Ako je suditi po tragičnoj zapuštenosti gradilišta na kojem je pre 15 meseci trebalo da bude završen objekat Centara izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu, sa centrom za izučavanje i bankom za čuvanje matičnih ćelija – prve naučne ustanove tog tipa u Srbiji i šire– onda bi se, čini se, poprilično osnovano moglo pretpostaviti zbog čega je sredinom prošle godine onako brutalno smenjivan i na kraju smenjen ondašnji rektor kragujevačkog Univerziteta dr Nebojša Arsenijević, te zbog čega je, u februaru ove godine, onako palanački potuljeno pokušana smena šefa katedre za matične ćelije kragujevačkog Fakulteta medicinskoih nauka dr Miodraga Stojkovića, genetičara svetskog glasa, koji je nedugo potom i otišao iz Kragujevca i Srbije, i to pravo na Harvard.
Bivši rektor Arsenijević i genetičar Stojković bili su, naime, javna je tajna, najgorljiviji zagovornici inicijative da se Centar za matične ćelije, čija je gradnja sa Vladom Srbije ugovorena još 2009., a konačno započeta sedam godine docnije, odnosno početkom 2016., konačno i izgradi i počne da funkcioniše u Kragujevcu. Nakon što je, krajem juna prošle godine, ondašnji rektor Univerziteta u Kragujevcu, dr Nebojša Arsenijević, posle besomučne policijsko-medijske hajke, smenjen sa mesta rektora Univerziteta u Kragujevcu, gradilište Centara izvrsnosti, sa budućim centrom za izučavanje i bankom za čuvanje matičnih ćelija, locirano u neposrednoj blizini rektorata kragujevačkog Univerziteta, definitivno je opustelo.
Ovih dana, posle obilnih kiša, zajedno sa polurazrušenom zašitnom ogradom, i bukvalno zarasta u korov, čemu je, u februara ove godine, na opšte zaprepašćenje najšire domaće javnosti, prethodio i pokušaj smene dr Miodraga Stojkovića sa mesta šefa katedre za matične čelije na Fakultetu medicinskih nauka. Pokušaj nije uspeo, ali je Stojković, koji je godinama unazad najavljivan kao rukovodilac budućeg centra i banke matičnih ćelija pri Fakultetu medicinskih nauka i Univer zitetu u Kragujevcu, otišao sam.
Rektor Univerziteta u Kragujevcu dr Nenad Filipović nedavno je našem listu kazao da je izgradnja objekta Centara izvrnosti u Kragujevcu zaustavljena “zbog promene izvođača radova”, te da će gradnja da bude nastavljena kad se taj postupak (promene izvodjača radova) okonča. Nevolja je što nam je rektor Filipović to isti rekao i u decembru prošle godine, i što je, u minulh sedam – osam meseci, gradilište te buduće naučne ustanove pretvoreno u ruglo, o kojem niko ne vodi računa. FIlipović je nedavno, doduše, saopštio da je Vlada Srbije donela odluku o formiranju Instituta za informacione tehnologije, koji će, kako je rekao, da bude smešten u objektu centara izvrsnosti, kad bude završen. Jedino nije rekao kad će da bude završen.
- Proteklih godina vodi se permanentna borba za Kragujevac. Ne mislim na političku, već na borbu za nove Centre izvrsnosti i banku matičnih ćelija pri Fakultetu medicinskih nauka. Ne želim da zalazim iza kulisa i nekada niskih pobuda sa pitanjem kome smeta izgradnja Centara. Moja namera je da ponovo objasnim zašto su Centri od izuzentne važnosti za Kragujevac i Srbiju. I ako to shvatimo i prihvatimo, odgovor na pitanje zašto nekome ta ustanova smeta nameće se sam po sebi, napisao je u februaru prošle godine za kragujevački Glas Šumadije genetičar Miodrag Stojković.
Ugovor o izgradnji, kako je tada najavljivano, Centra za matične ćelije, sa bankom za njihovo čuvanje, potpisan je 2009. godine. Potpisali su ga ondašnji ministar za nauku i tehnologiju dr Božidar Djelić, bivši gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović i tadašanji dekan kragujevačkog Medicinsog fakulteta dr Nebojša Aresenijević. Prema tom ugovoru, Centar matičnih ćelina trebalo je da funkcioniše pri Medicinskom fakultet, docnije preimenovanom u Fakultet medicinskih nauka…Koju godinu docnije, verifikovan je aneks ugovora kojim je bilo predvidjena izgradnja Centara izuetnosti sa centrom i bankom matičnih ćelija, ali pri Univerzitetu u Kragujevcu. Potpisani ugovori i projekat za izgradnju potom su godinama, iz javnosti nedovoljno poznatibh razloga, čamili po nadležnim državnim institucijama.
Konačno, početkom 2016. izgradnja je startovala, i to pompezno, uz prisustvo tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića,koji u temelj zgrade Centara izvrsnosti položio kapsulu sa porukom: “Što čovek započne, neka Bog ne ospori”. Mediji su tom prilikom preneli da je Evropska investiciona banka uplatila deset miliona evra za gradnju Centara, jer je “konačno sakupljena i proverena sva potrebna dokumentacija za jedinstvenu naučno-nastavnu ustanovu u ovom delu Evrope”. Vrednost projekta je 14 miliona evra, a gradnja je trebalo da bude završen do aprila 2017. godine. Gradnju objekta na tenderu je dobila građevinska firma “Banković (u meduvremenu je sklonjena sa gradilišta).
- Centri izvrsnosti će obuhvatiti tri jedinice: nastavnu, naučnu i onu koja treba da spoji jedno i drugo i prevede ih u nove terapije za lečenje bolesti. I sve tri su podjednako važne i tesno povezane i zato je poželjno da budu pod istim krovom. Bolja i moderna učila, oprema za studente, mlade naučnike i predavače je deo programa koji će Centar ponuditi. To mora jer jedino tako možemo da budemo konkurentni i uhvatimo korak sa naukom i tehnologijom koje će se, ako ovako nastavimo, i dalje dešavati negde drugde i primamljivati naše naučnike i lekare da napuste zemlju. Srbija se topi, nestaje, zvanično izgubi 35.000 stanovnika godišnje. Gubitak ljudi je najveći, da ne govorimo o onom koji nastaje kada nekoga školujete a on/ona odu kao formirani stručnjaci nekome drugome na ruke, pisao je prošle godine dr Miodrag Stojković.
Evropska investiciona banka, finansijer projekta, svojevremeno je označila decembar 2020., kao poslednji rok za završetak objekta. S obzirom na stanje u kojem je trenutno gradilište, te na činjenicu da se ništa ne preduzima da se radovi nastave, sasvim je izvesno da zgrada Centara izvrsnosti, sa centrom i bankom matičnih ćelija, u naznačenom roku neće da bude završena. Pitanje je, u stvari, da li će uopšte i da bude završena, ili će da postane trajno ruglo u blizini rektorata Univerziteta, a da od dugo najavljivanog centra i banke matičnih ćelija u Kragujevcu neće da bude ništa.
Piše: Zoran Radovanović