Heroji zajednice – Kragujevački naučnici u svom istraživanju „popunjavaju rupu” u svetskim saznanjima o koroni

Društvo Grad Istraživanje

Realnost je da je bolest Kovid-19 obeležila godinu koja je za nama, kao i ovu tekuću. Virus o kome ništa nismo znali i danas je velika nepoznanica ne samo za čitavu planetu već i same naučne i zdravstvene radnike na čijim plećima je borba sa njim, odnosno traženje leka koji će ga sprečavati ili makar donekle umanjiti negove posledice. Zbog čega neki preleže koronu, čak i nesvesni da su je imali, dok drugi moraju da potraže medicnsku pomoć i budu hospitalizovani? Zašto je neki nisu ni osetili dok je za neke imala fatalan ishod, samo su neka od pitanja na koja pokušavaju da odgovore naučnici-istraživači sa Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.

U tom cilju, „popunjavanja rupa” i „praznina” u shemi kovida odobren je projekat čiji su idejni nosioci i pokretači kadrovi sa našeg fakulteta a čiji je pokrovitelj (i finasijer) Fond za nauku Republike Srbije. Projekat koji ima za cilj da istraži imune odgovore domaćina na zaražavanje korona virusom sprovešće tim iz Centra za molekularnu medicinu i istraživanje matičnih ćelija pri kragujevačkom Medicinskom fakultetu.

Inače, ovo je jedini od 15 projekata koji su dobili zeleno svetlo i „prošli” kod Fonda za nauku (konkurisalo je njih preko šezdeset ustanova i institucija) kako mi „popularno” kažemo „van Beograda”. Da bi se izbegla svaka pristrasnost recenzenti projekta su bili stranci, tako da je ovo samim tim još veći uspeh za ovdašnju naučno-istraživačku zajednicu kao i sam Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu.

UZORCI KOVID POZITIVNIH PACIJENATA OBRAĐENI „ELIZA” METODOM U LABORATORIJAMA CENTRA KRAGUJEVAČKOG FAKULTETA

Rukovodilac tima istraživača i na čelu projekta (čiji je pun naziv na engleskom: COVID 19 imunogenetic background immune response and disease severity) je doktor Ivan Jovanović, vanredni profesor na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu za dve uže naučne oblasti: mikrobiologiju i imunologiju kao i onkologiju, koji je angažovan u Centru za molekularnu medicinu i istraživanje matičnih ćelija pri ovom fakultetu u okviru kojeg će ovo istraživanje biti sprovedeno.

U projekat uključene kolege iz Beograda i Novog Pazara
  • Pre nekih godinu dan Fond za nauku Repubike Srbije kao tada novoosnovana institucija za finasiranje naučnih istraživanja „otvorio” je javni poziv, prvi nažalost zbog aktuelnosti baš samo za Kovid projekte, koji su u žiži naučnog interesovanja u čitavom svetu svetu. U pitanju je nova bolest, o kojoj još uvek mnogo toga ne znamo a naša zemlja da bi pratila svetske naučne trendove raspisala je i finansirala projekte iz ove oblasti, kaže profesor Jovanović, dodajući da je „odobreni” projekat kragujevačkih istraživača ocenjen kao drugi (sa 28 poena) u ovako jakoj konkurenciji. (Prvi je, sa 29,43 poena ocenjen projekat Medicinskog fakulteta Univerziteta čiji je nosilac Tatjana Simić).

U okviru kragujevačkog naučnog pokreta nije samo timom ljudi sa matičnog Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu već je ova ekipa proširena i pokačana relevantnim stručnjacima sa Medicinskog fakulteta Univerziteta odbrane (u našem narodu poznatiji kao Medicinski fakulteta VMA) i Labaratorije za mediciska istraživanja Državnog Univerziteta u Novom Pazaru. Kao spoljašnji partner (veoma važan u ovom istraživanju) uljučen je Institut za javno zdravlje Kragujevac, zbog analize i dijagnostike kovid pacijenata.

  • Zato što radimo sa infektivnim materijalom, oni su za nas izuzetno bitan partner jer je njihovo iskustvo ogromno u ovoj oblasti. Takođe imaju i najbolje uslove za rad sa ovakvim uzorcima i materijalima – Biosafty level 3, napominje naš sagovornik.
SVA ISPITIVANJA U OKVIRU PROJEKTA BIĆE OBAVLJENA U CENTRU IZVRSNOSTI NAŠG MEDICINSKOG FAKULTETA

Po propozicijama projekta limit je bio da je u njega uključeno do osam istraživača, pa je pored našeg sagovornika doktora Ivana Jovanovića (kao imunologa), tu i redovni profesor našeg Medicinskog fakulteta Nebojša Arsenijević (takođe imunolog), koji je zaposlen i u Institutu za javno zdravlje kao „link” koji povezuje obe ove ustanove u radu na projektu odgovora imunog sitema.

U istraživanje je uključena i dr Sofija Sekulić, sa Klinike za infektivne bolesti kragujevačkog Univerzitetskog kliničkog centra, a njena uloga na projektu je prikupljanje uzoraka i „regrutovanje” pacijenata za njega jer su svi kovid pacijenti koji se leče obavezno prošli Infektivnu kliniku. Tu je docent dr Marina Jovanović, internista koja radi u Kovid sistemu našeg Kliničkog centra a čija je „uloga” u uzorkovanju materijala kao i u tumačenju i analizi rezultata i njihovom selektovanju pacijenta po težini kliničke slike.

Po rečima Ivana Jovanovića ostali istraživači rade na analizi prikupljenih materijala. To su asistent Nevena Gajović, imunulog, docent Milena Jurišević, farmaceut (pred odbranom specijalizacije iz kliničke farmacije) što se tiče kragujevačkog „dela tima”. Sa beogradskog Univerziteta odbrane uključena je prof. dr Milica Ninković, koja se bavi molekulskom medicinom i fiziologijom a sa Državnog Univerziteta u Novom Pazaru prof. dr Zana Dolićanin, naučnik-istraživač čija su oblasti biomedicinska istraživanja i patofiziologija.

Bolest o kojoj mnogo znamo a još više ne

Njihov projekat odobren od Fonda za nauku Republike Srbije i zvanično će startovati sredinom marta meseca ali su njegovi akteri i pre toga već počeli sa istraživačkim radom vezanim za njega i do sada sakupili već gotovo 400 uzoraka od obolelih pacijenata. Predvićeno je da projekat traje 18 meseci.

  • Jasno je da je Kovid-19 danas više nego aktuelna tema. To je nova bolest sa kojom smo već nešto više od godinu dana. O njoj prvo, nismo znali ništa a danas znamo puno toga ali još više ne znamo, iskren je profesor Jovanović, po kome je to najaktuelnija tema istraživanja u čitavom naučnom svetu.
PROFESOR IVAN JOVANOVIĆ RUKOVODILAC PROJEKTA O ODGOVORIMA NAŠEG IMUNOG SISTEMA NA KOVID-19

Motiv istraživača okupljenih u ovom timu je da probaju da otkriju nešto više o imunopatogenezi ove bolesti, kao i o ulozi imunskog sistema u razvoju ove bolesti i njenom ishodu.

  • Naravno kao i da znanja do kojih dođemo tokom ovog projketa i istraživanja inkorporirmo u predikciju težine bolesti i terapiju pacijenata, kaže Ivan Jovanović.

Po njemu, generalno (da bi bllo jasnije za naše čitaoce) kovid pacijenti imaju različite kliničke slike i različitu težinu bolesti. Svesni smo toga da neki imaju jako blage simptome, bukvalno nisu ni znali da su je imali, preko onih sa blažim simptomima (svesni su toga ali nemaju značajne probleme) do onih čije stanje zahteva hospitalizaciju i nažalost onih koji od kovida preminu i kojima ni hospitalizacija i sva terapija koja je danas dostupna ne može da pomogne. Radi se o „šarenolikoj” bolesti za sada bez jasnog odgovora koji je razlog za to. Još uvek nemamao odgovor na to pitanje.

  • Jasno je da imunski odgovor bolesnog igra značajnu ulogu u težini bolesti. Svi smo svesni toga da je glavni razlog za hospitalizaciju pacijenata patologija koja se dešava na plućima. To je stanje koje se stručno zove akutni respiratorni distres sindrom (ARDS). Virus izaziva uglavnom respiratorne infekcije i bolest mahom počinje kao infekcija gornje partije respiratornog trakta sa „spuštanjem” na donje partije respiratornog trakta – na pluća, podseća doktor Jovanović.
DEO TIMA U ISTRAŽIVAČKOM PROJEKTU U KOJI SU SEM KRAGUJEVAČKIH UKLJUČENE I KOLEGE IZ BEOGRADA (VMA) I NOVOG PAZARA

Virus ne izaziva viremiju (ulazak u krvotok) i ne širi se dalje po našem organizmu a glavne „posledice” su upravo na plućima.

  • To je virus koji očigledno snažno aktivira naš imunski sistem koji reaguje velikim intenzitetom. Ćelije imunskog sitema reaguju velikom produkcijom raznih vrsta leukocita, produkcijom velikih količina molekula, medijatora zapaljenja koje se zovu citokini. Zbog ogromne količine citokina razvija se snažna, intenzivna zapaljenska reakcija – veliko zapaljenje na plućima koje oštećuje njihovo plemeniti tkivo. E, zbog oštećenja tkiva pluća razvija se to respiratorno stanje ARDS kao glavni problem kod obolelih i koji ugrožava živote pacijenata zato što otežava razmenu gasova u plućima odnosno ulazak kiseonika u organizam, što se manifestuje smanjenom oksigenacijom odnosno hiposijom, zbog čega se stalno meri parcijalni pritisak kiseonika, pojašnjava on, dodajući da kod pacijenata kod kojih se to više dešava, njima se tokom lečenja dodaje kiseonik a ako se bolest pogorša onda zahtevaju i priključenje na veštačku ventilaciju.
IMUNSKI ODGOVOR DIKTIRA DA LI ĆE SE RAZVITI JAČI ILI SLABIJI SIMPTOMI BOLESTI I KAKAV ĆE BITI NJEN KRAJNJI ISHOD

Po profesoru Jovanoviću težina bolesti korelira i povezana je sa snažnim imunskim odgovorom i velikom produkcijom medijatora zapaljenja citokina.

  • Dakle, imunski odgovor diktira da li će se razviti jači ili slabiji simptomi bolesti i kakav će biti njen krajnji ishod. Ali nam još uvek nisu jasni tačni mehanizmi: kako sve to počinje i kako se završava, kao i koja je i kolika uloga svake od komponenti imunskog odgovora. E, to je ta „rupa” i jedna od „karika koja nedostaje” u shemi Kovida koju mi želimo da rasvetlimo i da popunimo, kaže on.
Novi „igrači” u nastanku i progresiji kovida

Najvažniji cilj ovog projekta da se otkrije kako ti medijatori zapaljenja zaista koreliraju sa težinom bolesti. Još jedna bitna stvarje predmet ovog istraživanja a to je kako od imunogenetske predispozicije pacijenta zavisi kakav će biti njen konačan ishod.

  • Mi mislimo da to determiniše da li će neko imati blaži ili teži oblik ove bolesti. To je početna hipoteza koju želimo da testiramo kroz ovaj projekat, ističe Jovanović.

Za sada im je cilj da prikupe uzorke od što većeg broja pacijenata i da ih na osnovu težine bolesti klasifikuju u grupe: od onih sa najblažim simptomima i čije stanje ne zahteva bilo kakvu terapiju, obolelih u težem stanju koji moraju da budu hospitalizovani ali u čije lečenje još uvek nije uključeno dodatno davanje kiseonika i onih obolelih koji imaju baš tešku formu bolesti. U tako podeljenim grupama analiziraju sve moguće komponente imunskog odgovora i reakcije citokina.

CILJ PROJEKTA DA SE OTKRIJE KAKO MEDIJATORI ZAPALJENJA KORELIRAJU SA TEŽINOM BOLESTI

Ono što čekuju da dobiju kao rezultat istraživanja je da možda otkriju nove „igrače” (molekule i medijatore) u čitavom ovom procesu nastanka i progresje bolesti kovida.

  • U ispitivanju ćemo pokriti veliku paletu molekula koji su uključeni u imunski odgovor a neki od njih nisu bili čak ni premet istraživanja u čitavom svetu, barem koliko je našim istraživačima na ovom projektu poznato, tvrdi on napominjući da će tokom rada i detaljno opisivati imunski mehanizam ove još nedovoljno poznate bolesti sa težnjom da ukažu da li postoji imunogenetska predispozicija za nju.

Iz čitavog ovog projekta i istraživanja bi „korist” za medicinsku nauku (i naravno, pre svega same pacijente) bila da ako otkriju i ukažu na nove medijatore „zaslužne” za nastanak bolesti ti isti medijatori bi onda mogli da budu „meta” uspešne terapije i lečenja. Terapija bi onda bila usmerena baš na te forme molekula i mogla bi da spreči nastanak teških formi bolesti. Ovakvi rezultati istraživanja po Ivanu Jovanoviću bi mogli da budu osnova za farmaceutsku industriju i proizvodnju lekova za teže forme bolesti kovida.

PROJEKAT KOJI GRAD KRAGUJEVAC I MEDICINSKI FAKULTET AFIRMIŠE NA NAUČNOJ MAPI SRBIJE I ŠIRE – PROFESOR IVAN JOVANOVIĆ

Takođe, ne mali „benefit” dobija i sama naučna zajednica u Srbiji zato što što su naši naučnici i istraživači uključeni u svetske trendove ispitivanja trenutno najaktuelnije bolesti na planeti.

  • Što želimo da pokažemo i dokažemo ono što niko drugi na svetu nije do sada. To je i veliki postrek za mladu naučnu zajednicu Srbije zato što su iz ovog projekta, i to za sada (pro)izašle već dve odobrene doktorske disertacije, ne bez ponosa ističe rukovodilac projekta Jovanović.

Kovid-19 je po njemu bolest koja je obeležila, prošlu i ovu godinu i koja će „još neko vreme biti sa nama” ali ovaj naučno-istraživački projekat je „lepa priča i dobra vest” za grad Kragujevac i velika afirmacija za ovdašnji Medicinski fakultet kao naučnog centra u Srbiji i šire jer će celokupno istraživanje biti sprovedeno i izvedeno u labaratorijama Centra za molekulsku medicinu i ispitivanje matičnih ćelija – akreditovanom Centru izvrnsosti našeg fakulteta (koji je i osnovao jedan od učesnika ovog projekta profesor Nebojša Arsenijević).

Piše: Zoran Mišić
Foto: Lazar Novaković i Arhiva Centra za molekulsku medicina i istraživanje matičnih ćelija Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.