Dan kada je na krstu stradao Isus Hristos najtužniji je dan u hrišćanstvu, a za katoličke vernike, Veliki petak je dan posta i nemrsa, što potvrđuju svedočanstva iz drugog veka.
To je jedini dan u godini kada nema Svete mise, ali se u crkvama posle podne čita Križni put – odnosno put stradanja Hristovog.
- Veliki tjedan počinje sa nedeljom Cvetnicom, kada narod u rukama u crkvi drži palmine ili maslinove grančice, čita se muka Isusova, i bude Svečana Sveta misa, priča župnik Stjepan Vinojčić, Katoličke crkve Svetog Josipa zaručnika i Blažene device Marije u Kragujevcu.
Katolička crkva Svetog Josipa zaručnika Blažene device Marije u Kragujevcu, nastarija je katolička crkva u Beogradskoj nadbiskupiji van Beograda. Datira još iz 1883. godine.
- U četvrtak, dan pred Veliki tjedan, započinje okupljanje svih sveštenika oko svoga pastira, bilo biskupa ili nadbiskupa, i tada sveštenici obnavljaju svoja obećana biskupu, da će biti poslušni, da će živeti u celibatu i siromaštvu.
Nakon toga, pod Svetom misom, blagoslovljavaju se ulja. Ulje za krštene, ulje za miropomazanike, i ulje za katekumene ( oni koji su se pripremali za krštenje).
Prema verovanjima, na Veliki četvrtak Isus je ustanovio svetu pričest, službu Božiju, a sa sveštenicima pred apostolima imao Svetu večeru. Znamo da ga je tada izdao njegov učenik i da od tada počinje njegovo suđenje, i njegova muka.
- Veliki petak je dan žalosti. Vernici se u pojedinim župama okupljaju u devet sati, jer smatramo da je tada započelo mučenje Isusa – Križni put. Zato na Veliki petak imamo obred Križnog puta, u svakoj crkvi je to na zidovima, urađeno u različitim tehnikama. Kod nas je to u tehnici ikona, koje je uradila jedna časna sestra, kaluđerica iz Italije i poklonila nama.
Nakon čitanja Križnog puta, sledi obred Službe reči. Najpre se čitaju zapisi iz Starog zaveta, a posle toga i iz Novog zaveta.
- Sveto Jevanđelje uvek se čita „Muka po Ivanu“, jer je Ivan Isusov učenik kojeg je najviše voleo, i onda je on detaljno opisao muku Isusovu.
Iza tih čitanja, dolazi obred Molitve vernika. Vernici se mole za različite potrebe, a zadnje dve godine Katolička crkva u Kragujevcu, stavljala je naglasak na pandemiju korona virusa, a ove godine na mir u Ukrajini.
Iza molitve, sveštenik iznese pričešće, i pričešćuje narodu, daje blagoslov, i onda narod ostane u crkvi da neko vreme razmišlja. U nekim većim crkvama koje su otvorene tokom celog dana, vernici dolaze, kleknu kraj Božjeg groba i mole se.
- U nekim većim župama, Isusova muka se peva. U drugim župama postoje stražari kod Božijeg groba, i onda se stavlja jedna korpa, gde narod donosi svoje darove. Bilo u hrani ili novcu, a onda se to daje siromasima.
Velika Subota uvek se priređuje uveče, zbog Službe svetla. Sveštenik blagoslovi oganj, tu upali Ukršnju sveću, i unosi je u crkvu. Sveštenik na ulazu podigne sveću i zapeva „Svetlo Hristovo“, a vernici odgovaraju i tada upale svoje sveće. Zatim, sveštenik ide do sredine hrama, zapeva Svetlo Hristovo, dolazi pred oltar, zapeva, a sveću postavlja na svoje postolje i peva Hvalospev sveći.
- Kada sveštenik zapeva „Slava Bogu na visini“, tada se pale svetla i zvone zvona. Nastavlja se Svečana služba.
Subotom, iza Svete mise sveštenik blagoslovljava jelo. To jelo, kada dođu sa službe blaguju, a sutradan doručkuju to blagoslovljeno jelo. To je obično jagnje, odnosno meso, hleb, jaja, sveži prolećni plodovi.
- Uskrs je uvek u proleće, jer se tada budi život. Uskrs je najveći blagdan hrišćanstva, iako je Božić najradosniji. Najveći je zato jer smo mi otkupljeni. Mi smo spašeni. U tom hvalospevu sveći kažemo : Ništa nam ne bi vredelo što smo se rodili, da nismo otkupljeni Hristovom krvlju. Znači, ne bi imali tu milost, ne bi bili deca Božija, ne bi imali pristup Bogu.
Župnik Stejpan Vinojčić, čestitao je svim katoličkim vernicima srećan i blagoslovljen Uskrs, a braći pravoslavcima unapred je čestitao pozdravom: Hristos Voskrese.