Goran Kovačević za Glas Šumadije: Opteretili smo buduće generacije ogromnim kreditnim obavezama

Aktuelni narodni poslanik Srpske napredne stranke i odbornik u Skupštini grada Kragujevca, Goran Kovačević u intervjuu za Glas Šumadije kaže da su buduće generacije opterećene ogromnim kreditnim obavezama. Ceo intervju pročitajte u nastavku.

GŠ: Svi govore o velikim ekonomskim problemima. Kako vi to komentarišete?

Goran Kovačević: Danas. Da. Godinama u nazad samo su retki govorili i pisali o ekonomskim problemima koji nas čekaju. Gledali su nas i slušali sa potcenjivanjem. Danas kada se proces prevelikog štampanja novca završava, kako i uvek kroz ekonomsku istoriju, krizom, socijalnim nemirima, i novom ravnotežom, svima je sve jasno. Ali negde ostaje razočaranje, u znanje i spospobnost ekonomista i političara u Srbiji, a vezano za ekonomiju. Nadmenost u neznanju.

GŠ: Ako ostavimo po strani šta ko govori i kada, kriza je.

Goran Kovačević: Kriza je posledica, kao što sam rekao, nagomilnih problema u globalnoj ekonomiji, koji su pak posledica odvojenosti monetarne politike i realne ekonomije . Pandemija, kriza u Ukrajini, samo su okidači za ono što se neminovno moralo desiti. Svet je danas, plastično rečeno, tamo gde smo mi bili `93. Decenijama se socijalni mir i ekonomski rast finansira, u jednom delu sveta iz inflacionog štampanja novca. Tome se bliži kraj koji je istovremno i proces pokušaja smene ekonomskih imperija. Sve je ustvari skoncentrisano u zameni ili smanjenju uticaja dolara i eura kao rezervnih valuta. A samim tim i potpuno drugačija konstalacija ekonomske moći, ovog puta bazirana na realnoj ekonomiji.

GŠ: Ova kriza ostavlјa posledice na živote lјudi.

Goran Kovačević: Nažalost da. Ali ne svuda i jednakim intezitetom. Najizloženije su nacije i pojedinci koji su se primarno oslanjali na jeftin kreditni novac. One nacije i pojedinci koji su lažno gradili sliku ekonomskog blagostanja zadužujući se po nikad manjim kamatnim stopama. To vreme prolazi i stiže na naplatu. Nažalost, cenu će platiti na nacionalnom nivou svi, iako su odluke donosili pojedinci, a na ličnom nivou, jasno je, pojedinci.

GŠ: Koja je po vama najveća ekonomska opasnost?

Goran Kovačević: Pa svima je danas jasno da je inflacija koju, ponavlјam, gotovo niko nije video, klјučni mehanizam praktično oporezivanja  i uništavanja životnog standarda. Ako gubite na godišnjem nivou 10 posto imovine jasno je da svaki ekonomski optimizam ustvari predstavlјa laž za lakoverne. Dubina ekonomskih problema je uobičajena u ovakvim situacijama ali je obuhvat neverovatan. Rast kamatnih stopa o kojima se danas malo govori, samo će pored inflacije učiniti siromaštvo  potpuno realnim. A da vas podsetim da je kreditna zaduženost kod nas u Srbiji, i države i pojedinaca kao i u svetu, nikad veća. Ono što je bilo u ekonomiji prihvatlјivo pre 3 meseca danas je fatalna greška.

GŠ: Kako vidite poteze koje Srbija preduzima?

Goran Kovačević: Pa ja ih ne vidim. Prosto vidim,  u ekonomiji, neprihvatanje realnosti i negiranje problema što je  strašno opasno, jer smanjuju vreme delovanja. Pšenice i kukuruza Srbija je uvek imala i trenutne zalihe su uobičajena stvar. Ne posledica neke mudre politike. U Srbiji sistemske gladi  bilo je samo za vreme dahija. I nikada više. Ni za vreme ratova ni kriza pa ni za vreme regularne turske vladavine. Smešno mi je takvo stanje u polјoprivredi  pripisivati bilo kome, kada je to rezultat potcenjenih polјoprivrednika.

 Ali nemamo konkretnih mera u suzbijanju inflacije. Mere koje se primenjuju daće kontraproduktivne rezultate  jer nisu posledica ekonomske nauke, već populizma. Kažu da će  inflacija   prestati da raste u drugoj polovini godine. To je prosto lažna projekcija jer je posledica visoke inflatorne osnove u drugoj polovini 2021. Mi smo nacija koja više troši nego što zarađuje, pa sve investicije, bukvalno sve i deo lične potrošnje finansiramo iz zaduživanja. Tome se bliži kraj, a ako se nastvi cena će biti neuporedivo veća. Stabilni kurs koji ne prati inflaciju je osnov iskrivlјene slike koju imamo i u rastu plata, bruto proizvoda i nivoa duga. Praktično, imamo iskrivlјeno ogledalo koje polako puca.

GŠ: Gde su tu Šumadija i Kragujevac?

Goran Kovačević: Ukloplјen u nacionalni prosek. Uz sveopštu buku o investicijama, koje su sve do jedne posledica zaduženja. Gubimo iz vida da to nismo platili mi u zlatnom dobu, već ćemo tek platiti za 5, 10, 20 godina u zavisnosti od grejs perioda. Opteretili smo buduće generacije ogromnim kreditnim obavezama i moram da se zahvalim našoj deci koja će svoj životni standard žrtvovati zbog nečijih ličnih poslovnih poteza, uvijenih u nacionalnu i gradsku floskulu. U Kragujevcu, kao i do sada. Novac odlazi na potpuno nebitne a lične projekte, u ifrastrukturu gotovo ništa ili potpuno ništa, ono što se i uradi, preskupo je i skopčano sa korupcijskim sumnjama, i kao izlaz iz začaranog kruga sve veće potrebe za koruptivnim novcem,  imamo rast cena i zaduženja, ustvari prelivanje  na životni standard građana. Uz slušanje  besmislenih izgovora i ponovlјenih lažnih obećanja.

GŠ: Da li ima mesta optimizmu?

Kratkoročno ne. Dugoročno, kriza će  proći, sa drugačijom globalnom, nacionalnom i ličnom ravnotežom. Lična je stvar ličnog izbora, nacionalna i globalna zavisi od poštovanja ekonomske  nauke i  ekonomskih pravila. Nauka kaže da se lično, u ovakvim vremenima  ne zadužuje, imovina se drži u stabilnim valutama i izbegava se svaka nepotrebna investicija.  Oni koji pravila ne znaju to moraju da nadoknade populizmom koji se razbija u dodiru sa realnim životom. Ali valјda zato i dođe kriza. Da svako pokaže svoj trag.