Kako su izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u toku i naslućuju se ozbiljni problemi u budućoj primeni tog zakonskog propisa, 19. aprila održan je okrugli sto u Kragujevcu na temu „Javnost rada preduzeća u vlasništvu države i gradova”. O ovoj temi govorili su Nemanja Nenadić, organizator i programski direktor Transparentnosti Srbije, i Radoljub Šabić, advokat, odnosno bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je bio na toj funciji od 2004. do 2018. godine. Debatu, na koju su pozvani predstavnici javno-komunalnih preduzeća, i drugih preduzeća u vlasništvu države, mediji i organizacije civilnog društva, organizovala je nevladina organizacija „Transparentnost Srbija“.
Prema rečima Nemanje Nenadića, izmene zakona idu u pravcu ukidanja prava građana i medija da znaju bilo šta o radu društava kapitala, koja su u vlasništvu države, što dovodi do ukidanja mogućnosti da građani traže informacije od dela preduzeća u vlasništvu države.
- Reč je o zakonu koji je u proceduri, u fazi nacrta i o njemu se razgovara, tako da još nismo u nezavidnom položaju. Ovaj skup je, pored ostalog, lepa prilika da kažemo da pravac u kome su izmene krenule nije dobar, odnosno pogrešan. Već godinama sam pričao da se zakon, inače jako dobar po oceni i međunarodnih faktora, jedan od najboljih srpsih zakona, menja, ali u jedom pravcu koji bi značio šira prava javnosti, proširenja kruga subjekata koji treba da polažu račun javnosti, poboljšanje načina na koji daju informaciju. Dakle, ne situaciju u kojoj vi za svaku informaciju morate podnositi zahtev, nego recimo situaciju u kojoj postoji obaveza subjekata koji raspolažu javnim novcem i javnm ovlašćenjima da što više informacija ponude na proaktivnoj osnovi, da objavljuju na svojim sajtovima uredno, kaže Radoljub Šabić.
Po njemu, priča je, međutim, krenula u sasvim drugom pravcu i sada je centralno mesto ustvari ideja da se iz dejstva zakona potpuno izuzmu državna preduzeća kapitala. To praktično znači da se od kontrole javnosti izuzmu sibjekti koji raspolažu najvećom imoinom javnom i najvećim resursima, što je nedopustivo.
- U situaciji, u kojoj mi objektivno jesmo, nije nikakva tajna, Srbija ima dramatičn problem s korupcijom i to godinama unazad, jedno takvo rešenje je potpuno i nelegitimno i kontraproduktivno sa stanovišta građana i javnosti, a verovatno na liniji interesa nekog ko smatra da te javne resurse sme da koristi u lične, grupne ili stranačke ili neke slične nelegitimne interese. Videćemo u kom će pravcu stvar ići, ali očigledno je vrlo jak lobi da to rešenje pođe. Ponavljam, ako to prođe to neće doneti ništa dobro, naprotiv bitno će pokvariti inače lošu situaciju, pre svega u borbi protiv korupcije, tvrdi Rodoljub Šabić.
Na novinarsko pitanje dok je on bio poverenik za informacije od javng značaja u kojoj meri se izlazilo u susret novinama i javnosti koja je imala potrebu za proverom nekih važnih podataka u janom sektru gospodin Šabić je rekao:
- U celom tom ogromnom korpusu poverenik je rešavao, u toku trajanja mog mandata, nekih 70.000 predmeta. Vrlo značajan i bitan deo zahteva i ekscesa povodom pretenzije javnosti da dobije neke informacije vezan je upravo za javna preduzeća, kako državna tako i na lokalnom nivou. Bio je jasan impuls da se tu dešava nešto što se krije od javnosti. Dakle, suviše mnogo problema i oko stvari koje bi po logici stvari morale biti dostupne.Primera radi, poverenik, kao što znate, svake godine podnosi godišnji izveštaj prlamentu, skupštini. Jedani vanredan izvštaj koji sma podneo u tom četnaestogodišnjem periodu bio je je upravo izveštaj o problemima u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u državnim preduzećima, jer je bilo evidentno da se ogroman broj transakcija, raspolaganja velikim javnim novcem ili javnom imovinom obavlja u senci i na način, koji najblaže rečeno, diskutabilan. Sve je to po pravilu ostajalo sakriveno.
- I danas imamo drastičane primere. Pomeuću vam samo neke. Ostala je tajna i dan danas famozni ugovor iz 2015. godine koji je zaključen o menadžerskom upravljanju sa nekom čudnom firmom „HPK inženjering” iz Amsterdama za upravljanje železarom Smedeevo, inače godinu dana pre nego što su je kupili Kinezi. To je katastrofalno loš ugovor, za koga smo kasno saznali i koštao je građane Srbije možda i 200 miliona evra gubitaka. To je ugovor u kome se ko zna šta sve dešavalo, i to je tajna i danas i pored obavezujućeg naloga, tvrdi Rodoljub Šabić, dodajući ja uvek kažem tamo gde država gubi mnogo neko privatno dobija mnogo. I krajnje je smtomatično da je taj ugovor i danas tajna i pore sih nastojanja. Tajna je i ugovor s „Fijatom”, o koncesiji za beogradski aerodrom iako je rečeno priliko zaključenja da neće biti tajna, iak jeste. U izveštaju poverenika možete naći bezbroj takvih primera.
Opšti zaključak debate je da transparentnost rada organa vlasti, kada je reč o davanju informacija od javnog interesa, u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou i da se to stanje može pogoršati ukoliko ova radna verzija izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao takva zaživi. Obaveza izrade informatora sa potpunim podacima o radu mininstarstava, gradova, opština, pojedinih preduzeća i ustanova su nedovoljno ažurirani i sadrže zastarele informacije, o čemu se u buduće mora povesti računa. Preduzeća, u vlasništvu države, gradova i opština, moraju da obezbede javnost svog rada i da poštuju važeće zakonske obaveze.
Piše: Elizabeta Jovanović