Građani Stragara poslali su dopis Glasu Šumadije sa molbom da objavimo njihovo pismo, što i činimo:
Na red je došla akcija u koju želim da uključim što više naših meštana.
Obrukali smo se i bruku moramo da ispravimo. Želim da vam pričam o Goranu Nešiću – Leriju. Stariji ga se sigurno sećaju, ali mlađi moraju da saznaju i da time nauče više o svom zavičaju i o samima sebi.
Leri je bio i ostao sin jedinac.
Slobodanka i Svetomir Nešić dobili su ga 26. jula 1965. godine. Pohađao je školu, ovu istu koju i svi mi. Stragarsku.
U njoj je i dobio svoj nadimak Leri.
U Topoli je završio srednju, kao i ogromna većina nas, a potom je radio u kragujevačkom preduzeću za puteve. Tu je upoznao svoju buduću suprugu Zoricu koja mu je te nesrećne 1991.godine, 23. januara rodila ćerku Katarinu. A potom dolazi rat… Pamtimo ga svi.
Goran je ubrzo mobilisan i nakon tromesečne vežbe u Valjevu, septembra 1991. poslat je u Hrvatsku.
Rat je besneo.
Poginuo je odmah. Na samom početku. Kod Tovarnika, tog 21.septembra 1991. presečen je put koloni vojnih vozila, a i našem Goranu. Zauvek.
Danima porodica nije ništa znala o njemu. Sahranjen je 28.s eptembra u Stragarima, ovde ( Azbest) gde i dan danas živi njegova Slobodanka i njegov Svetomir. U Goranovoj ličnoj vojnoj zaostavštini pronađena je jedina slika koju danas Katarina ima sa svojim ocem. Predlažem da odamo počast čoveku koji je dao sebe zarad svog naroda.
U svim ratovima koji su nas pohodili, i posle njih, sećali smo se svojih postradalih, jer ko će, ako nećemo mi?! Članovi udruženja „Srce za Šumadiju“ podržavaju ovu moju ideju i želju da nepravdu ispravimo, a da velika dela nikada ne zaboravimo.
Želimo da Goranov mural bude oslikan u centru Stragara, na zgradi iza spomenika Tanasku Rajiću.
Da bismo to uradili tom delu zgrade je potebna adaptacija i mi smo spremni da odmah krenemo u ovu akciju, čim se ova naša želja raširi do svih vas. Dobili smo saglasnost stanara zgrade koji, takođe, žele da se uključe u ovaj poduhvat.
Molim vas da ovu objavu podelite i da budete deo nje, jer ćemo samo tako i donekle otkloniti našu zajedničku bruku. U dušama Lerijevih najbližih je samo njima znano. Tu Leri večno živi.
A među ljudima – sve dotle dok ga se sećamo. Zato – ne zaboravimo
Vaše novčane donacije možete uplatiti na sledeći račun..
150-44259-57 RSD
primalac “ Srce za Sumadiju“
DIREKTNA BANKA
Devizni
SWIFT CODE:KRAGRS22
IBAN: RS 35150007180005706483