Bez šire rasprave i uključivanja građana i stručne javnosti, a na osnovu urađene studije, nadležni u gradskoj vlasti doneli su odluku da se postrojenje za mehaničko biološki tretman otpada gradi na postojećoj lokaciji u Jovanovcu, a ne u Vitlišu
Već treći put otkada je u gradu na vlasti Srpska napredna stranka menja se odluka o mestu i načinu deponovanja komunalnog otpada. Doduše, nisu sva tri puta bile u pitanju zvanične odluke, već najave za koje se otvoreno kaže da će kad dođe vreme biti pretočene u formalne odluke koje će glasačka mašina u Skupštini grada aminovati.
Prvo je, neposredno po dolasku naprednjaka na vlast 2014. godine, rečeno da će se graditi novo postrojenje za preradu otpada, samo treba da se završi Studija o izvodljivosti koja će da pokaže da li će to biti spalionica smeća, koja je veoma skupa, ili neki drugi vid prerade. Lokacija gde bi se gradila ta spalionica ili „nešto drugo” nekako je ostala u drugom planu.
Prošle su godine i spalionica je potonula u zaborav, da bi pre dve godine u martu Skupština grada donela odluku da se izrade urbanističko planska dokumenta (detaljni plan) da se moderna deponija smeća gradi na lokaciji Vitlište (tromeđa Kormana, Maršića i Gornjih Komarica). Sada se opet, u vidu najave, lokacija buduće deponije seli na mesto gde i sada obitava, u Jovanovac, gde se smeće odlaže već oko 50 godina.
Ekološka bezbednost
Ova radikalna promena kursa prvo je obelodanjena u listu „Politika” 10. septembra, kada je član Gradskog veća za komunalne delatnosti u prošlom i aktuelnom sazivu gradske vlasti Vladimir Maksimović saopštio da su nadležni odlučili da se umesto klasične komunalne deponije izgradi postrojenje za mehaničko-biološki tretman otpada i da lokacija za taj pogon bude na staroj deponiji u Jovanovcu.
On je rekao da je to postrojenje veoma skupo i košta čak 40 miliona evra, pa će gradska vlast konkurisati kod evropskih fondova za ova sredstva. Kada se bude obezbedilo finansiranje projekta, tada će doći i do formalne izmene u prostornim planovima (kada će odbornici podići ruke i glasati, prim aut.), rekao je gradski većnik. Pritom je obrazložio zašto je doneta odluka da se sve vrati opet u Jovanovac, koji je još pre više od 30 godina u gradskim planovima bio predviđen da se zatvori kao lokacija za smeće jer je preblizu grada i ekološki ga ugrožava.
Postrojenje za tretman će, navodi Maksimović, biti ekološki bezbedno, odnosno neće zagađivati grad, pa nije potrebno seliti ga na udaljeno Vitlište. Drugo, kako je naveo, odvoženje otpada na ovu lokaciju koja je udaljena 15 kilometara od grada poskupelo bi uslugu za građane i privredu, pa će se to izbeći.
Dan nakon objavljivanja ove važne promene u „Politici”, gradski većnik se oglasio i na zvaničnom sajtu grada, gde je objavio promenu sa još detalja. U toj informaciji se kaže da su grad Kragujevac i pet susednih opština Aranđelovac, Batočina, Rača, Knić i Rekovac, koji čine Regionalni centar za upravljanje otpadom, uradili studiju analize opcija, gde je deponija Jovanovac najbolje rešenje za izgradnju postrojenja za mehaničko- biološki tretmana otpada.
Bila je to, navodi se, jedna od sedam opcija i odabrana je u skladu sa Nacionalnom strategijom i evropskim direktivama. Postrojenje će sušiti komunalni otpad i izrađivati brikete koji se koriste kao gorivo u proizvodnji cementa. Za postojeću deponiju uradiće se sanacija i rekultivacija kako bi se iskoristio deponijski gas za rad novog postrojenja, rekao je većnik Maksimović, uz najavu da se nada da će se 2021. godine obezbediti izvor finansiranja za postrojenje.
Iako je primetno da su sve ove promene obavljene netransparentno, da se ne zna ko je uradio studiju, da li je za nju raspisan konkurs i kako se pre dve godine nije videlo da će odlaganje na Vitlištu biti skuplje za građane, ima još mnogo detalja i nejasnoća u ovom zaokretu.
Dejan Raonić, bivši dugogodišnji direktor „Čistoće”, koji je detaljno upućen u ovu problematiku, danas zaposlen u JKP „Vodovod”, kaže da je dobro rešenje plan da izgradi postrojenje za mehaničko-biološku preradu otpada.
Ali, po njemu, problem su finansijska sredstva koja su ogromna i to što nedostaju detaljniji podaci da bismo se uverili da je sve ekološki bezbedno i da sve to može da se gradi u Jovanovcu. On navodi da je još 2013. godine grupa autora sa Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu (Milan Popović, Dušan Čanović, Nikola Rakić i dr Nebojša Jovičić) uradila studiju pod naslovom „Postrojenje za mehaničko-biološki tretman otpada kao održivo eko rešenje za upravljanje otpadom u Kragujevcu.”
U toj studiji se navodi da kao rezultat prerade može nastati pet vrsta proizvida i to : kompost i slični materijali, proizvodnja krutog goriva iz otpada, proizvodnja biostabilisanog materijala za odlaganje i proizvodnja biogasa za proizvodnju toplotne ili električne energije, kao i proizvodnja visokokvalitetnog krutog goriva.
- Ako su naveli da će proizvoditi brikete, odnosno čvrsto gorivo koje se koristi za cementare, mi ne znamo da li iza tog procesa ostaje nekakav otpad koji se mora negde odložiti. Ako ostaje bio bi daleko manji nego sada, ali ipak traži prostor za deponovanje. Ne znamo ni koja je oprema i ko garantuje da će biti ekološki bezbedno za grad, da neće zagađivati vazduh, kaže Raonić.
Finansiranje kao problem
Ipak, bivši direktor „Čistoće” smatra da je pitanje finansiranja najteži deo poduhvata, jer konkurisanje kod evropskih fondova je moguće, ali veoma komplikovana i zahtevna varijanta. Po njemu, trenutak u kome je korona donela probleme Evropskoj uniji treba uzeti u obzir, ali i to što postoji propisana forma konkurisanja.
Da bi se prijavilo na konkurs mora da postoji urađen projekat budućeg postrojenja za MB preradu smeća, a mi sada imamo samo studiju, napominje Raonić i kaže da kroz projekat evropski fondovi hoće da vide kakva je tehnologija predviđena, kakva oprema, prilazni putevi, infrastruktura i da sve to utiče na odluku. Oni neće dati jednoj opštini 40 miliona evra, jer to je jako velika cifra, već će pre ići na neke vidove javno privatnog partnerstva i za sve se to treba pripremiti, kaže Raonić.
On upozorava da po važećim propisima ono što mi zovemo deponijom u Jovanovcu nije deponija, već smetlište, jer ne ispunjava zakonske uslove deponovanja. Kao takva ova nazovi deponija ispunjava uslove da odmah bude zatvorena, napominje naš sagovornik.
Takođe, treba podsetiti na prošlogodišnju izjavu većnika Maksimovića da privremena dozvola za odlaganje smeća u Jovanovcu ističe 2021. godine. Zato Raonić, koji tvrdi da izrada projekta, dolazak do investitora i sama gradnja postrojenja zahtevaju duži rok od dve-tri godine dok se sve ne stavi u funkciju, smatra da se nekako mora naći prelazno rešenje.
Naime, on smatra da nekoliko godina dok se gradi postrojenje neće biti moguće odlaganje 200 tona kragujevačkog komunalnog otpada dnevno u Jovanovcu. Zato predlaže da se napravi sporazum o javno privatnom partnerstvu sa privatnim komunalnim deponijama „ASA” u Lapovu ili „PVV” u Jagodini (19 kilometara od grada) kako bi se otpad iz Kragujevca sakupljao na ulazu u sadašnju deponiju i odvozio na njihove.
Otpad bi se skupljao u velikim kontejnerima od 30 tona, objašnjava Raonić, i ta usluga bi bila plaćena ovim deponijama, ali drugog rešenja on ne vidi.
- Nema razloga da ono što se preduzima oko rešavanja deponovanja otpada bude netransparentno, moraju građani i stručna javnost da budu upoznati. Ali tako se ne radi, a ovome treba ozbiljno pristupiti jer ozbiljna vlast treba da izađe sa jasnim konceptom šta hoće po pitanju otpada. Prethodna vlast, u kojoj sam ja bio direktor, takođe nije imala jasan koncept sa otpadom i nije ništa rešila, kaže Raonić.
On smatra da problem otpada u Kragujevcu ni jedna vlast do sada nije rešavala na ozbiljan način iz njemu potpuno nepoznatih razloga, ali može da pretpostavi da je, ili neznanje, pogrešni prioriteti, ili nedostatak finansijske osnove. Sve ovo može da bude razlog takvog ignorisanja gorućeg komunalnog i ekološkog problema.
Pri tome naš sagovornik ističe da rešavanje otpada nije političko pitanje, već pitanje opstanka građana. Ipak, kada pogledamo sadašnju listu prioriteta, a na osnovu obećanja republičkih funkcionera koji su obilazili Kragujevac u jeku predizborne kampanje, niko se deponije nije setio. Ni novi gradonačelnik Dašić nije je uvrstio u listu prioriteta, već je rekao da će se zalagati da grad dobije Severnu obilaznicu, novi stadion (obećan objekat od 40 miliona evra), novu komunalnu infrastrukturu, ulice, vodovod, kanalizaciju.
- Smatram da prvi projekat koji nova garnitura SNS lokalne vlasti treba da uradi jeste deponovanje i prerada otpada, zaključuje Raonić.
Selekcija otpada
Dejan Raonić kaže da je u vreme kada je bio direktor „Čistoće” u vreme vlasti Zajedno za Šumadiju bilo pokušaja da se nekim projektima ide u korak sa gradovima koji su imali moderne komunalne deponije. Tako je urađen projekat izgradnje Centra za selekciju otpada 2011. godine. Država je obezbedila 45 miliona dinara, a Centar je počeo da radi 2015. godine na ulazu u deponiju Jovanovac.
Za to je bilo ptrebno da se u gradu radi primarna selekcija smeća, pa je potpisan ugovor sa firmom „Sekopak” i urađeno je 600 žičanih kontejnera, gde je odlagan ambalažni otpad – PET ambalaža, staklo, papir, karton. To je odvoženo u Centar, gde je obavljana sekundarna selekcija, a onda je svaki materijal baliran i prodavan firmama koje su se bavile reciklažom. Primarna selekcija otpada mora da postoji u gradu i kada se izgradi postrojenje za preradu i tako je u gradovima Evrope, napominje Raonić.
U novije vreme, pre dve godine, na placu „Čistoće” otvoreno je postrojenje za reciklažu, gde ova firma sama, svojom opremom prerađuje određene prethodno selektovane vrste otpada, a sredstva je takođe uložila država.