Gradska uprava u Kragujevcu odustala je, saznaje Glas Šumadije, od novog kreditnog zaduženja, u iznosu 250 miliona dinara, predvidjenog za finansiranje tekuće likvidnosti . U gradskoj upravi potvrdjuju da se od novog kreditnog zaduženja odustalo, zbog, kako tvrde, stabilizacije stanja u gradskim finansijama.
Nezvanično saznajemo da gradske finansije jesu stabilizovane, te da se od podizanja novog kredita odustalo, nakon što su nemačko-austrijskom konzorcijumu Vaker Nojsen, te ame ričkom ADIENTU (deo multinacionalne kompanije Džonson Kontrols), prodate dve lokacije na ulasku u Kragujevac, iz pravca Batočine, za oko 700 miliona dinara, što će biti dovoljno, kako se procenjuje, za ovogodišnju otplatu ranije podignutih kredita.
Površina dve prodate lokacije je 14 hektara, i na njima će Vaker Nojsen i Adient, koji već posluju u Kragujevcu, da izgrade nove pogone. Vaker Nojsen u Kragujevcu, inače, već godinama, u zakupljenom pogonu Metal sistema u bankrotu (nekadašnja Industrija „ Filip Kljajić), proizvodi delove za gradjevinske mašine. Kako je pogone Metal sistema lane kupila kompanija Forma ideale, to je Vaker Nojsenu u Šumadiji potreban novi poslovni prostor, koji će da obezbedi izgradinjom pogona na kupljenoj lokaciji na ulasku u Kragujevac.
Američki ADIENT, s druge strane, u Kragujevcu ima dve fabrike, jednu za proizvodnju automobilskih sedišta, i drugu u kojoj, u saradnji sa Manjeti Marelijem, izradjuje delove za entereijer automobila. ADIENT , sudeći po informaciji da je kupio novu lokaciju, planira da u Kragujevcu izgradi još jednu svoju fabriku, kako bi spremmo dočekao narednu 2020. godinu, kada će u Kragujevcu, kako se očekuje, da startuje proizvodnja novog ili još jednog Fijatovog modela automobila.
Inače, samo po osnovu uzetih kredita grad Kragujevac bankama duguje blizu 26 miliona evra. Svi ranije uzeti krediti upravo su stigli na naplatu, a procenjuje se sa bi rata mogla da „teži“ oko 70 miliona dinara mesečno, što je, na godišnjem nivou, znatno više od iznosa transfernih sredstava koja Vlada Srbije prebacuje gradu.
Piše: Zoran Radovanović