Nekadašnji dom na Bešnjaji izgrađen je sedamdesetih godina prošlog veka i služio je za nastavu u prirodi osnovcima nižih razreda, koji su na planini boravili po sedam dana i mnoge generacije mališana to i danas pamte.
Kada su počeli ratovi i krize, dom je napušten, a zatim i zapušten. Vandali su rasturili i odneli sve od opreme, građevinskog materijala i stolarije što se moglo odneti, tako da je bivši dom godinama polurazrušena i ruinirana građevina.
Pre desetak godina bilo je ideja da se dom obnovi i postane centar zdravstvenog turizma, ali sve je ostalo na ideji. Inače, planina Bešnjaja (sa najvišim vrhom od 613 metara) dokazano je vazdušna banja, sa specifičnom ružom vetrova. Ima terminalnih izvora i izvora pitke vode. Od Kragujevca je udaljena nepunih 17, a od Jagodine 14 kilometara.
Grad je nedavno prihvatio inicijativu Slavoljuba Milanovića da se izgradi novi dom na Bešnjaji koji bi nosio ime njegovog rano preminulog sina Bogdana. Preduzeću „Urbanizam” poveren je posao izrade urbanističkog projekta. Kako nam je potvrdio glavni gradski urbanista Ivan Radulović, ovaj dokument je u završnoj fazi, međutim on mora da ide na usvajanje u Skupštinu Jagodine jer se lokacija nalazi na teritoriji ovog grada. Radulović misli da neće biti nikakvih problema, posebno zato što je zemljište na kome je bio i stari dom u vlasništvu grada Kragujevca.
Idejno rešenje za novi dečji dom na Bešnjaji uradio je arhitekta Dušan Soković, uz saglasnost donatora Milanovića, a kada bude završena i verifikovana sva projektno-tehnička dokumentacija, pristupiće se izradi glavnog projekta i ostalim procedurama do dobijanja dozvole za gradnju.
U ovu akciju uključio se i Građevinski klaster Kragujevca, s namerom da njegovi članovi (projektanti, građevinari i drugi) pomognu izgradnju doma, tako što bi neke usluge uradili bez novčane nadoknade.
Gradnja doma od temelja
Odmaralište će nositi ime jednog uspešnog mladog stručnjaka koji je vrhunac u svojoj karijeri ostavrio u Americi kao programer, ali spletom nesrećnih okolnosti kratko je poživeo. Reč je o Bogdanu Milanoviću rođenom 1990. godine, a preminlom 3. januara 2019. na putu od Amerike do rodnog Kragujevca, od posledica kancera, nakon tri hirurške intervencije obavljene u SAD.
On je još kao srednjoškolac otišao na usavršavanje u Olimpiju, država Vašington, nakon treće godine matematičkog smera, Prve gimnazije. Posle završene srednje škole preselio se u Mineapolis i na Minesota univerzitetu diplomirao maja 2013. na Ekonomskom fakultetu. Poslednji put kući je došao 2013 i već tada, po povratku za Ameriku, počeo je da se žali na glavobolje. Ubrzo mu je dijagnostikovan tumor mozga. Operisan je decembra 2013. godine, primao je hemioterapiju, ali tumor nije mogao da se ukloni. Uprkos bolesti, u julu 2015. godine magistrirao je i iste godine obavljena je druga operacija. Dobro se osećao jedno vreme.
Upisao je doktorske studije 2017, dobio američko državljanstvo, počeo samostalno da pravi sajtove, da dosta zarađuje i ostvario je „American dreams”. Onda je usledila treća hirurška intervencija, nova terapija i uprkos tome uspeo je da doktorira programiranje. Napravio je program koji i sad donosi novac. Radio je za razne Agencije i prestižne avio kompanije, ali se poslednje dve godine osamostalio. Napravio je program koji je bio uvršten među deset u svetu i zarađivao od njega 50.000 dolara mesečno, ne računajući novac od svojih brojnih aplikacija.
Sa ocem se potom seli na Floridu i tamo prave kuću. Stanje Bogdanovog zdravlja počinje da se pogoršava. Od leta 2018. non-stop je bio u bolnici. Prognoze su loše. Kada su videli da nema boljitka, specijalnim letom Bogdan je krenuo za Srbiju i izdržao je samo do Turske. Sahranjen je na ovdašnjem Varoškom groblju. Kuća na Floridi je prodata bud zašto, kao i njegov stan u Americi.
Bio je sin jedinac, neoženjen. Imao je ušteđevinu, a i otac je štedeo, u slučaju da njegov jedinac ne uspe u Americi. Taj novac otac želi sada da pokloni u dobrotvorne svrhe, jer posle smrti sina nikoga više nema. Delio je, kaže, anonimno poklone i pomoći i poznatim i nepoznatim ljudima, rođacima, ali hteo je nešto konkretno da napravi od sinovljeve zaostavštine i svoje ušteđevine.
„Mislio sam da i ja „odem”. Ali nisam hteo štampane papiriće, oko kojih ljudi ginu i ratuju, da ostavim Amerikancima. Rekao sam sebi, e, vala neću. I onda sam došao na ideju da to humanitarno podelim“, kaže Slavoljub Milovanović, Bogdanov otac.
Na pamet mu je pao dečji dom na Bešnjaji, gde je on boravio kao dete i ostao mu je u lepom sećanju, da se ponovo izgradi. Išao je mnogo puta tamo i razmišljao da li se isplati da se obnavlja ili napravi novi objekat. Želi samo da u spomen ostane ime njegovog sina Bogdana, ništa mu drugo ne treba.
U jesen prošle godine došao je u kontakt sa novim gradonačelnikom Nikolom Dašićem.
„Rekao sam mu – zaboravite politiku, tek onda možemo da nastavimo dalje. Dašić me pita šta mislim o Bešnjaji. Rekao sam – ne mogu da verujem da smo došli na istu ideju. Ali staro mora da se poruši i pravi novo. Kazao sam hoću, nije problem. Zamislili smo da do aprila ove godine bude sve završeno. Zakočila je administracija. Možda sam pogrešio u startu što sam im dopustio da rade šta god hoće, samo da objekat ponese ime mog sina“, kaže Slavoljub, uz opasku samo da dočeka taj dan.
„Urađeno je idejno rešenje, ali po njemu treba da se gradi 1.970 kvadrata. Ja to ne mogu da platim. U startu sam im rekao da imam oko 500.000 dolara za građevinski deo, jer ja nemam rebalans budžeta, budžetske rezerve… Moje dete i ja imamo toliko koliko imamo. Ne možemo da dozvolimo da se objekat započne i doživi sudbinu onog za čuvanje matičnih ćelija. Na tim osnovamo smo i krenuli u priču“, objašnjava Slavoljub.
Rekao je glavnom gradskom urbanisti Ivanu Raduloviću da se radi reprojekat, manje kvadrature, da bi mogao da se realizuje. Jer 2.000 kvadrata izlazi više od onog što je planirano da se da za Bešnjaju, iako se Skupština grada obavezala da uradi kompletnu infrastrukturu, jer imaju viziju da to bude kasnije sportsko-rekreativni centar na mnogo široj površini.
Ovekovečiti Bogdanovo ime
Slavoljub je imao ideju i kako bi želeo da objekat izgleda. Slikao je hotele u alpskom stilu i to je dostavljeno Direkciji za urbanizam, ali oni su rekli da ne može da se završi projekat do decembra. Pošto je to bilo kasno, tražili su novog projektanta. Rečeno mu je da Atelje Soković hoće da uradi gratis projekat.
„Još u martu je trebalo da bude gotovo idejno rešenje. Našli smo se na zajedničkom sastanku Dašić, Soković, ja i dvoje potencijalnih investitora. Soković donosi projekat koji mi se nije baš dopao i tu počinje da se zateže situacija. Rekao sam – u funkcionalnost uopšte neću da se mešam, uradite unutra kako god hoćete, sa koliko god soba, ali hoću da izgleda ovako, da bi mi Soković rekao da takvih konfekcijskih hotela ima koliko hoćeš. Gradonačelnik se umešao i rekao Slava finansira taj projekat i biće kako on kaže i tačka. Ja hoću samo da se objekat završi, pa neka se napravi i kako je Soković zamislio, nego da se ne napravi uopšte. Moj motiv je bio da to bude objekat za decu, da kragujevačka deca imaju koristi, a i neka druga koja tu budu dolazila, ali hoću da piše Bogdan Milanović na objektu i da to ostane na gugl mapama. To je svrha moja, da se sačuva uspomena na moje dete i da se zna kakav je bio“, kaže Bogdanov otac.
O idejnom rešenju pitali smo autora Dušana Sokovića za komentar.
„Mi iz Ateljea Soković trudili smo se da napravimo što izdašniji kapacitet tako da smo napravili rešenje da 90 ljudi može da se smesti. Oblikovan je objekat prema želji oca Slave. Mi smo u najvećoj meri, što je i sam rekao, zadovoljili njegova očekivanja. Sobe su komforne, nigde nije predviđeno spavanje na sprat. Komforni su sanitarni čvorovi, kvalitetna obrada. Ljudi iz gradske vlasti koji su imali prilike da vide projekat pozitivno su reagovali“, kaže arhitekta Soković.
Po njegovim rečima, sada se ide u dalju proceduru, ali sve mnogo zavisi od načina grejanja, snabdevanja vodom, jer su to otvorena pitanja. Glavni projekat još treba da se pozabavi nekim aspektima, ali forma i funkcija su definisane. U prizemlju je restoran sa kuhinjom, hol u kome može da se sedi, uprava sa medicinom, garderoba iz koje se ulazi u salu. Može da bude i bazen, koji je skupa varijanta, a može i za neke male sportove. Misli da će kolege iz Direkcije za urbanizam parter obogatiti nekim sadržajima, jer bi besmisleno bilo da u tom okruženju ne postoji koš ili mali amfiteatar.
„Napravili smo u samom slemenu nekih 200 kvadrata korisnog prostora i otišli smo na 1.600 kvadrata korisnog prostora, s tim što je 1.200 kvadrata smeštajni kapacitet“, kaže arhitekta Soković.
Verujemo da je bilo samo usputnih sporenja i da će gradnja novog doma na Bešnjaji otpočeti i završiti se na zadovoljstvo svih, pre svega Slavoljuba Milanovića, koji, ponovimo, donira pola miliona dolara. Odmaralište će služiuti našoj deci, Bešnjaja će ponovo oživeti, a jedan uspešan mladi čovek koji se iz rodnog Kragujevca otisnuo „preko bare” i tamo tek počeo da pravi „čuda”, ali ga je u tome zaustavila prerana smrt, dobiće trajno obeležje.
To je želja njegovog oca i ona mora biti do kraja uslišena, a grad će konačno dobiti nov, moderan dom za boravak dece.
Izvor: kragujevacke.rs