Kao svoj najveći uspeh sedamnaestogodišnja Kragujevčanka Mina Tešić izdvaja to što je postala slobodnija u komunikaciji. Priznaje da je veoma zatvorena, ali da je streličarstvo dosta toga promenilo.
- Kada si sa ljudima koji ti odgovaraju postaješ otvoreniji, a ovaj sport opušta. Kad imam loš dan, ja dođem ovde i uvek se oraspoložim i uvek me smiri, jer ja moram da budem mirna da bih gađala, priča Mina.
U prelepom okruženju Botaničke bašte u Kragujevcu članovi kluba OSI „Oko sokolovo” treniraju streličarstvo. Predsednik kluba, Dejan Milović objašnjava da su oni jedini klub ovakvog tipa u Šumadijskom okrugu. Ima sličnih klubova u Kraljevu i Čačku, ali drugačijeg, malo slobodnijeg tipa. Ovo sportsko, target takmičenje ima stroga pravila i moraju da se zadovolje neki kriterijumi.
Streličarski klub „Oko sokolovo” postoji od 2012. godine i osnivači su iz Kragujevca. Dejan Milović je predsednik kluba od 2014. godine i od tada grabe prema uspehu. Osnivači i prvi članovi bile su osobe sa invaliditetom i klub je osnovan kao klub osoba sa invaliditetom.
- Kad sam ja preuzeo, ne mogu da kažem da smo otišli u drugom smeru, ali zbog same potrebe građana Kragujevca, prosto ljudi su se interesovali za to i onda smo proširili i počeli da primamo ljude iz takozvane opšte populacije. Mada ovo jeste sport koji je prilagođen osobama sa invaliditetom.
Članovi su dva saveza, parastreličarskog i streličarskog. S tim što osobe sa invaliditetom mogu da se takmiče i u jednom i u drugom i boduje se zvanično. A osobe bez invaliditeta mogu da se takmiče i u parastreličarskom savezu, ali više kao prijatelji turnira i to se ne boduje.
Klub broji oko pedeset članova, od kojih je četrdesetak takmičara. Iako stacioniran u Kragujevcu, klub je otvoren i za članove van granica Šumadije. Trenutno su tu članovi iz Velike Plane i Svilajnca. Članovi su ljudi raznih profila, inženjeri, stručnjaci, učiteljice, studenti, đaci, penzioneri… U klubu ima i petnaestak klinaca. Streličarstvo u ovom klubu mogu da treniraju deca od sedme godine.
- Ovo je već treći, četvrti mesec koliko treniram. Sviđa mi se zato što je prijatan sport. Prijatna je okolina, to je ja mislim najbitnije – da budeš zadovoljan. Saznala sam za klub jer me je zanimalo streličarstvo tako da sam krenula da tražim da li mi to imamo i tako našla ovaj klub. Posle dve, tri nedelje razgledanja sam odlučila da dođem i da probam, svidelo mi se i ostala sam. Ja nisam neko ko je toliko otvoren i slobodan da odmah ode sam. Onda sam prelomila granu i došla, onda sam shvatila koliko bih volela da sam pre došla, iskrena je Mina.
Čini se da streličari ovog kluba žele da maksimalno iskoriste to što u ovim letnjim mesecima treniraju na otvorenom. Zbog toga ne dolaze svi u isto vreme, na ’zakazane’ treninge ponedeljkom, sredom i subotom, već dolaze i utorkom pre podne ili posle podne. Ali, kad se uđe u salu, imaju jedan dan samo dva sata za vežbanje. Na otvorenom je, kažu mnogo lepše, jer se puca i na osamdeset metara, a u salama svi pucaju na osamnaest metara.
Od ove godine su u Botaničkoj bašti, zahvaljujući upravnici Snežani Branković. Ovo je bio slobodan prostor, pa su potpisali i ugovor sa Prirodno-matematičkim fakultetom, čiji je prostor. Prethodnih godina su imali treninge i na Arsenalovom stadionu i na Hipodromu.
Iako je vaša reporterka i sama probala i imala jedan pogodak u ’žuto’, bilo je naporno za ruke. Ipak, o natezanju svog prvog luka Mina uverava da nije bilo baš teško pošto su slabiji lukovi i imaju manje funti.
- Uvek na početku bude lagano. Malo sam se plašila da ne ubijem nekog ili sebe. Jeste zahtevno i treba dosta da se razmišlja. Treba da se ponavljaju isti pokreti, malo je teže, ali nije ništa strašno – da se ne bi probalo.
- Najstarija od sve dece, ali najvrednija. I ona je skoro krenula da trenira, upija i vrlo brzo je izašla do neke daljine koja joj odgovara. Uvek kad negde idemo sa strane na neke prezentacije, ne da je vodimo nego ide sa nama jer je punopravni član. Voli i bitno je za nju. Mi smo više u poziciji kad nam ovo dođe kao zadovoljstvo i zezanje, a oni su mladi i postoji mogućnost da bude nešto od njih. Ja uvek napominjem da mogu da ostvare neke stipendije ili ako osvoje medalje i nacionalne penzije, priča trener Dejan Milović.
Opšti utisak i zaključak je da spoj ovog sporta i ljudi koji su u ovom klubu, daju neku posebnu magiju. Članovi sa kojima smo razgovarali potvrđuju to lično osećanje. Pozitivna atmosfera, mir, priroda, dobra ekipa, sloga i pre svega druženje kakvo oni neguju, nadahnju da se oprobate u ovom sportu.
- Kao i u svakom sportu, potrebna je dobra oprema, marljiv rad i novac. Da bi izašli na takmičenje, treba dve-tri hiljade evra, u zavisnosti gde je prenoćište. Za jednog takmičara kotizacija je i do dvesta evra. Da bi izašao negde van, ako imaš međunarodnu normu, plaća te država, odnosno Streličarski Savez. Savez obično nema para, država nema para. Ti ako ćeš da ideš – idi, ako imaš para, ideš. Išli smo u Hrvatsku, Sloveniju, na jesen imamo jedno takmičenje u Budimpešti. Ipak je taj finansijski faktor presudan. Sve troškove snosimo sami, imamo nešto i od grada. Preko konkursa dobijamo neke dotacije. Nešto malo od članarina i to je to, uglavnom se sami finasiramo. Ne možemo nikog da prodamo kao fudbaleri. Tu smo da se družimo i malo gađamo, kaže šaljivo predsednik kluba.
Dejan se sada priprema i za predstojeće Evropsko prvenstvo u Rimu koje će se održati od drugog do osmog avgusta. Na put u Rim ide još dvoje parastreličara sa Dejanom. Ispunio je normu i ima uslov. Nadamo se da će i rezultat biti na mestu.
- Miloš Stojadinović je trenutno najuspešniji u klubu. Bio je u Plovdivu u Bugarskoj, sad je bio u Minhenu. Njegov sin je najmlađi član kluba. Oni ovde treniraju porodično, Miloš, njegova supruga i sin. Najvredniji su nam i stvarno su dobri. Za kratko vreme su svo troje postigli dobre uspehe, kupili dobru opremu. Učestvuju na domaćim prvenstvima, izlaze i na inostrana takmičenja. Oni dolaze i u vanrednim terminima, ujutru, uveče. Sve to mora da se ispoštuje da bi se nešto postiglo.
Septembar je mesec koji je kruna svih streličarskih takmičenja, tada su državna prvenstva. Ona se održavaju u martu i septembru. Ove godine septembar će biti veoma značajan za članove kluba „Oko sokolovo” jer slave desetogodišnjicu postojanja kluba. Naime, četvrog septembra je donet osnivački akt. S obzirom na to da klub priprema državno prvenstvo u parastreličarstvu 13. septembra, žele da na prigodan način obeleže ovaj značajni jubilej.