Heroji zajednice – Družina velikog srca pomogla Minji da dođe do cilja

Godina za nama neumitno će ostati zapamćena po pandemiji korone. Ipak, Kragujevčani će je pamtiti i po humanitarnoj akciji za lečenje male Minje Matić u kojoj je sakupljeno neverovatnih više od 2,4 miliona dolara za terapiju i tretman u Americi. Čitavu akciju i organizaciju prikupljanja pomoći za Minju osmislila je i realizovala ekipa njenih rođaka i porodičnih prijatelja (naravno, uz pomoć brojnih ljudi dobre volje) koju predstavljamo našim čitaocima u prvom tekstu serijala „Heroji zajednice” portala „Glas Šumadije”. I, zaslužili su.

Od 12. avgusta prošle godine kada je Minja Matić dobila svoj broj u Fondaciji „Budi human” prvo je Srbija a potom i okolne zemlje saznale za njenu bolest i pomoć koja joj je neophodna od svih onih ljudi koji mogu na bilo koji način da pomognu. Ali, sve je počelo još mnogo ranije.

• Teško je sada se i svega tačno prisetiti šta smo kao porodica do tada prošli, počinje priču Ana Sretenović, Minjina tetka (očeva sestra) koja ej bila jedan od inicijatora i organizatora čitave akcije.

Minja je rođena 6. oktobra 2019. godine. U januaru prošle godine su lekari u Beogradu otkrili da boluje od Spinalne mišićne atrofije, tipa 1 i to saopštili roditeljima Živki i Ivanu.

• Po povratku iz Beograda oni su to saopštili nama, porodici. Svi smo bili u šoku ali i u neznanju. Nismo znali tačno ni šta to znači, kakvi su simptomi, posledice… Krenuli smo svi po internetu da čitamo o spinalnoj mišićnoj atrofiji jer niko od nas, pre toga, nije ni znao da ta bolest uopšte i postoji, iskrena je Ana Sretenović.

Ono što su „pronašli” na iternetu ih je uplašilo ali ne i obeshrabrilo. U pitanju je bolest koja je vezana za mutaciju gena i manifestuje se gubitkom osnovnih životnih funkcija, kao što su hodanje, varenje hrane, gutanje i disanje.

• Prvo čega se sećam je bilo da sam pročitala da bebe sa tom bolešću žive najviše dve godine. Iskreno, svi smo bili pogubljeni ali smo bili rešeni da Minji probamo da pomognemo na sve moguće načine, kaže ona.

Prvi korak je bio da se Minji omogući da dobije spinrazu.

• Sa pet meseci je primila tu prvu terapiju dostupnu u Srbiji. Zahvaljujući spinrazi Minja je mogla da diše, jede i guta sama, ali i dalje nije mogla potpuno da drži glavu, da je odigne, niti da puzi ili sedi. Ovu vrstu terapije obezbeđuje naša država deci sa spinalnom mišićnom atrofijom, na žalost ne mogu sva deca da je prime jer to zavisi od vrste bolesti kao i rezultata i analiza svakog obolelog deteta ponaosob. Minja je na svu sreću mogla i dobro reagovala na tu vrstu terapije, ističe njena tetka Ana dodajući da je do sada već primila šest doza ove terapije.

Kako uopšte sakupiti tolike pare?

Čitava porodica, pre svega Minjini roditelji Živka i Ivan razmišljali su šta da rade i kako i na koji način da prikupe toliko veliku sumu novca od, kako se tada činilo, nedostižnih 2,4 milona dolara.

• Da li je to moguće? Kako neko uopšte može da skupi tolike pare? Ta pitanja mučila su njih i sve nas. Razmišljali smo da prodamo svi u porodici sve što imamo. Džabe, jer i kada bi to uradili prikupljen novac ne bi bio dovoljan da pokrije ni delić potrebne sume za lečenje i terapiju, priseća se Ana Sretenović.

Prelomili su, skupili hrabrost i krenuli u organizovano sakupljanje novca za lečenje ćerke. Roditelji su 12. avgusta otišli za Beograd gde su u Fondaciji „Budi human” dobili broj za Minju. Već sutradan organizovan je skup u porodičnoj kući u obližnjem Cvetojevcu na kome su se okupili rodbina i prijatelji da naprave plan kako da ostvare taj cilj koji je u tom trenutku delovao (pre)daleko.

Prvu Humanitarnu žurku za pomoć Minji organizovali su u „Zastavinoj bašti”. Odazvali su im se zaista brojni kragujevački pevači i bendovi (ne nabrajaju ih pojedinačno da nekog ne bi zaboravili ali su svima zahvalni) i sakupljeno je prvih pola miliona dinara. Anin suprug i Minjin teča Marko Sretenović ne zaboravlja da su zahvalni Marku Obradoviću Soniju koji ime je prvi izašao u susret što se tiče štampanja flajera i davanja prostora za humanitarnu žurku.

Međutim, korona „pojačava” i otpada svaka mogućnost organizovanja koncerata ili sličnih masovnih okupljanja.

• Tada dolazimo na ideju organizovanja humanitarnih bazara, ali  kako? Nismo imali ništa što bi na tim bazarima ponudili, nastavlja priču Ana.

Ipak, prvi su napravili u septembru u Velikom parku. Sve su sami pravili, mame, tetke, strine… pravile su i mesile kolače.

• Mi mlađi sakupljali smo igračke, knjige, balone, rukotvorine i slične stvari, kaže ona dodajući da su odmah, istog meseca organizovali i drugi na istoj lokaciji. Za nijansu im je bilo lakše, jer su već imali donacije u stvarima, slatkišima… Svako je pomagao kako je i koliko mogao. Jedna gospođa je u parku plela kikice i „riblje kosti” devojčicama „za Minju”. Ljudi su čuli za Minju, Kragujevac je čuo.

Kragujevac i Srbija su čuli za Minju

Naredni korak u akciji bili su bilbordi.

• Dosta agencija nam je izašlo u susret. Prvi smo postavili ispred Skupštine grada i on je doprineo da u tom trenutku još više ljudi sazna za ovu akciju, da čitava stvar postane još „vidljivija”, ističe Ana naglašavajući da je u tom momentu muški deo ekipe bio zadužen za logistiku. Oni su organizovali štampanje bilborda, postera, flajera… i njihovo lepljenje i deljenje po gradovima Srbije.

Kragujevački mediji su već pisali o prikupljanju pomoći za Minju a onda je ekipa njenih rođaka i prijatelja „krenula” na Beograd i medije sa nacionalnom frekvencijom. Prvu reportažu o Minji iz Cvetojevca napravila je novinarka Nataša Lazarević kragujevačka dopisnica TV Prva i emitovala je u emsiji „150 minuta”. Posle toga je išlo lakše. Priključile su se druge novine i mediji. Novinari su se sami javljali: posle Prve, prilozi o maloj Minji su emitovani na RTS-u, B92, Hepiju, Pinku (porodica posebno zahvaljuje Dejanu Đusiću, dopisniku iz Kragujevca koji je više puta izveštavao o akciji i njenim rezultatima) i mnogim drugima…

Nastavljaju sa humanitarnim bazarima. Na početku samo članovi porodice a potom se ekipa proširila i na brojne prijatelje i sve one ljude koji su hteli da pomognu. Jedna od njih je Marina Milićević, koja se prvo priključuje na onima koji su se već održavali a potom njihovu organizaciju preuzima i na sebe. Po njenoj evidenciji samo u našem gradu održano je čak 26 bazara za pomoć Minji.

Ona početkom oktobra organizuje veliki bazar u naselju Aerodrom sa trambolinom, maskotama… na kome je sakupljeno 160.000 dinara.

• Odziv je bio veliki ne samo u novčanim prilozima već i u stvarima koje smo tada prikupili za narednih 20 bazara. Ljudi su donosili odeću, hranu, slatkiše, igračke…, navodi ona.

Par dana kasnije u oktobru su organizovali ponovo dva bazara na Aerodromu i u Pešačkoj zonai.

• Od oktobra naša „Družina velikog srca” krenula je da organizuje  najmanje dva bazara nedeljno, kaže ona ističući da su sarađujući na njihovoj organizaciji izgradili svi oni divno prijateljstvo sa Minjinim roditeljima i porodicom.

Bazari po čitavoj zemlji

Na „fejsu” su žene i devojke koje Minju nisu poznavale ali su je mnogo zavolele napravile grupu i kreću da organizuju prikupljanje pomoći po čitavoj Srbiji. Svako preuzima da ih organizuje u svom gradu.

• Bazari svakodnevno kreću po Srbiji. Napravili smo fotografiju – mapu Srbije na kojoj su obeleženi gradovi koji su radili bazare za Minju. Da to prosto bude „izazov” za one gradove u kojima još nije održan, navodi tetka Ana, dodajući da su u mnogima od njih (nemoguće ih je sve pobrojati ali fotografija jasno pokazuje) bazari održavani više puta.

U njihovom realizovanju značajno je porodici Matić pomogla i prijateljica Marina Ašanin uključena u ovu akciju „od prvog dana do zadnjeg bazara”.

• Išla sam gde god sam i kad sam mogla. Bilo da su bili održavani kod nas u Kragujevcu ili u drugim gradovima. Stajala za stolovima, prodavala, mesila, spremala, tražila sponzore poput onih koji su donirali cveće, zimnicu…, navodi ona.

Muški deo ekipe je i tu bio kompletna logistika. Teča Marko Sretenović, Petar Ašanin, Jovica Matić… su bili samo deo tima koji je nosio i prevozio stvari za bazare, nameštao i postavljao stolove, tezge i punktove za prodaju… Takođe, nisu prestajali sa lepljenjem plakata, bilborda i deljenjem flajera… Tako su stigli i do Zlatibora, Užica, Čačka, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Trstenika, Kruševca, Niša, Leskovca, Jagodine, Valjeva…

• Samo sednemo u ato i krenemo tog dana za taj deo Srbije, skromni su Sretenović i Ašanin.

I dok Minjina tetka ističe i posebno se zahvaljuje kragujevačkoj Komunalnoj policiji koja im se uvek našla i izašla u susret prilikom organizovanja svih manifestacija muški deo ekipe prilikom organizovanja akcije u „ostatku” Srbije umeo je da „naleti” i na neprijatne situacije iako je reč o humanitarnj akciji. Srećom nije ih bilo mnogo. Marko Sretenović navodi da su ih pozvali komunalci iz Čačka i obavestili da su plakate za pomoć Minji izlepili na nedozvoljenim mestima. Skinuli su ih a Komunalna policija iz Čačka im je štampala novi tiraž i izlepila na odobrenim lokacijama.

Petar Ašanin se (pri)seća jednog događaja sa bazara u Kuršumliji.

• Parkirali smo se na ulici samo da iznesemo stvari. Kada smo krenuli da se preparkiramo policajac nam je već počeo da piše kaznu. Molili smo ga, objašnjavali da je reč o humanitarnoj akciji ali je on bio neumoljiv, ispisao nam je kaznu i otišao. To je videla jedna žena rodom iz Topole a koja je udata u Kuršumliji i koja je znala je o čemu je stvar koja je otrčala do tamošnje policije i objasnila nadležnima o čemu se radi. Policajci u njihovom MUP-u u toj smeni ne samo da su nam se izvinjavali za postupak svog kolege već su na licu mesta sakupili pare i otplatili nam tu kaznu i ostatak novca donirali u kutiju za Minju, navodi on ovaj slučaj koji je na kraju dobro ispao.

Kad je „stala” Srbija „uskočila” Srpska

Nisu se ni tu zaustavili. Akcija se u oktobru „širi” i na Republiku Srpsku gde Minja dobija takođe broj humanitarne fondacije a takođe se organizuju bazari kao u Srbiji.

• Kada je akcija u Srbiji u jednom trenutku stala i nastalo zatišje, što je i logično – bilo je i druge dece kojima je potrebna pomoć, ljudi su se „zasitili” i „zamorili” tu je „uskočila” Republika Srpska. Pomoć iz Srpske nam je bila presudna u tom trenutku „zatišja”. Novac koji je u Srpskoj sakupljen zaista je bio veliki. Bilo je bazara po tamošnjim gradovima na kojima je skupljeno za jedan dan i po više od 10.000 evra. Samo na jednom bazaru u Bjeljini donirano je više od dva miliona dinara, ističu Ana Sretenović i obe Marine, Milićević i Ašanin.

Naše sagovornice podsećaju da je kao i u Srbiji i u Republici Srpskoj napravljena mapa gradova u kojima su održani bazari za pomoć Minji Matić. Sam pogled na ovu mapu jasno kazuje da gotovo da nema mesta u kojem nije organizovan bar jedan (u mnogima i više njih) humanitarnih bazara i manifestacija.

U toku akcije sakupljanja novca mnogo su im pomogle humanitarne licitacije na „fejsu”. Ana Sretenović ističe Ratka Radovića, reditelja na RTS-u koji je inicirao humanitarne licitacije dresova poznatih sportista. Radovićeva supruga Ana, kao prvi na licitaciji je ponudila dres Milana Borjana, golmana „Crvene zvezde” koji je dostigao cenu od 150.000 dinara. Potom se sam Borjan lično uključio (Minjini roditelji su se i upoznali i sprijateljili sa njim) u akciju i mnogo im pomogao ali ni u jednom trenutku nije hteo da se javno i medijski eksponira. On je organizovao da svoje dresove za licitaciju doniraju ostali igrači „Zvezde”. Potom se u akciju uključio i „Partizan” čiji su igrači ne samo donirali dresove već i organizovali humanitarne bazare po Beogradu. Akciju su podržali asovi poput Nemanje Matića, Aleksandra Kolarova, Luke Milivojevića, Duška Tošića… brojni fudbaleri, košarkaši, svi ostali sportisti (koje nemoguće sve ovde poimence navesti).

Humanitarni angažman poznatih ličnosti

Sem sportista u akciju pomći Minji priključile su druge javne i poznate ličnosti. Prva „humanitarna kafa” organizovana je sa glumcem Branislavom Lečićem a potom su se nastavile i sa mnogim drugima. Aktivno se uključuje i naša sugrađanka Marija Šerifović. Prvo svojim vlogom na kome govori o Minji i apeluje na javnost da joj pomogne i poziva ljude da šalju SMS poruke. Nije se na tome zaustavila već je organizovala onlajn humanitarni koncert na kome su slate SMS poruke u toku emitovanja. Takođe Marija Šerifović je lično pozivala kompanije, donore, sponzore da uplate pomoć.   

Marina Ašanin, sumira da je od avgusta do decembra preko Fondacije „Budi human” za minju stiglo gotovo 700.000 poruka. Njen dever Petra Ašanin i Minijin teča Marko Sretenović ne zaboravljaju da pomenu ni Gorana Jovanovića vlasnika „Korman puta” koji je organizovao turnir u malom fudbalu i humanitarnu žurku za Minju na kojoj su njegovi prijatelji, poslovni partneri, sportisti, muzičari  doniranirali preko 10.000 evra.

• Nema firme u Kragujevcu kojoj smo se obratili za bilo koju vrstu pomoći a da su nas odbili. Svi su bili fer i korektni. Samo su nas pitali koliko vam i šta treba, ističu njih dvojica ne krijući da im je baš drago što su naši sugrađani tako reagovali.

Uključujući se u organizaciju porodice Matić i njihovih prijatelja prikupljanje pomoći je organizovano u ovdašnjim osnovnim i srednjim šokolama kao i na fakultetima našeg Univerziteta. Na primer samo na Ekonomskom fakultetu profesori su uplatili 200.000 dinara. Pomogli su i ugostitelji i to u ovim danima nimalo lakim za njih zbog korone. Vlasnici kafića su tokom jedne od humanitarnih večeri za Minju uplatili sve svoje čitave pazare. Takođe, određenih dana u kragujevačkim lokalima kafa se plaćala SMS porukama za njeno lečenje.

I uspeli su, što su svi mediji propratili 9. decembra kada su skupili 2,4 miliona dolara za neophodnu terapiju i lečenje. Čitav ovaj tim koji je prvo bio „sastavljen” od rođaka, najbližih prijatelja i drugara, se „proširio” na ceo Kragujevac i čitavu Srbiju. Potom su im se priključili i pomogli ljudi iz Republike Srpske, Hrvatske, Crne Gore, Austrije, Amerike, Kanade, Švedske… 

• Sve u svemu, za nas je heroj Minja. A mi smo bili tu, da pomognem da ona, zajedno sa svojom mamom i tatom, dođe do cilja, više su nego skromni ovi heroji iz naše, lokalne zajednice, članovi „Družine velikog srca” čiji je nesebičan trud i zalaganje omogućilo Minji Matić da krajem ovog meseca otputuje sa roditeljima u Ameriku na lečenje i terapiju. Nama samo preostaje da joj poželimo srećan put i brz oporavak i ozdravljenje.

Piše: Zoran Mišić

Naslovna fotografija; Lazar Novaković