Za prethodnu godinu u budžetu grada oko 300 miliona dinara planirano je za plaćanje sudskih presuda, jer je grad izgubio sporove i penala zbog nekorišćenja ugovorenih kredita. Velika cifra koja govori da je bilo dosta pogrešnih odluka zbog kojih su građani ili firme tužili grad i mnogi dobili.
Ali, pokazalo se da je i ta suma nedovoljna, jer se pojavila potreba da se stavka u budžetu poveća za 120 miliona dinara, kako bi se svi troškovi izgubljenih suđenja platili, a uz to idu i kamate i troškovi postupaka. Tako je početkom novembra prošle godine u Skupštini grada usvojen drugi godišnji rebalans budžeta, upravo zbog potrebe da se poveća stavka za plaćanje sudskih kazni, i to za ozbiljnu cifru.
No, kada se mislilo da je sa time završeno za minulu godinu i da bi neko morao ozbiljno da se zamisli zašto se gube toliki sporovi i može li se išta promeniti na bolje da ostane para za druge potrebe, pojavio se mesec dana posle toga podatak u intervjuu tadašnjeg Gradskog javnog pravobranioca Branislava Petronijevića portalu PRESS. U njemu Petronijević kaže da je tokom 2021. godine za troškove po sudskim presudama grad platio sedam miliona evra, a da je polovina te sume plaćena za sporove vezane za eksproprijaciju zamljišta.
Slučaj „Jubroker”
Kako je zvanično objašnjeno prilikom usvajanja rebalansa budžeta, glavni razlog što se pokreće cela skupštinska mašinerija i organizuje zasedanje i menjanje budžeta jeste izgubljeni spor grada protiv firme „Jubroker”. Grad je tom preduzeću prodao 2007. godine lokaciju u Staroj radničkoj koliniji, ali, kako je napomenuto, kupac nije ušao u posed i gradske vlasti su ovu parcelu posle izvesnog vremena ustupile besplatno državi za izgradnju stanova za mlade naučne kadrove.
Firma „Jubroker” je 2014. godine tužila grad, a nakon što je Viši sud kao drugostepeni potvrdio da je grad dužan da isplati naknadu, ona je postala izvršna i u leto prošle godine je dospela za plaćanje. Gradski čelnici su se pravdali da nisu mogli da predvide da će stići ta presuda na naplatu i da povećanje budžetskih sredstava za ovu namenu nije imalo alternativu.
- Svake godine se predviđa stavka za sudske presude, a ove godine je cifra u budžetu za te namene, ako se ne varam, oko 300 miliona dinara. U toj sumi nema sredstava za izgubljeni spor protiv „Jubrokera” jer ne možete da znate unapred koje sporove ćete dobiti, a koje ne. Nismo očekivali da izgubimo taj spor, ali, eto, desilo se i sada ta sredstva moramo kroz rebalans da obezbedimo, rekao je tada na zasedanju Skupštine predsednik parlamenta grada Miroslav Petrašinović.
Sličan stav imao je i član Gradskog veća za finansije profesor dr Nenad Stanišić, koji je potvrdio da je za plaćanje po izgubljenim sudskim sporovima potrebno više sredstava nego što je planirano. Ovim rebalansom će ta suma biti uvećana na 420 miliona dinara, zaključio je dr Stanišić.
Otkud razlika
Pošto se pokazalo da ni tih 420 miliona dinara nije bilo dovoljno, jer je plaćeno duplo više, oko sedam miliona evra, pitanje je odakle ta razlika i kako rukovodstvo grada mesec dana pre Petronijevićeve izjave nije bilo dobro informisano? Da li je moguće da su za tih mesec dana na naplatu došle presude tolike vrednosti? Malo je verovatno, iako se radi o stotinama, pa i hiljadama tužbi i presuda.
Od početka ove godine do 29. aprila protiv grada je podneta 301 tužba sudu, što je znatno manji broj nego u prethodnom periodu, saopštilo nam je Gradsko javno pravobranilaštvo, na čijem čelu je sada vršilac funkcije Gradskog pravobranioca Nela Jeremić Ilić.
S obzirom da je u budžetu za ovu godinu planirano za plaćanje po presudama 300 miliona dinara, pitali smo zbog čega se predviđa da će troškovi da budu toliko manji. Iz Gradskog pravobranilaštva su nam odgovorili da oni ne mogu dati tačan i precizan odgovor, s obzirom na to da se projekcija budžeta grada planira u saradnji sa nadležnim upravama grada sa čijih se pozicija vrši isplata, a po osnovu dostavljenih pravosnažnih i izvršnih presuda nadležnih sudova.
Činjenica je da je najavljena izgradnja Severne obilaznice oko Kragujevca predviđene dužine od 23 kilometra, što govori da će biti još kako posla oko izuzimanja delova parcela i nadoknade građanima, ali i sudskih tužbi onih koji su nezadovoljni „razrezanom” isplatom.
Novost je da je ova obilaznica od Vlade proglašena za objekat od posebnog značaja, što znači da će graditelji imati pravo da uđu u njive vlasnika pre nego što se reguliše visina naknade i ona isplati. Cenu eksproprisanog zemljišta će, sudeći po dosadašnjem iskustvu, snositi grad Kragujevac, jer je tako i do sada bilo za objekte koje finansira država. A to bi moglo doći na red tek u budućnosti, zavisno od agilnosti države u gradnji ove saobraćajnice.
Iz gradskog pravobranilaštva potvrđuju da postupci po tužbama građana radi isplate eksproprisanog zemljišta zauzimaju vodeće mesto po broju tužbi, da su takvi sporovi još uvek aktivni, s tim da je nemoguće precizno reći da li se broj takvih tužbi povećava ili smanjuje, imajući u vidu da varira iz meseca u mesec.
Ali, u pisanom odgovoru pravobranilaštva na naša pitanja navodi se da ne treba zanemariti činjenicu da grad Kragujevac u sporovima „fakičke eksproprijacije” iskazuje uspeh s obzirom da nisu tako retki slučajevi da se donesu presude u korist grada.
U proseku, navodi se u odgovoru pravobranilaštva, postupci protiv grada traju u proseku 12 do 18 meseci, a posle predmeta vezanih za isplatu zemljišta najviše je zahteva za odštetu zbog ujeda pasa lutalica ili po tužbama radi naknade nematerijalne štete nastale usled pada na javnoj površini. Ima odšteta i po drugim zahteva, ali je njihov broj znatno manji, navodi se u odgovoru.
Da li su moguća i tokom ove godine neprijatna iznenađenja, kao što je bio prošlogodišnji rebalans zbog sudske presude? U odgovoru Gradskog pravobranilaštva se navodi da njih presuda u slučaju „Jubroker” od 170 miliona dinara sa kamatom, nije obeshrabrila da Vrhovnom kasacionom sudu podnesu Reviziju kao vid vanrednog pravnog sredstva.
Na pitanje da li će doći do rebalansa budžeta zbog neke druge tužbe nemoguće je dati jasan i precizan odgovor, kaže se u odgovoru Nele Jeremić Ilić, vršioca funkcije Gradskog pravobranioca.