GRAĐANI NISU VIDELI BUDŽET, VERUJE SE NI MNOGI ODBORNICI KOJI ĆE GLASATI ZA PREDLOG

Funkcioneri gradske vlasti u Kragujevcu, u skladu sa novogovorom uspostavljenim poslednjih godina, kada pričaju o predlogu budžeta grada za 2019. godinu, govore o „kresanju“. Ako se to prevede na pristojan rečnik, moglo bi da znači da su javna i javna komunalna preduzeća, ustanove kulture, uprave, dostavile „spisak želja“ ali je, kažu izvori Glasa Šumadije, gradonačelnik Radomir Nikolić najveći broj predloga odbacio.

Nacrtom odluke o budžetu planirani prihodi grada za 2019. godinu su 7,1 milijardu dinara. Isti su i rashodi. Od kapitalnih ualaganja planirani su, između ostalog, završetak rekonstrukcije vrtića „Bambi“, zatim lifta u Hali „Jezero“, rekonstrukcija fontane… Za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže biće utrošeno 33 miliona dinara, a za izgradnju bunara na seoskom području 24,6. Nešto više od 803 miliona dinara otići će na servisiranje javnog duga, od čega 680 miliona na otplatu glavnice i kamata domaćim kreditorima.

Ukoliko se pogledaju izdvajanja za sport, moglo bi da se zaključi da su tačne informacije, koje se tu i tamo čuju, o navodnom gašenju sportskih centara „Park“ i „Mladost“… Budžeti nekih javnih komunalnih preduzeća pokazuju da otpuštanja, najavljena za kraj ove godine, neće biti i poslednja.

Jedino gde se, izgleda, nije štedelo jeste – informisanje. Odnosno, Radio televizija Kragujevac. Pošto, suprotno pravnim propisima države Srbije, petu godinu za redom budžetom grada Kragujevca nije predviđeno sufinansiranje javnog interesa u medijima, već „subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama“ u iznosu od 37 miliona dinara i osam miliona za „usluge po ugovoru“.

Ovu su samo delići budžeta o kome se, prvi put, nije vodila nikakva, makar i formalna, javna rasprava. Nacrt odluke o budžetu okačen je na sajtu grada, oglasnoj tabli u holu, kao i na oglasnim tablama u petak sedmog  decembra, u popodnevnim časovima. Po Odluci o načinu upoznavanja građana, skinut je u ponedeljak, 10. decembra, u 10 ujutru. Čime je, saznaje portal Pressek iz informativne službe Skupštine grada, okončana javna rasprava o najvažnijem pravnom aktu koji odbornici usvajaju. Organizovane javne rasprave u skupštinskoj Sali, u onom obliku na koji su Kragujevčani navikli, nije ni bilo.

Za novinarku i građansku aktivistkinju Bojan Vlajović Savić „Predlog budžeta grada Kragujevca za 2019. godinu ne predstavlja iznenađenje ni zbog načina na koji je su sredstva za medije opredeljena, niti zbog visine iznosa koji je planiran za te namene“.

• Očekivano je bilo da vlast Radomira Nikolića nastavi da dosledno sprovodi svoju, po gradske medije, pokazalo se, pogubnu finansijsku politiku. Potpuno nerazumevanje novinarske profesije i uloge medija, koju je gradonačelnik Kragujevca do sada više puta javno demonstrirao, uporno insistiranje na netransparentom radu gradske uprave i odlučivanju u uskom krugu istomišljenika bez uvida javnosti, kojim se praktično ukida pravo građana da preko sredstava javnog informisanja budu adekvatno obavešteni o temama od javnog interesa, sada je otišlo i korak dalje.

Bojana Vlajović Savić navodi i da „suprotno svim principima dobre uprave i odgovorne javne vlasti, predlog odluke o budžetu grada za 2019. godinu nije prošao javnu raspravu, već je javnosti omogućeno da se sa najvažnijim aktom za funkcionisanje jedne lokalne samouprave upozna na oglasnoj tabli organa Grada, zvaničnoj internet prezentaciji i oglasnim tablama mesnih zajednica“

• I to u dane vikenda, od petka popodne do ponedeljka ujutru, kada je trebalo i dostaviti predloge i sugestije u vezi sa planiranom raspodelom novca. Iako je formalno na taj način ispunjena zakonska obaveza stavljanja na javni uvid predloga odluke o budžetu, suštinski reč je o važnoj poruci građanima Kragujevca o tome kako vlast vidi njihovu ulogu i koliki značaj pridaje njihovom uključivanju u procese kreiranja javnih politika, kojim se zapravo i meri demokratičnost jedne društvene zajednice.

Vlajović Savić podseća da je u nekim gradovima, poput Šapca ili Bečeja, poslednjih godina građanima omogućeno da se putem referenduma izjasne o tome šta su za njih prioritetne investicije, odnosno kako budžetski novac trošiti u skladu sa njihovim potrebama, Kragujevčani se upućuju na oglasne table.

• To valjda i ne bi trebalo da čudi od vlasti u čijem je mandatu grad od blizu 200 000 stanovnika u jednom trenutku ostao bez obe gradske televizije, odnosno bez najznačajnijih izvora informisanja, zaključuje Bojana Vlajović Savić.

Samostalna odbornica Suzana Đorđević kaže da su Izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi, gradovi i opštine su obavezni da organizuju javne rasprave kako bi se građani i stručna javnost uključili u proces odlučivanja i da se u obzir uzmu sve primedbe i sugestije prilikom planiranja budžeta, pre svega kada je u pitanju ulaganje.

• Na nacrt odluke o budžetu za 2019. godinu građani su mogli da imaju uvid čitav jedan vikend i isto toliko vremena su imali da pošalju sugestije, iz čega se jasno vidi da ne postoji  želja vladajuće većine da građani o bilo čemu budu obavešteni. Kapitalnih projekata  nema. I za 2019. godinu, kao i prethodnih godina, nije predviđen je novac  za projektno sufinansiranje medija. Sva je prilika da će 45 miliona dinara iz budžeta namenjenih za informisanje Kragujevčana i naredne godine sliti samo na račun Radio televizije Kragujevac.

Suzana Đorđeić kaže da da će budžet  koji se donosi bez javnih rasprava, bez učešća građana, usvojiti odbornici vladajuće većine „koji su, kako nezainteresovani, tako i nedovoljno informisani šta je budžet i kako on treba da izgleda“.

• Na primeru kreiranja budžeta grada Kragujevca, jasno je da budžet nije ono što bi trebalo da bude, a to je finansijski, pravni i javni akt, kaže Suzana Đorđević.

Malobrojni Kragujevčani koji su bili u prilici da pročitaju najvažniji akt za funkcionisanje lokalne samouprava, sa kojima je Glas Šumadije razgovarao, dele se na optimiste i pesimiste. Optimisti očekuju rebalans već u februaru. Pesimisti sve isto, samo još gore nego 2018. godine – gašenje još nekih javnih komunalnih preduzeća i finansiranje medija koji ima status koji zakoni Srbije ne poznaju.