Navedeno pitanje se odnosi na buduću hipotetičku situaciju, na koju nije moguće dati odgovor.
Ovako je načelnica Uprave za imovinu grada Kragujevca Gordana Marković odgovorila na konkretno pitanje koje je Glas Šumadije uputio gradonačelniku i toj upravi a koje kragujevački novinari već četvrtu godinu postavljaju – da li će grad Kragujevac do kraja 2018. godine da raspiše konkurs za sufinansiranje javnog interesa u medijima?
Najava za protest novinara 10. juna 2016. godine
Slično je odgovarala i na druga pitanja, koja smo postavili pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pošto predstavnici kragujevačke lokalne samouprave sa novinarima razgovaraju isključivo preko papira. Tako se iz odgovora može saznati da je za prvih osam meseci ove godine Radio televizija Kragujevac iz budžeta „potrošila“ 24.511.119,53 dinara, a sve to na osnovu Programa rasporeda sredstava za finansiranje razvoja informisanja u gradu Kragujevcu u 2018. godini. Za istu firmu ukupno je opredeljen 31 milion do kraja godine, kako stoji u odgovoru – na osnovu „finansijskog plana na dan 25. 09. 2018. godine“. Nije, međutim, jasno kako finansijski plan privrednog društva može da menja Odluku o budžetu koju su usvojili odbornici, i koji predviđa pet i po miliona dinara više nego što je to zabeleženo u budžetu, ali to više nije ni bitno. Kao ni odgovor – na osnovu kog propisa grad i dalje finansira Radio televiziju Kragujevac – na osnovu napred navedene odluke u tački dva, kaže načelnica.
Odgovor Uprave za vanprivredu 1
Odgovor Uprave za vanprivredu 2
„Odgovori koji su pristigli jesu cinicni i bahati, i svakako treba uloziti Povereniku zalbu“, kaže za Glas Šumadije predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović.
- Lokalna samouprava bi medjutim trebalo da ponudi ove informacije cak i u formi odgovora na „obicna“ novinarska pitanja, bez pozivanja na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja. A da ne govorimo o tome da bi ovakve informacije gradjani mogli naci na oficijelnom sajtu Grada da zivimo u iole normalnoj drzavi.
Sejdinović kaže da je „trend da institucije potpuno, i sve vise, ignorisu Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja, i tu postoji dramaticno los trend zatvaranja drzave, koji ukazuje na smutne radnje i koruptivne poslove. Cini se da prisustvujemo ponistavanju svih onih rezultata koje je Poverenik postigao od svog osnivanja do danas“. I dodaje da „u medijskoj sferi vlada potpuno bezakonje, medijski pluralizam ne postoji, a novinari i mediji koji drze do profesije i novinarskog kodeksa proterani su na drustvene margine“.
- U toj jezivoj situaciji, Kragujevac se posebno istice, posto je Grad protivno zakonu postao vlasnik medija koji je privatizovan i protivzakonito mu prebacuje ogromne iznose. Takodje, protivzakonito godinama odbija da raspise konkurs za sufinsnsiranje medijskih projekata.
Podsetimo, privatizacija Radio televizije Kragujevac raskinuta je nakon što kupac, kruševački biznismen Radoica Milosavljević, nije ispunio obaveze iz kupoprodajnog ugovora. Ali je ostavio preko 155 miliona dinara duga koji su namirili građani Kragujevca.
Pored Radio televizije Kragujevac raskinuto je još pet Ugovora o prodaji kapitala i to za: Nedeljne novine AD, Bačka Palanka, RTV Pruga DOO, Lajkovac, TV Blace DOO, Blace, Radio Barajevo DOO, Barajevo i Radio Valjevo DOO, Valjevo.
Status ovih medija regulisan je članom 10 stav 1 Uredbe o prenosu kapitala bez naknade zaposlenima kod izdavača medija[1], koji predviđa da prema izdavaču medija čiji je kapital, nakon raskida ugovora o prodaji kapitala, prenet Registru akcija i udela, Ministarstvo privrede postupa na način kojim se uređuje postupak privatizacije. Međutim, stav 2 istog člana propisuje kao izuzetnu mogućnost da Ministarstvo privrede, na zahtev jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost Vlade može odlučiti da akcije, odnosno udeo iz Registra akcija i udela prenese bez naknade jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je sedište izdavača medija, do sticanja uslova za novu privatizaciju, a najkasnije u roku od šest meseci. Ako nakon isteka šest meseci ne bude pokrenut novi postupak privatizacije, osnivač izdavača medija mora da donese odluku o prestanku postojanja takvog medija.
Ovaj rok u kragujevačkom slučaju istekao je u januaru ove godine ali, kako kaže Nedim Sejdinović, “Kragujevac ocigledno ima specijalni status, i njega nimalo ne obavezuju zakoni ove zemlje“.
- Najverovatnije je to deo dogovora Vučića i Tome Nikolića onomad kad je Toma „skinut“ sa mesta predsednika i kada je otisao u prisilnu penziju. Ocigledno je Toma svoje cutanje dobro naplatio.
Novinarska i medijska udruzenja su zahtevala od Vlade Srbije (Zahtevi Tima za dijalog), izmedju ostalog, i hitno ukidanje nezakonitog statusa RTK, odnosno njegovu privatizaciju ili gasenje. Takodje, trazili smo, navodi Sejdinović, da institucije pod hitno pocnu da postuju Zakon o slobodnom pristupu nformacijama od javnog znacaja, kao i resenja Poverenika.