Gradnja stadiona u Kragujevcu: Nije se maklo dalje od crteža

Bilo je više raznih ideja i predloga za modernizaciju gradskog stadiona u Kragujevcu, još od sedamdesetih godina prošlog veka, kada je „Radnički” u dva navrata bio član jake Prve lige u velikoj Jugoslaviji. Kada je građen primenjena je stara „mustra” ukopanih stadiona, sa atletskom stazom i velikim slobodnim prostorom između tribina i terena i pošto je završen 1957. važio je za jedan od najboljih u zemlji. Ali, vreme ga je pregazilo.

Prvi konkurentniji projekat od koga je nešto bilo zvao se „3S” – stolice, semafor, svetlo (reflektori). Na svim tribinama postavljene su stolice 2007. godine, umesto starog urađen je novi „električni” semafor, ali reflektora do danas nema.

Potom je dosovska vlada 2010. godine smišljala nešto slično što sada radi Vučić – da modernizuje ili sagradi nove fudbalske stadione u deset srpskih gradova, među kojima je bio i Kragujevac. Navodno je za ceo projekat UEFA obezbedila trideset miliona evra, a na „Čika Dači” je trebalo da se dogradi istočna tribina i da se uradi rasveta, ali sve je ostalo samo u planovima.

Potom je 2012. počela izgradnja novih svlačionica, kupatila i službenih prostorija, to je i završeno, ali je plan rekonstrukcije stadiona proširen. Osim istočne trebalo je da se rekonstruiše i zapadna tribina, da se izgrade VIP i novinarske lože i da se ovaj deo gledališta pokrije. Takođe, da se postave reflektori, koje bi nabavio Fudbalski savez Srbije, a grad je trebalo da finansira i ugradnju trafo stanice. Međutim, vlast u Srbiji se promenila, došli su naprednjaci i projekti pali u vodu.

Kada je Srpska napredna stranka prekomponovanjem skupštinske većine 2015. godine preuzela vlast i u Kragujevcu, javile su se i nove „sportske ideje”. Napravljen je jedinstveni eksperiment u Srbiji, profesionalnim klubovima dat je status sportsko-privrednih društava čiji je osnivač (i finansijer) grad. Tada je stadion „Čika Dača” proglašen za javnu gradsku svojinu.

Onda je odlučeno da se stadion rekonstruiše, tako što bi u prvoj fazi bila sagrađena zapadna tribina, a računalo se na državne pare – deset do dvanaest miliona evra. Po toj zamisli kapacitet celog objekta bio bi 25.000 gledalaca, umesto dotadašnjih 15.000 (posle postavljanja stolica), iako je utakmice „Radničkog” posmatralo po neka stotina ljudi, izuzev kada igraju „Zvezda” i „Partizan”.

Bio je raspisan i tender za izradu projektno-tehničke dokumentacije i saopšten plan da rekonstrukciju i proširenje stadiona budu završeni do 2021. godine. Rok je istekao, projekat se tek privodio kraju, a nastali su novi problemi. „Radnički” je ušao u Superligu, ali stadion nije zadovoljavao standarde koje traži ovaj rang takmičenja.

Ustvari, tada je plan o rekonstrukciji praktično već bio stavljen ad akta, jer je u septembru 2020. najavljeno da će se graditi potpuno novi stadion za 20.000 gledalaca, a tri pomoćna terena biće natkrivena, takozvani baloni i sve će to koštati četrdeset miliona evra.
Već u to vreme aktivnu ulogu „najavljivača” preuzima Aleksandar Vučić. Teško je i registorvati kada je, gde i koliko puta govorio o novim fudbalskim stadionima, od nacionalnog u Surčinu, preko lokalnih u Zaječaru, Leskovcu, Subotici, Loznici, Kraljevu, Vranju…, naravno i Kragujevcu. Poslednji put „Čika Dača” je pomenuo 27. maja ove godine, kada je u Kragujevcu održana izborna skupština Srpske napredne stranke.

„Gradili smo puteve, pruge, bolnice, škole… Ovde u Kragujevcu ćemo u septembru izgraditi najlepši stadion u Srbiji”, preneli su mediji Vučićevu izjavu, uz podatak da je država za ovu investiciju izdvojila 95 miliona evra.

Pada u oči da cena novog „Čika Dače” stalno raste, mada još nijedan ašov nije poboden. Predsednik države je u februaru ove godine pomenuo 70 miliona evra, pre toga je govorio o 40 miliona, da bi po poslednjoj izjavi dogurao do 95 miliona. Koliko će biti konačna cifra, ako sa novim stadionom u Kraguejvcu uopšte bude konačnosti?

Autor: Miroslav Jovanović