Narodni muzej u Kragujevcu i Univerzitet u Kragujevcu promovišu projekat „Hologramska prezentacija skulpture Majka Nikole Koke Jnakovića”, danas u petak 29. oktobra u 19 sati u staklenom aneksu Galerije Nikole Koke Jankovića. Projekat je realizovan pod pokroviteljstvom Grada Kragujevca. U realizaciji projekta učestvovali se dr Nenada Filipović, dr Jelena V. Atanasijević, dr Dalibor Nikolić, dr Igor Saveljić i Miloš Anić.
„Hologramska prezentacija skulpture definisana je pomoću 3D hologramskog displeja koji omogućavaju promovisanje, prezentaciju i sagledavanje objekata na potpuno jedinstven način pomoću naizgled ’lebdećih’ 3D holograma koji putem video animacija verno dočaravaju detalje i karakteristike samog objekta koji se promoviše.
U suštini 3D hologramski displej je uređaj koji se koristi za pravljenje optičke iluzije prelamajući sliku od staklenih površina sa specijalnim premazima i razvijen sa ciljem da se putem video animacija dočara treća dimenzija objekta. Gledalac ili korisnik vidi odraz slike sa staklene površine koju kreira monitor dok kontrolisano pozadinsko osvetljenje omogućava da staklena površina za posmatrača deluje nevidljivo. Na ovaj način se stvara iluzija hologramskog prikaz koji lebdi u vazduhu. Izrada hologramskog displeja u piramidalnom oblikuju omogućuje korisniku da hologramsku animaciju posmatra sa tri strane što dodatno pojačava utisak trodimenzionalnog objekta koji se prezentuje”.
dr Jelena V. Atanasijević
O skulpturi Majka
„U umetničkom opusu akademika Nikole Jankovića skulptura Majka, pored reljefa Majke, Spomenika palim rodoljubima na Terazijama, ciklusa Ratnika, pravi je iskorak ka modernosti. Poseban segment Jankovićevog stvaralaštva predstavlja motiv Majki kome se vraćao u više navrata: počev od reljefa Majke na svečanom portalu Muzeja 21. oktobar iz 1975/6. godine, preko nekoliko verzija skulpture Majka. Kolektivno sećanje na trodnevnu raciju koja se odigrala u oktobru 1941. godine i tragediju koja je zadesila Kragujevac, vajar je ovekovečio na skulpturi izuzetne likovne imaginacije. Svedenim skulptorskim jezikom kroz bol žene, pre svega majke, dočarao je strašan usud koji je zadesio njegov rodni grad. Modernim vajarskim izrazom depersonalizovani lik Majke uspeo je da pretoči u univerzalni simbol bola i večnu opomenu”.
Katarina Babić, viši kustos – istoričar umetnosti