2 , Isp=94,5265 kwh/m2, u 2018/19 Fak=189,2615, Isp= 88,8671 kwh/m2; u 2019/20 Fak=189,2615, Isp=85,6238 kwh/m2;u 2020/21 Fak=189,2615, Isp= 107,5703 kwh/m2; u 2021/22 Fak= 196,9672 kwh/m2 god, Isp= 99,1640 kwh/m2 god.u 2022/23 Fak= 205,3945 [kwh/m2god] a Isp = 70,4911 kwh/m2 god (u Oktobru nisu grejali) i u 2023/24 sezoni Fak = 201,5327 kwh/m2 god, a Isp= 78,5476 kwh/m2 stana god.
Ako saberemo fakturisane količine kwh od sezone 2003/04 do sezone 2024/25 (za 21 sezonu) dobija se da je UKUPNO kupljeno i plaćeno = 5.002,2737 [kwh/ m2 stana]. Šta je Toplana za isti period isporučila? Sabiranjem isporučene količine kwh za 21 sezonu dobijeno je UKUPNO = 1.980,4673 kwh/m2 stana. Ako ovu isporučenu količinu kwh od 1.980,4673 kwh/m2 stana podelimo sa 21 grejnom sezonom sezonom dobija se PROSEČNA količina kwh koja se godišnje isporučila i ona iznosi 94,3079 [kwh/m2 god]. Ako ukupno plaćene kwh od 21 sezone od 5.002,2737 kwh podelimo sa prosečnom količinom od 94,3079 [kwh/m2 god] dobija se koliko smo kupili sezona = 53,04 grejnih sezona za 21 sezonu, što znači da smo oštećeni lažnim akontacijama za 53,04 sezone – 21 sezona = 32 sezone su nam ne zakonito naplatili , i to je organizovani kriminal. Podaci se odnose na naplatu grejanja u Beogradu, Gde se i dalje nezakonito naplaćuje jer se ne prikazuju očitana stanja od kalorimetra, vodomera i strujomera za zajedničku potrošnju već se korisnici zadužuju sa iznosima koliko im treba novca.
Da bi na osnovu iznetih podataka o kupljenim i isporučenim kwh toplotne energije utvrdili koliko je korisnik stana od 60 m2 oštećen za ovaj period od 21 sezonu ne zakonitom naplatom?
Ako od fakturisanih 5002,2737 kwh/m2 stana oduzmemo isporučenih 1.980,4673 kwh dobij se koliko je korisnik za ovaj period više platio kwh koje nije dobio = 3.021,8064 kwh/m2 x 60 m2 = 181.308,384 kwh x 8,06 din/kwh (prodajna cena) = 1.461.345,57 din ili 24.355,76 [din /m2 stana] je ukradeno ali bez kamata.
Koliko iznosi stanbena površina koju naplaćuje Infostan može se videti ako ukucate Veća zgrada skuplje grejanje – kamatica gde se navodi, tada na teritoriji grada Beograda 313.803 domaćinstava koristi centralno grejanje. Od tog broja 289.356 njih plaća grejanje koje se obračunava prema kvadratnom metru, dok 24.447 korisnika plaća grejanje na osnovu potrošnje. Pročitajte i komentare koje sam tada napisao. Više informacija na temu grejanja možete saznati ako Vas interesuje ukucajte GREJANJE Zoran Vukov.