Grad pun kao srce (Kragujevac, Sretenje 2025)

Danas niko nije ni pomenuo da mu je hladno. Baš kao što niko od studenata koji su pešačili do Kragujevca nije rekao da je umoran. Izgleda da ništa nije teško kad su velike stvari u pitanju.

U gradu nikad nije bilo više buke, tišine, radosti, zagrljaja, pa se reka ljudi razlila iz jedne ulice u ceo grad, baš kao što je srce bilo toliko puno da se činilo da će da eksplodira iliti ekspodira. Ali i pored ogromnih emocija, nijedno srce nije puklo, sva srca danas su pumpala kao luda, i studenti su pumpali, deca i penzioneri su pumpali – svi smo, jelte, pumpali.

Na ovoj hladnoći okupila su se rumena lica, a naučili smo da gledamo bleda. Bilo je očigledno da nam je falila radost i da smo je žedni kao vode.

Naša zemlja je zemlja mrzovoljnih ljudi i pesimizma. Narod je navikao na uzaludne borbe, pa je dugo, dugo stajao u mestu i trpeo. I nije ni čudo što do sada nije ustao – trebalo je prvo da se probudi.

Sada smo probuđeni nadom, i imamo tu sreću da budemo budni na ovaj datum kada se dižu ustanci, uspostavlja zakon i ustaje iz zimskog sna. Neuplašeni nikakvim senkama, spremni smo da dočekamo proleće.