Od onog trenutka kada je talas pandemije korone zahvatio planetu, paralelno sa istraživanjem novog virusa, potragom za lekovima, polemikom o vakcinama… s razlogom se postavilo pitanje – kakav će biti uticaj epidemije KOVID-19 i svim društvenim reperkusijama poput socijalne distance, „zatvaranja”, „nove normalnosti” na mentalno zdravlje.
Dajući odgovor na ovo ništa manje važno zdravstveno pitanje srpski naučnici-istraživači (među kojima i kragujevački) sproveli su naučno istraživanje o uticaju pandemije KOVID-19 na mentalno zdravlje i uspeli da rezultate ovog istraživanja objave u vrhunskom svetskom časopisu najviše kategorije u nauci M21.
- Kao psihoterapeut i doktorand neuronauka, smatram da poremećaj normalnog života tokom pandemije KOVID-19 predstavlja ozbiljnu pretnju mentalnom zdravlju i dobrobiti opšte populacije. Panika i strah od bolesti, zajedno sa zaključavanjem i fizičkim distanciranjem mogu dovesti do socijalne izolacije, gubitka prihoda, usamljenosti, neaktivnosti, ograničenog pristupa osnovnim uslugama, povećanog unošenja hrane i alkohola, kao i smanjenoj porodičnoj i socijalnoj podršci, posebno kod starijih osoba i vulnerabilnih (ranjivih) grupa, a sve ovo se povezuje sa dugotrajnim propadanjem mentalnog zdravlja, kaže Teodora Safije, doktorand neuronauka i članica tima koji je sproveo ovo istraživanje.
Naša sagovornica Teodora Safije (27) je rođena u Beogradu. Pre dve godine je stekla zvanje master psihologa na Filozofskom fakultetu beogradskog Univerziteta. Iste, 2019. godine je upisala doktorske studije medicinskih nauka, na smeru Neuronauke na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Psihoterapeut je i istraživač, a do sada je objavila 19 naučnih radova.
Imajući u vidu posledice na mentalno zdravlje pod uticajem pandemije koja evo, traje već drugu godinu, tim u kojem je i naša sagovornica Safije je sproveo istraživanje pod nazivom „Coronavirus Disease 2019 (COVID-19) Epidemic and Mental Health Status in the General Adult Population of Serbia: A Cross-Sectional Study”, koje je 17. februara ove godine objavljeno u vrhunskom svetskom naučnom časopisu najviše kategorije u nauci M21, International Journal of Environmental Research and Public Health.
Mere „zaključavanja” doprinele depresiji
- Naš naučno-istraživački tim je bio multidisciplinaran i činili su ga doktorandi medicinskih nauka sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu: (sem naše sagovornice) u njemu su bili doktorandi interne medicine Jakša Dubljanin i Draško Dubljanin, doktorandi preventivne medicine Bojana Milikić i Emina Popović, docenti Medicinskog fakulteta u Beogradu Isidora Vujčić i Eleonora Dubljanin, kao i redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Milanko Čabarkapa, predstavlja Teodora Safije ceo tim koji je radio na ovom naučno-istraživačkom projektu.
Istraživanje je sprovedeno u skladu sa odredbama Helsinške deklaracije i smernicama Dobre naučne prakse i odobreno je od strane Komisije za ocenu etičnosti istraživanja Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Samo ispitivanje građana je trajalo od 23. marta do 25. aprila 2020. godine. Uzorak je činilo 1.057 ispitanika iz 146 različitih mesta u Srbiji. Prosečna starost ispitanika bila je 36,06 godina, raspon starosti ispitanika kretao se od 18 do 88 godina, a većinu su činile žene (67,7%).
- Rezultati našeg istraživanja su pokazali da je 28,9% ispitanika prijavilo umerenu do tešku depresiju, 36,9% anksioznost, a 38,1% umerene do teške simptome stresa, iznosi rezultate naša sagovornica dodajući da je prevalencija anksioznosti i depresije u njihovoj studiji bila je slična kao u studijama sprovedenim u svetu koje su procenjivale uticaj epidemije COVID-19 na mentalno zdravlje. Takođe, napominje da je prevalencija (statistički pojam kojim se u epidemiologiji izražava ukupan broj obolelih osoba unutar neke populacije u datom vremenskom trenutku) stresa u njihovoj studiji bila veća od prijavljenih vrednosti stresa u populaciji Španije, Italije i Kine.
Iz podataka koje su dobili u svom istraživanju može se zaključiti da su depresija, anksioznost i stres preovladavali u Srbiji tokom pandemije COVID-19.
- Dakle, nivoi depresije, anksioznosti i stresa u našoj studiji bili su među najvišim od svih studija sprovedenih u svetu koje su procenjivale uticaj epidemije COVID-19 na psihičko zdravlje, ističe ona.
Više pušenja, više stresa
Po njoj na visok nivo stresa, anksioznosti i depresije u ovoj studiji verovatno su uticale mere socijalne izolacije, karantina i zaključavanja, a nekoliko studija je otkrilo da i trajanje mera „zaključavanja” značajno utiče na mentalno zdravlje i blagostanje opšte populacije, sa značajnim razlikama u prevalenciji depresije i anksioznosti između ljudi u karantinu i ljudi koji nisu u karantinu. Takođe, izloženost medijima mogla bi biti jedno od mogućih objašnjenja visokog nivoa stresa dobijenog u našoj studiji.
- U našoj studiji se pokazalo da su studenti imali znatno viši nivo depresije i stresa. Pušači, ljudi koji su osećali uznemirenost usled praćenja vesti o bolesti KOVID-19, koji su se osećali bespomoćno kada je korona virus u pitanju, koji su osećali verovatnoću predstojeće smrti usled zaraze korona virusom, kao i prisustvo simptoma bolesti KOVID-19, imali su viši nivo depresije, anksioznosti i stresa. Prisustvo hronične bolesti bilo je povezano sa višim nivoom stresa, dok je dobro opšte zdravstveno stanje bilo povezano sa nižim nivoima depresije, dodaje Teodora Safije.
Rezultati ovog istraživanja pokazali su se da je viši socioekonomski status bio značajno povezan sa nižim nivoima depresije, anksioznosti i stresa.
- Razlozi za veću prevalenciju mentalnih poremećaja u našoj populaciji, u poređenju sa drugim zemljama pogođenim KOVID-19, mogli bi se objasniti dodatnim stresom koji dolazi sa nižim prihodima, potencijalnom nestabilnošću regiona, opštom neizvesnošću i relativno nedavnim istorijskim previranjima. Stoga je neophodno prepoznati i ispitati mentalna stanja ljudi, posebno sa ovih prostora, u ovim kriznim vremenima, napominje ona.
Interesantan nalaz njihovog istraživanja jeste i da je trenutni status pušača bio faktor koji je značajno povezan s višim rezultatima depresije i stresa u ovoj studiji.
- Pušenje je povezano sa povećanim rizikom od infekcije korona virusom, a pušači su u većem riziku od negativnih ishoda nakon zaraze. Pored toga, uočene su značajne pozitivne korelacije između pušenja i depresije, stoga bi pušači mogli da shvate da su u povećanom riziku od fizičkih teškoća i oporavka ukoliko se zaraze korona virusom i zbog toga se osećaju depresivnije. Jedna studija sprovedena u Velikoj Britaniji pokazala je da je četvrtina pušača povećala pušenje tokom pandemije korona virusa i da su mentalno zdravstveno stanje i psihosocijalno blagostanje bili jako povezani sa konzumacijom duvana. Zato sve pušače treba podsticati da ostave pušenje u ovo kritično vreme, pružajući im podršku u ponašanju i usvajanju i održavanju pozitivnih navika povezanih sa zdravljem, apeluje naša sagovornica.
Posledice ne samo na fizičko već i mentalno zdravlje
Nažalost, očekivano je da bolest COVID-19, osim na fizičko, ostavi posledice i na psihičko zdravlje.
- Iz svog ugla psihoterapeuta ja mogu da pretpostavim da su velike šanse da pandemija bolesti KOVID-19 posluži kao okidač ili pogorša već postojeće simptome opsesivno-kompulzivnog poremećaja kod ljudi koji imaju opsesiju prema zarazama i kompulzivnu potrebu za dezinfekcijom, a neki od njih mogu postati i hronični germofobi ukoliko ne dobiju odgovarajuću psihoterapijsku pomoć i podršku. Istovremeno, sasvim je moguće da će stres izazvan pandemijom COVID-19 ostaviti dublje tragove na psihičko zdravlje onih koji su u prošlosti doživeli bolna životna iskustva, jer bi to moglo da vrati sećanje na traumu, zaključuje Teodora Safije dodajući da je realno očekivati da će čak i nakon što pandemija KOVID-19 prođe, mnogi ljudi ostati anksiozni iz straha od novih mutiranih sojeva korona virusa.
Na osnovu prethodnih pandemija i većih nacionalnih kriza, mogu se pretpostaviti ozbiljne posledice na mentalno zdravlje kao što su porast broja samoubistava, nesanica, depresija i posttraumatski stresni poremećaj.
Za bolju procenu mentalnih poremećaja unutar određene populacije, otkrivanje uzročno-posledičnih veza i definisanje mera potrebnih za sprečavanje i lečenje mentalnih poremećaja u vreme krize, neophodno je sprovesti dodatne studije koje bi bile longitudalnog karaktera i prikupiti dodatne empirijske podatke, koji se u budućnosti mogu iskoristiti kako bi se ljudi osnažili za uspešnije prilagođavanje na slične traumatske događaje.
- Rezultati naše studije, osim što predstavljaju izuzetan naučni doprinos, mogu imati i praktičnu korist, odnosno mogu se upotrebiti za identifikaciju pojedinaca sa većim rizikom od psihološkog distresa, a pored toga i za razvijanje psiholoških intervencija i sprovođenje adekvatnih javnih strategija za očuvanje mentalnog zdravlja u vremenu pandemije KOVID-19, zaključuje ona.
Kako naša sagovornica najavljuje planirano je objavljivanje još naučnih istraživanja koja se tiču uticaja pandemije korona virusa na psihičko zdravlje građana Srbije. Inače, za kraj, nije nebitno napomenuti, da su ovo istraživanje o Uticaj bolesti KOVID-19 na mentalno zdravlje naših građana kao i objavljivanje rada o njegovim rezultatima finansirali sami istraživači, odnosno da čitav projekat nije imao nikakvo takozvano „spoljašnje finansiranje”.